Сектор пољопривреде идентификован је као један од најпогођенијих климатским променама, а материјална штета изазвана климатским и временским екстремима од 2000. године у Србији прелази пет милијарди евра, док је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама, упозоравају из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић истиче да ће са аспекта смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), Србија имати обавезу смањења за 9,8 одсто до 2030. године у односу на ситуацију из 1990. године.

Она је казала да ће након ратиификације Споразума Србија имати обавезу постизања овог циља.

Бошковић је за Танјуг рекла да се од 2000. године Србија суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских „епизода“, које су проузроковале значајне материјалне и финансијске губитке, као и губитке људских живота.

Два најупечатљивија догађаја су суша у 2012. и поплаве у 2014. години.
„Процене су да укупна материјална штета изазвана екстремним климатским и временским условима, од 2000. године, прелази пет милијарди евра, а више од 70 одсто губитака је повезано са сушом и високим температурама“, рекла је она.

Министарка је додала да су други главни узрок значајних губитака поплаве и оне су само у 2014. години проузроковале огромне штете и за опоравак ће бити потребно 1,3 милијарди евра.

Осврћући се на Самит о клими одржан пре десетак дана у Паризу,  Бошковић је рекла да чињеница да је након, готово шест година, дошло до постизања договора и прихватања обавеза свих држава Оквирне конвенције УН о промени климе овогодишња Конференције представља важан напредак и прекретницу у области климатских промена, али и међународних односа у целини.

Споразум из Париза саставни је део Одлуке Конференције држава чланица коју је усвојило 195 држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе и истим су дефинисане обавезе за све државе чланице и то за период после 2020. године.

Разлика у односу на Кјото протокол је у томе што овим Споразумом све државе добијају обавезе смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, док су Кјото протоколом само индустријски развијене државе имале ту обавезу.

Правно гледано, Споразум је заправо обавезујући за сваку државу понаособ, након потписивања и ратификације на националном нивоу.

Истовремено, Споразум одређује да ће отварање за потписивање истог започети 22. априла 2016. године у УН у Њујорку  и трајати годину дана.
Споразум ће ступити на снагу када најмање 55 држава које истовремено емитују и, најмање, 55 одсто укупних глобалних емисија ратификује Споразум и достави ратификациони инструмент УН-у.
Споразум из Париза конкретно дефинише обавезу спровођења активности на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште које ће обезбедити ограничење раста глобалне средње температуре значајно испод 2 степена целзијуса, са тенденцијом повећања амбициозности смањења емисија на начин који ће довести до ограничења пораста раста глобалне средње температуре на 1,5 степен целзијуса.

Обавезе појединачних држава чланица Конвенције, у оквиру овог Споразума, одређене су циљевима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште које су саме државе доставиле као припрему за Конференцију.
Значајно је да је 188 држава до краја Конференције доставило своје циљеве смањења емисија, док су Споразумом из Париза позване и остале да то учине у што краћем року.

Споразум из Париза позива и на повећање амбициозности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, који ће се одређивати кроз ревизије достављених циљева смањења емисија на сваких пет година и у складу са могућностима сваке државе.

Такође, државе које су доставиле своје циљеве смањења емисија до 2030. године су позване да до 2020. године доставе и циљеве до 2025. године, али и дугорочне стратегије смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и то до средине и до краја века, наводе у Министарству.
Што се тиче обавеза Србије, из ресорног Министарства указују да поред израде Националног плана адаптације (и према Споразуму и према ЕУ законодавству) не постоји било која друга обавеза.
Реакција у смислу адаптације потребна је да би се обезбедио одрживи развој и смањиле штете које настају као последица промене климе.

С обзиром да је сектор пољопривреде идентификован као један од најпогођенијих климатским променама, Министарство је израдило публикацију Утицај промена климе на српску пољопривреду која је доступна на сајту www.климатскепромене.рс у којој су дати утицаји промене климе на појединачне културе и предложене мере адаптације за исте, наводи министарка.

Усклађивање националног са законодавством ЕУ повећаваће обавезе у смислу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, а из низа сектора укључујући енергетику, саобраћај, пољопривреду…

Извор: Танјуг