„Однос Србије према албанској мањини током деведесетих година прошлог века није се променио у односу на време СФРЈ, али се променио  однос албанске мањине према Србији. Они су 1990. усвојили тзв. Устав Републике Косово и започели стварање органа праларелене власти. Показало се да је циљ сепаратистичког покрета одвајање КиМ од Србије и стварање независне државе, и да то нема никакве везе са наводно угроженим правима албанске мањине“, каже Жарко Обрадовић, посланик СПС-а и некадашњи министар просвете, аутор књиге „Балкански етнички мозаик – мањинско питање на Балкану“, коју је објавила „Чигоја штампа“.

У својој књизи наводите да је Краљевина Југославија имала недоследан однос према мањинама?

Различит однос Краљевине Југославије према мањинама у целом периоду између два светска рата проистекао је из међународних обавеза које је Краљевина преузела, квалитета међудржавних односа са појединим земљама, као и због концепта јачања унитарне државе и концепта организације власти који су имали за циљ стварање „државног народа“, а самим тим негирање мањинских посебности значајног броја становника. Скромне одредбе о мањинама о Уставу из 1921.године и њихов нестанак у Уставу из 1931. јасно су говорили какав је однос Краљевине Југославије према мањинама. Италијанска мањина у Југославији, према попису из 1921. бројала је 12.825 Италијана и имала је привилегован положај у односу на остале мањине, као последица потребе Југославије да повољно реши питање граница са Италијом. Слично томе, решавање питања граница са Румунијом условило је и унапређење положаја румунске мањине у Југославији. Савезнички односи са Чехословачком били су опредељујући и за повољан положај Чеха и Словака. Немачка мањина, иначе међу најбројнијим, према попису из 1921. имала је 513.472 Немаца. Свој привилегован положај дуговали су успону Немачке почетком тридесетих година, као и настојању Југославије да са таквом Немачком успостави добре економске и политике односе.

Савремена Србија успела је да унапреди политику према мањинама, а резултати су најбоље приказани у извештајима о примени Европске повеље о мањинским језицима и о примени Оквирне конвенције за заштиту мањина које је наша држава поднела Савету Европе.

Акциони план требало је да унапреди примену Закона о правима мањина и више је био усмерен на испуњавање међународних обавеза, него што је реално побољшао положај мањина. Припадници мањина нису заступљени у довољној мери у органима власти у Хрватској, а повратници имају великих проблема у остваривању својих имовинских, радних и других права. Злочини почињени деведесетих година над Србима у Хрвастској и даље су у великом броју нерешени. Подаци говоре да је 201.. Срба у Хрватској било 186.663 (или 4,35 одсто од укупног броја становника), а 1991.пре ратних сукоба у Хрватској, 580.762 или 12,2 одсто Срба у укупном становништву.

Да ли је разрешење случаја „Сејдић-Финци против БиХ“, којим су Дерво Сејдић и Јакоб Финци тражили да и припадници мањина (Роми, Јевреји…) могу да се кандидују на изборима, довео до бољег положаја мањина у Босни и Херцеговини?

Пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру од децембра 2009.године у случају „Сејдић-Финци против БиХ“, Босна и Херцеговина је добила обавезу да из Устава и изборног законодавства уклони све одредбе којима се националнимн мањинама онемогућава кандидовање на изборима за органе власти на нивоу БиХ. Ова пресуда није до сада примењена, јер политичке странке у БиХ, у ентитетима, а и у централном нивоу, још нису постигле договор. На локалном ниову, изменама изборног законодавства националне мањине су добиле могућност учешћа у локалној власти. Република Српска је подржала примену одлуке.

Државе ЕУ такође се суочавају са питањем мањинских права…..

Неке од чланица нису ратификовале два документа који се сматрају стандардима мањинске политике, а то су Европска повеља о мањинским језицима и Оквирна конвенција за заштиту мањина. Мада, колико год ус земље ЕУ затворене кад је реч о односу према мањинама унутар своје државе, толико су гласне према другим државама (пре свега према земљама кандидатима за чланство у ЕУ)  када је реч о њиховој мањини у дотичној држави. Србија је то најбоље видела 2012. Када је Румунија, с којом имамо веома добре односе, добијање статуса кандидата Србије условила захтевом да се Власи прихвате као румунска мањина у Србији (поред Румуна), да румунски језик буде у слулжбеној употреби у источној Србији и да верске службе у црквама на простору источне Србије буду на румунском језику. Румунија је „пристала“ да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ, пошто је договорено да ће Европска комисија сачинити извештај о напретку у погледу права мањина у Србији, који ће бити предмет заједничког разматрања две државе.

Извор: Политика