Најновије

Пољопривредно земљиште је  природно добро од општег интереса Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије на Десетој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту и Предлогу закона о заштити земљишта:

„Значајно је да данас расправљамо о два веома важна закона из области пољопривреде, али и очувања животне средине.

            Сматрам, у име Посланичке групе СПС, да је ово прави тренутак и да се није могло више одлагати доношење ових закона који су у интересу Републике Србије, у интересу заштите једног великог и важног ресурса за нашу државу и за наш народ, у интересу грађана Републике Србије.

            Дакле, Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту дуго се очекивао, дуго се и припремао. Други закон о заштити земљишта је закон, који се бар у овом региону,  по први пут доноси и он има велики значај.

            Дакле, овим Законом о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту предлажу се бројна решења, нова решења којима треба да се унапреди газдовање пољопривредним земљиштем у државној својини, како са аспекта боље искоришћености, тако и са аспекта остваривања буџетских прихода по основу коришћења овог ресурса.

            Рекао бих да је било хаотично стање у овој области и, онако како се то радило до сада, давало је могућност великих злоупотреба од стране и локалних самоуправа и многих других који су у томе учествовали.

            Влада Републике Србије даје овом стратешком природном ресурсу, земљишту, велики значај. Овим изменама по први пут у нашем законодавству установљава се да је пољопривредно земљиште добро од општег интереса за Републику, које се користи за пољопривредну производњу и које се не може користити у друге сврхе и да овим земљиштем располаже и управља Република Србија преко надлежног Министарства.

            Дакле, то је категорија која се овде дефинише и која је веома значајна да би се све остало довело у ред.

            У овом Предлогу закона вођена је дуга јавна расправа у којој су учествовале све заинтересоване стране и чини се да су бројни предлози у току расправе били и прихваћени.

           Посланичка група СПС ће у Дану за гласање гласати за оба закона јер сматрамо да решења ових закона доприносе одговорном управљању и много већој искоришћености државног пољопривредног земљишта, као и очувању земљишта као важног ресурса.

           Посебно бих се осврнуо на неке измене и циљеве који треба да се остваре усвајањем ових закона. По први пут, наша држава овим законом, тј. Законом о пољопривредном земљишту, изменама и допунама, омогућава малим пољопривредницима и пољопривредним газдинствима која поседују до 30 хектара, да могу да увећају свој посед куповином земљишта још 20 хектара, значи укупно би имали до 50 хектара обрадивог земљишта.

            Предлогом закона је предвиђен рок за откуп од пет година, али Посланичка група СПС сматра да је то мали период. Ми смо и поднели амандман у том смислу, да се тај рок повећа на 10 година.

            Када говоримо о Споразуму о стабилизацији и придруживању, наравно да кроз ове измене заправо и долазимо до неких решења која су веома важна, а која су у интересу наших пољопривредних произвођача да то откупе на време, а с друге стране, важно је да држава изнађе могућност да време за откуп, односно за куповину тог земљишта. буде реално.

            Чули смо и услов је да се земљиште може купити у локалној самоуправи на чијој територији пољопривредник има своје боравиште, односно пребивалиште најмање три године, да има регистровано и активно пољопривредно газдинство, веома је важно да је оно активно.

            Малим пољопривредним произвођачима који у Србији, то је веома значајно, јер они носе ону примарну базичну пољопривредну производњу, а то је опет ланчано важно и за оне велике произвођаче који треба да инвестирају у неке циклусе, у прерађивачке капацитете, али увезивањем ове производње малих и великих произвођача долази се до оног правог ефекта.

            Важно је истаћи да се овим законом предвиђа да се пре свега понуди ово земљиште које се више година не обрађује.

            Иначе, према евиденцији, у Србији, према евиденцији Министарства, 240.000 хектара има неиздатог државног пољопривредног земљишта. То значи да је готово половина од укупних површина у државном власништву неиздата, необрађена или, што је још горе, узурпирана и да се то заправо налази у сивој зони.

            Дакле, једна земља која претендује да на свеукупном плану дочека један бољитак, да повећа свој бруто производ, да дође до бољег стандарда, да се више произведе, да се ефекат у привређивању оствари на један другачији начин, не може да дозволи овакво једно хаотично стање које је постојало у овој области.

            Рекао бих да је важно да се законом ставља забрана на продају купљеног државног пољопривредног земљишта у року од 10 година. А и то је питање, можда треба повећати тај рок.

            Такође, Посланичка група СПС је поднела амандман којим се право забране отуђења у току важења купопродајног уговора односи и на потомке и на правне следбенике, а не само на оне који су у тренутку склопили уговор.

            Други важан сегмент овог закона јесте давање у закуп државног пољопривредног земљишта. Законом се омогућава закуп пољопривредног земљишта за период од 30 година, чиме се даје велика сигурност и исплативост инвеститорима који су улагали и који ће да улажу у вишегодишње засаде, а такође, ово законско решење погодоваће и великим земљишним поседницима који треба да покрену инвестиционе циклусе, да граде прерађивачке капацитете итд. Дакле, сигурност пољопривредних произвођача треба да буде значајна да би све ово било реално.

            Један од важнијих ефеката ових закона јесте да пољопривредно земљиште могу купити домаћа физичка лица и то мали пољопривредни произвођачи, рекли смо, они који поседују до 30 хектара. Не могу га откупити странци, а често смо чули злонамерне коментаре у овом правцу, јер по важећем закону и по овим изменама и допунама закона, забрањена је продаја пољопривредног земљишта странцима. Треба све учинити да до тренутка када ступи ССП на снагу омогућимо да наши људи, наши грађани, произвођачи уђу у процес куповине пољопривредног земљишта на које имају право.

            Као један од изузетно важних исхода овог закона биће и много одговорнији однос локалних самоуправа према коришћењу државног пољопривредног земљишта. Захваљујући неодговорношћу неких локалних самоуправа, велике површине биле су узурпиране и то је по правилу било најквалитетније земљиште, а да држава није имала никакве користи од своје имовине.

            Наравно да су поједини центри моћи и они који су држали монопол у овој области против оваквог једног закона, јер се губе одређене позиције које су им омогућавале да и даље злоупотребљавају, уз помоћ разних субјеката како у локалним самоуправама и на државним функцијама, да злоупотребљавају овај велики и важан државни ресурс.

            Зато је важно, и ово се законом решава, да се уведе евиденција, односно да се уведе регистар  државног пољопривредног земљишта на целој територији и на тај начин више неће бити могуће прикривање појединих парцела, нити њихово незаконито коришћење.

            Обавеза је сваке локалне самоуправе да сачини прецизан програм заштите уређења и коришћења овог земљишта, при чему ће се давање у закуп јавно оглашавати и организовати јавно надметање у два круга, чиме се обезбеђује потпуна транспарентност, а законом су прецизирани услови за право пречег закупа и право првенства у закупу.

            Још једна мера обезбеђења законитости овог поступка јесте да Министарство даје сагласност на програме локалне самоуправе, тако да ће држава имати увид у сваку парцелу. Такође, земљиште које није било издато најмање у три последње године моћи ће путем јавног надметања, са почетном ценом од нула динара да се да на коришћење активним регистрованим пољопривредним газдинствима за пољопривредну производњу и то на период од пет година.

            Закон за неодговорне локалне самоуправе предвиђа санкције, што је свакако добро и свако избегавање доношења одговарајућег програма по коме ће се поступати и бити све транспарентно, имаће за последицу да се обустављају трансфери, као и припадајући порез за плате. С друге стране, они који не поштују и буду узурпирали то земљиште или га буду користили незаконито, нелегални услови ће бити одузети.

            Закон успоставља у целини антикоруптивни систем, што је веома важно. На државно пољопривредно земљиште атаковано је у поступцима тзв. буразерске приватизације у прошлости, током које су до најквалитетнијег пољопривредног земљишта дошли малобројни појединци и направили од тога своје велике империје. То је данас јако видљиво и не треба то много објашњавати.

             Пре почетка приватизације у Србији је успешно радио 91 пољопривредни комбинат и 108 пољопривредних добара. Приватизацијом је за мале паре, заправо преко 120.000 хектара, отишло у руке малог броја земљопоседника који су на лак начин дошли до најквалитетније земље у Србији.

            Оваквом приватизацијом уништена је база пољопривреде, а то је сточни фонд, уништене су земљорадничке задруге, кооперантске мреже, посебно у ратарству и сточарству. Процена је да је оваквом приватизацијом неколико стотина хиљада људи остало без посла.

            Све су ово разлози за доношење овог закона и када се све укупно сагледа онда не можемо доћи до закључка да ово није у интересу грађана Србије, није у интересу државе Србије, није у интересу пољопривредних произвођача.

            Овај закон, још једанпут да истакнем, јача мале пољопривредне произвођаче, јер им је држава први пут омогућила да купе државну земљу. Овом куповином омогућава се малим произвођачима да укрупњују свој посед, а великим да буду носиоци једне веће производње, већих инвестиције и изградње прерађивачких капацитета.

            Да подсетим да је један од развојних циљева наше привреде укрупњавање малих поседа, а други циљ о коме, као стратешком опредељењу, увек говори и наша министарка пољопривреде, а то је обезбеђивање тзв. три К-а, а то значи квалитет, квантитет и континуитет.

            Овом приликом бих хтео да поменем и нови закон о задругама који је јуче био на дневном реду и хтео бих да поздравим ову одлуку Владе, наше Владе, да после много година поново врати на привредну сцену задруге и задругарство. Пре свега, ту мислим на пољопривредне, односно земљорадничке задруге, јер сам уверен да ће обнављање земљорадничких задруга бити велики подстицај, дати велики подстицај нашој пољопривреди.

            Само неколико речи о другом закону који се односи на заштиту земљишта. Овај закон заслужује посебно велику пажњу због чињенице да је Србија прва земља у региону која доноси овакав један закон. Земљиште је необновљиви планетарни ресурс и мора да се обрати пажња на њега. До сада су вода, можда до почетка трећег миленијума, и ваздух имали приоритете у разматрању, када је реч о очувању и унапређењу животне средине. Исто тако је важно и очување земљишта, и те како је у истој равни, као што су вода и земљиште.

            Земљиште као ресурс је производ биодиверзитета, производ онога што је живи свет на земљи. Нестане ли тај ресурс нема живота на земљи. Дакле, кроз дуготрајну еволуцију која је трајала и милијардама година, рећи ћу само и то да за обнављање једног центиметра земљишта са свим својим својствима, који претпоставља и даје могућност живота на земљи, је потребно око 250.000 година. Из тих разлога веома је важно да се обрати пажња на овај ресурс, а у смислу његове заштите и очувања за будућа покољења и за перспективу цивилизације на земљи.

            Социјалистичка партија Србије ће свакако подржати ова два закона и изражавамо велико задовољство да су Влада Републике Србије и Министарство ставило на дневни ред ове веома важне законе који су у интересу Србије, у интересу њених грађана“.

Категорије: Посланичка група