НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о Листи кандидата за избор Тужиоца за организовани криминал и Листа кандидата за избор Тужиоца за ратне злочине и о Предлогу одлуке о избору јавних тужилаца на Десетој седници Другог редовног заседања Народне Скупштине Републике Србије:

„Несумњиво је да се око једне чињенице данас морамо сложити, јер је у том правцу усмерено и јавно мњење, а то је да данас расправљамо о једној од изузетно значајних тема које се везују за правосуђе, превасходно за јавнотужилачке функције.

Није спорно да, када већ говоримо о тој теми која је јако значајна, истакнем оно што је у овој процедури избора кандидата за носиоца јавнотужилачких функција веома значајно, а то је да се овај пут тај избор врши потпуно транспарентно, да је овај пут Државно веће тужилаца, у једном дугом временском периоду, истрајавало да утврди све оно што подразумева, не само поштовање обавезних критеријума, већ изналажење свега другог што може да кандидује оне који су се појавили пред Државним већем тужилаца, као потенцијални носиоци јавнотужилачких функција и где је оцењено на нашу велику срећу да сви они предлози који су отишли ка Влади представљају предлоге који су у потпуности испунили критеријуме. То је нешто што треба подржати.

Међутим, данас се врло мало чуло о нечему што је јако значајно, када су у питању две најодговорније институције у оквиру устројства јавног тужилаштва у Републици Србији, а то је чињеница, наравно да ви знате о чему се ради, уважени министре, да је управо Хаг, као трибунал, први предмет, од свих предмета који су процесуирани пред Хагом, уступио нашем Тужилаштву за борбу против ратних злочина, а то су ратни злочини почињени на територији општине Зворник.

Зашто о овоме говорим? Због тога што је управо ово тужилаштво, Тужилаштво за ратне злочине кренуло професионално, храбро и одговорно у расветљавање свих кривичних дела ратних злочина, без обзира где су почињени, да ли на територији БиХ, Косова, Крајине, на крају крајева, и Србије.

Ја морам да подсетим да је управо доскорашњи састав тужилаца у Тужилаштву за ратне злочине успео да се избори и да данас имамо за последицу да је преко десет лица, који су починили тешке разне злочине на територији општине Зворник у Републици Српској, не само процесуирано, него и правноснажно осуђено.

Ми имамо једног, без намере да фаворизујем остале кандидате, од кандидата којег је Влада Републике Србије навела у предлогу о коме ћемо, не само расправљати, већ расправљамо, већ и гласати, а то је тренутни заменик тужиоца за ратне злочине Милан Петровић.

Оно што, такође, треба похвалити јесте да је и ово тужилаштво процесуирало ратне злочине који се везују за два невиђена злочина над припадницима бивше ЈНА, а то је Добровољачка улица и, нажалост, трагичан покушај евакуације војника из Тузле. Трагичан у мери у којој ће остати у историји уписан као један од најтрагичнијих злочина.

Самим овим значајем, свега што је Тужилаштво за ратне злочине чинило, указује на то да у том тужилаштву морају радити они који су најреспектабилнији, најстручнији у сваком погледу, они који овај посао могу да носе и професионално и на било који други начин.

Исто ово, у погледу значаја, у погледу важности, се односи и на Тужилаштво за организовани криминал. Ми имамо у задње време процесуиране предмете у којима се после низа година, деценијски, отварају поступци, подижу оптужнице, претходно спроводи квалитетна јавна тужилачка истрага, као што је предмет Шарића, као што је предмет Ћурувије, сада Стамболића.

Због свега овога што сам сада истакао, неспорно је да се у даљем развоју тужилаштва мора водити рачуна о ономе што ми данас имамо као обавезу, а то је да будемо тај катализатор, да будемо цензор кандидата за носиоце јавнотужилачких функција и да оценимо који су то кандидати најбољи од оних који су предложени.

Несумњиво је да ће Посланичка група СПС подржати овај предлог који се односи на кандидате који су појединачно предложени за носиоце јавнотужилачких функција на нивоу основних тужилаштава и виших тужилаштава.

Што се тиче ова два веома одговорна места, када су у питању јавнотужилачке функције, а то су места у Тужилаштву за ратне злочине и Тужилаштву за организовани криминал, мислим да сви кандидати несумњиво својим радом заслужују да буду на том месту.

Оно што ми треба овде да знамо јесте чињеница да су тужиоцима омогућене процесне претпоставке да свој посао обављају на најквалитетнији и најефикаснији начин. Ми смо изменама Законика о кривичном поступку, па и Кривичног закона допринели да се јавнотужилачке истраге спроводе ефикасно, да се увођењем нових института постиже брже решавање предмета, а ти процесно-правни институти су решење о одлагању кривичног гоњења, односно опортунитет и Споразум о признању кривице.

Међутим оно на шта морам да скренем пажњу јесте нешто што се у пракси дешава, а бојим се да не сме да постане правило, а то је прекомерно закључење споразума о признању кривице, а можда чак и у ситуацијама у којима споразум о закључењу, односно закључење споразума о признању кривице, доводи у сумњу да ли ће уопште кривични поступак у својој последици остварити ону своју сврху, јер, споразум о признању кривице подразумева кривичну одговорност, изрицања адекватне кривичне санкције у оквиру споразума.

Ако се та санкција ублажава, да ли се на тај начин постиже сврха кажњавања, како са становишта генералне, тако и са становишта специјалне превенције, а и да не говорим о оном тзв. репресивном делу који се везује за кривичну санкцију и њену последицу.

Према томе, шта се очекује од јавних тужилаца које ћемо ми данас да изаберемо? Очекује се ефикасан рад, очекује се да они не воде политичке прогоне, очекује се њихова апсолутна независност, једино не могу бити независни од закона, очекује се да не долази до застаревања кривичних предмета где се њиховим не чињењем доприноси застарелости и због тога обустављању кривичног поступка, јер код застарелости имамо одбијајуће а не ослобађајуће пресуде, што није добро и што руши угледа правосудном систему.

Очекује се од јавних тужилаца да, кроз јавно тужилачку истрагу и даље процесуирају све и оне који су починили кривична дела са високим степеном друштвене опасности, тако и оне где је тај степен друштвене опасности знатно мањи. Очекује се да примене процесно правних института опортунитета и споразума о признању кривице буду адекватне. Али истовремено и правичне. Да нико не буде привилегован, да се не отварају врата, благо речено, анархији у смислу да ће и учиниоци кривичних дела који су несумњиво починили кривична дела, бити подведени под ове процесно правне институте неосновано и на крају крајева, оно што је најважније, очекује се да и они у свом моралном лику, представе јавно тужилачку функцију као респектабилну.

Ми стално говоримо о две категорије вредновања рада носилаца јавно тужилачке функције. Једна категорија је стручност и оспособљеност, друга категорија је достојност. О овој другој категорији, осим онога до чега се може доћи, а то је извод из казнене евиденције, увид у чињенице да ли је кандидат кривично гоњен, процесуиран, да ли је дисциплински кажњаван или не, немамо увид у неке друге параметре, због чега смо ми овде данас, због чега грађани који су нас овде изабрали имају право да нам предоче да ли било ко од кандидата, у правцу достојности, има било какву мрљу, има било какву мањкавост, било шта што га дискредитује да буде носилац јавнотужилачке функције.

На срећу, ја данас видим да апсолутно нико у том правцу није имао примедбе нити има разлога да има било какву примедбу на било ког од кандидата који се налази на списку кандидата о којима ми расправљамо. Због свега тога, ја ћу поновити, да ћемо у Дану или у термину за гласање, подржати Предлог Владе за избор носилаца јавнотужилачке функције, јер је он у сваком случају изнедрио нешто што је квалитетно и оно што мора да се примети, да је политичка хипокризија, позивање на наводне могуће критике Венецијанске комисије према правосуђу, кад знамо да је управо та иста Венецијанска комисија изнела не мале, него јако озбиљне критике 2009. и 2010. године, приликом избора носилаца правосудних функција“.