ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, шеф Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Десетој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту и Предлогу закона о заштити земљишта:

„Пред нама су два законска предлога и рекао бих да је реч о кључним и изузетно важним и значајним законима, законима који су веома важни за вођење аграрне политике.

У свом излагању, без намере да умањим важност Предлога закона о заштити земљишта, ја ћу акценат ставити на Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, а у наставку данашње расправе колеге ће се осврнути и говорити наравно детаљније и о другом законском предлогу.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту по нашем мишљењу показује и потврђује јасну намену, намеру и интенцију и Владе Републике Србије и ресорног Министарства да се коначно уведе ред у политику земљишта, у земљишну политику, да земљиште чији је држава власник, земљиште које је државна својина и добро свих грађана буде искоришћено пре свега у складу са интересима грађана, односно превасходно у складу са интересима српских пољопривредника.

Сходно пракси из претходног временског периода, подацима које сте госпођо министарко изнели у уводном излагању, потпуно је јасно да нам је у овом тренутку неопходно и рационалније и целисходније и економичније коришћење пољопривредног земљишта, тј. државне својине и државног власништва.

Ми сматрамо да предлог о којем данас говоримо на једној страни јесте гарант и бољег и праведнијег коришћења пољопривредног земљишта, што је од изузетне важности и значаја управо за мале пољопривредне произвођаче, али са друге стране, овај законски предлог јесте гарант да ће се коначно ставити тачка, решити проблем и решити питање узурпације земљишта.

Не сме се дозволити, ту се у потпуности са вама слажемо, да државно земљиште које представља један од најзначајних државних ресурса буде неодговорно коришћено и да сходно таквом коришћењу појединци из само њима знаних разлога имају корист.

Могле су се током данашње расправе чути констатације и мишљења да због законског предлога о којем данас говоримо поједини мали пољопривредници хоће остати без свог земљишта, односно неће имати земљу за обрађивање.

Морам се сложити са колегом Михајловићем и рећи да они нажалост у великој мери и данас немају то земљиште, јер дугогодишња пракса на локалном нивоу говори нажалост у прилог констатацијама које је изнео колега, да је значајан део најквалитетнијег земљишта константно издаван истим лицима, односно заправо чини ми се да он није ни издаван, да је остао неизлицитиран, а да су се потом након некаквих прећутних сагласности иста лица јављала, улазила на поседе и обрађивала их без накнаде.

Ми сматрамо да је јако важно оно што очекујемо од овог законског предлога, да коначно добијемо одговор на оно кључно питање – ко то узурпира пољопривредно земљиште у Србији, али и да добијемо одговоре на питање – а ко користи легално пољопривредно земљиште, на легалан начин пољопривредно земљиште које је власништво државе, које је државна својина?

Када добијемо одговоре на ова питања, онда ћемо добити одговоре и на питање – а коме и зашто данас у Србији смета да се уведе коначно ред у овој области?

Сматрамо да је јако важно постићи компромис свих заинтересованих страна, да је јако важно постићи што шири консензус на релацији Владе, Министарства пољопривреде, пољопривредника, удружења и представника асоцијација, али исто тако уколико постоје отворена питања онда се та отворена питања решавају кроз дијалог, онда се та отворена питања решавају кроз разговор а не уличним методама, то није начин да се реше отворена питања уколико она постоје када је реч о овом системском закону.

Али, за нас као Посланички клуб је веома важно да је Министарство сагледало све предлоге и сугестије, који су стигли од стране пољопривредника, асоцијација и удружења и да је једноставно речено, прихваћено све оно што се могло прихватити у датом тренутку, а да то не значи сврставање на једну од страна, једне од пољопривредних грана.

Дакле, не могу се све жеље испунити, то просто није реално, али је веома важно да је највећи део сугестија и предлога који је стигао од стране пољопривредника, удружења и асоцијација, сагледан и да јесте уважен. Слажемо се у потпуности са вама да стање у пољопривреди јесте такво да захтева хитна и брза решења.

Предлог закона о којем данас говоримо управо подстиче и привлачи инвестиције у пољопривредној производњи. Инвестиције су по нашем мишљењу веома важне, оне треба да обезбеде бржи развој, с једне стране, са друге стране, оне јесу важне за пољопривредне произвођаче, пре свега, за мале пољопривредне произвођаче, јер дају сигурност и гарант пласмана.

Такође, овде се поставило питање – да ли овај закон отвара врата некаквим тајкунима и да ли он фаворизује некакве тајкуне у Србији, када говоримо конкретно о закупу пољопривредног земљишта. Наравно, не. Влада ће детаљније поједина питања уредити, дакле, дефинисати кроз уредбе. Није циљ да се пољопривредно земљиште које је веома важан ресурс, поклони било коме и убеђени смо да Влада Републике Србије нема намеру да фаворизује било кога.

Када конкретно говоримо о закупу, желим да кажем неке ствари које су за нас као посланике, сматрамо да су јако важне, када говоримо о закупу пољопривредног земљишта. Ту, пре свега, мислим на јасан инвестициони план, ту, пре свега, мислимо на јасан бизнис план, који мора бити у складу са потребама локалне самоуправе, локалног нивоа. Ту пре свега, мислимо на јасан план кооперације са локалним пољопривредницима. Ту пре свега, мислимо да је веома важно сагледати, који је то број нових радних места и веома је важно сагледати допринос, повећање и унапређење пољопривредне производње у Србији.

Први пут у свој историји, о томе је малочас било речи, ми сматрамо такође да је то веома важно, дакле, први пут у својој историји Србија је одлучила да део свог пољопривредног земљишта да и понуди у откуп малим пољопривредним произвођачима и на тај начин и ојача и оснажи мале пољопривредне произвођаче, али са друге стране, када говоримо у контексту закупа, па мали пољопривредни произвођачи се могу удруживати и на тај начин постати и потенцијални инвеститори. Дакле, земља се не продаје ни тајкунима ни странцима и то не дефинише овај закон, овај закон се бави, дакле, продајом земље малим пољопривредним произвођачима, с јасно дефинисаним критеријумима и то је нешто, колико је нама познато што је договорено са пољопривредницима, што је договорено са удружењима и асоцијацијама. Исправите ме, уколико грешим.

Продаја земље страним и физичким и правним лицима је апсолутно забрањена и сходно актуелном Закону о пољопривредном земљишту, али и сходно предложеним изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту. Али, поновићу ово што је говорио наш овлашћени представник, уважени колега Милетић Михајловић, нажалост у прошлости је већ била омогућена продаја земље странцима и то кроз приватизацију, пре свега, српских предузећа, долазиле су и у посед земље која је била у власништву тих предузећа. Много раније су на неки начин отворена врата страним, физичким и правним лицима, да могу постати власници земље.

Малочас је колега поставио питање, обзиром да нисмо добили одговор, ја ћу вам поново поставити то питање. Дакле, пре почетка приватизације у Србији је успешно радило 91 пољопривредни комбинат и око 108 пољопривредних добара. Наше питање је врло конкретно – колико пољопривредних комбината и добара данас ради и функционише у Србији? Да ли је тачно оно о чему је говорио колега Милетић Михајловић, да је 120.000 хектара земље завршило у нечијем власништву, а да је држава изгубила десетине милиона евра, пољопривреди Србије нанета огромна штета, да је угашено око 500.000 радних места, да је уништен сточни фонд, да је угашена кооперација десетине хиљада сточара и да је прекинута кључна карика у ланцу пољопривредне производње и развоја српске економије?

И, кључно питање, када говоримо о пољопривредним комбинатима – да ли су тада мали пољопривредни произвођачи имали могућност да учествују у приватизацији комбината које су сами стварали, које су сами градили? Тачно је да 1.септембра 2017. године, и ви сте о томе говорили, ступа на снагу пуна примена Споразума о стабилизацији и придруживању и да он прави доста проблема, пре свега, због лоше испреговараних процеса. Али, ја не желим да говорим о томе шта се дешавало и на који начин се радило у прошлости, јер мислим да нам то данас, када говоримо о конкретној теми, неће донети ништа добро.

Верујем да ћете наставити разговоре у периоду који је пред нама и да ћете успети да изнађете решење које ће у правом смислу бити заштита за пољопривредне произвођаче у Србији. Верујемо да овај закон хоће допринети очувању пољопривредног земљишта као природног богатства, кроз један уређен систем контроле.

На почетку данашње расправе је изнета једна констатација да је све завршено и да се на тај начин понашају и посланици у републичком парламенту, када говоримо о овом законском предлогу. Напротив, ми сматрамо да ништа није завршено, ми у начелу подржавамо овај законски предлог, али смо наравно искористили своје право као посланици и поднели одређени број амандмана.

Конкретно о томе ћемо говорити када буде расправа у појединостима, али рецимо, једним амандманом предлажемо да пољопривредници могу куповати државно пољопривредно земљиште на рате у периоду до 10 година, уместо пет, како је предлагач предвидео и сматрамо да се понуђеним роком отплате даје већа могућност малим пољопривредницима да купе веће површине земљишта и тако укрупне поседе које имају. Дакле, то је један од амандмана.

Сматрамо да, дакле, ништа није завршено. Прихватамо и подржавамо законске предлоге, наравно, у начелу и спремни смо за расправу у појединостима“.