ВАЊА ВУКИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистиче партије Србије о Предлогу закона о полицији,Предлогу закона о јавном  окупљању и Предлогу закона о јавном реду и миру на Првом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години:

„Постојећи Закон о полицији донет је 2005. године, а након многобројних измена и допуна овог закона дошло је време да се донесе нови Закон о полицији, усклађен са данашњим потребама државе и друштвеним околностима, а то се пре свега односи на процес приступања ЕУ и преговора који следе“.

„Господине министре унутрашњих послова са сарадницима, ја бих се на почетку мог излагања најпре осврнуо на излагање ЛСВ и најоштрије осудио идеју формирања војвођанске полиције, односно секретаријата војвођанске полиције како они то кажу и сматрам да је то враћање у 90-те године, а подсетићу вас на реченицу председника ЛСВ, Ненада Чанка, изговорену у Народној скупштини Републике Србије 25. марта 1998. године, цитирам – немојте се изненадити ако вас дочека рампа на Газели.

Увођењем војвођанске полиције и начином избора тог тзв.секретара, секретаријата војвођанске полиције на политички начин можемо и стварно доћи у ситуацију да се на Газели у неком тренутку нађе рампа са граничном полицијом на њој. С тога, подржавамо ваш став и у потпуности подржавамо ваш став да постоји само полиција Србије и да никада полиција Војводине неће постојати.

Међутим, да кренемо на озбиљнију тему, а то је Закон о полицији.

Министарство унутрашњих послова је један од ретких органа који постоји још од формирања прве модерне српске државе, односно формирањем првог Правитељствујућег совјета, јануара 1811. године на челу са првим попечитељем внутерњих дела, Јаковом Ненадовићем. Списак министара унутрашњих послова је дугачак, импресиван како по броју личности које су биле на челу овог министарства, тако и по самим именима, а то су пре свега већ поменути Јаков Ненадовић, Илија Гарашанин, Јеврем Грујић, Аћим Чумић, Стојан Протић, Милентије Поповић, Слободан Пенезић Крцун и многи други што представља велику част водити ово министарство, али и велику одговорност.

Надлежности Министарства су у протеклих 205 година мењале у зависности од друштвених околности и државних потреба, тако је и данас.Некада су МУП били сви они послови који нису спадали у спољне послове.

Дакле, постојећи Закон о полицији донет је 2005.године, а након многобројних измена и допуна овог закона дошло је време да се донесе нови Закон о полицији, усклађен са данашњим потребама државе и друштвеним околностима, а то се пре свега односи на процес приступања ЕУ и преговора који следе. Да вас подсетим, то је свима познато, МУП води процес преговарања за поглавље 24.правда, слобода и безбедност и у значајној мери је укључено у поглавље 23. правосуђе, људска и мањинска права које води Министарство правде, али и у многим другим поглављима.

Осим тога, нови закон треба да омогући ефикаснији, професионалнији рад полиције како би полиција могла да се ухвати у коштац са различитим, тако да кажем, новим облицима криминала, као и средствима и модерном технологијом којом се користе лица која желе да изврше неко кривично дело.

Осим тога, у међувремену а од доношења постојећег Закона о полицији донети су измењени многи прописи и уведени нови институти као што се каже у образложењу овог закона, а то су пре свега Закон о организацији судова, Закон о прекршајима, Закон о кривичном поступку, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица и други, али и препоруке Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личностима.

Због тога се у овом закону и мењају постојеће одредбе о полицијским овлашћењима, напредовању у полицији, планирању кадрова, надлежности и организацији МУП-а, безбедносним проверама, средствима принуде, унутрашњој контроли полиције и осталима.Али, да кренемо редом.

Дакле, за разлику од досадашњег закона који је третирао само полицијске службенике и то поделом на униформисана и неуниформисана лица која примењују полицијска овлашћења, односно овлашћена службена лица и запослене на посебним и одређеним дужностима, овим законом предвиђена је подела на полицијске службенике, државне службенике и намештенике.

Овај закон предвиђа поделу полицијских службеника на овлашћена службена лица и запослене на посебним дужностима, који обављају полицијске послове, док државни службеници и намештеници не обављају полицијске послове, већ представљају техничку подршку у раду полиције и полицијских службеника, превасходно  обављањем својих послова.

Не смемо да заборавимо да Министарство мора да обезбеди Дирекцији полиције несметане услове за рад, што се види из надлежности овог министарства и овим законом предвиђеним у члану 11, као и чланом 12.овог закона, где се каже да Министарство обезбеђује претпоставке за оперативну независност и организационе претпоставке за рад полиције.

Скоро сви други сектори у Министарству, као што су сектор финансија, сектор за аналитику и телекомуникације, сектор за међународну сарадњу и европске послове и планирање и формирање након последњих измена и допуна Закона о полицији, као и сектор људских ресурса, треба да обезбеде услове за рад полиције.

На овај начин, поделом на полицијске службенике, државне службенике и намештенике у МУП, је доста прецизније одређена подела рада, чиме се омогућава подршка полицији у обављању својих задатака.

Усклађивање са правним прописима ЕУ, подразумева и дефинисање полицијско-обавештајног модела, а које је садржано у препорукама ЕУ, и овим законом регулисано је у члану 34.Овај модел представља модеран начин руковођења полицијом, али пре свега криминалистичком полицијом, а све у сврху смањивања криминалитета.

Наиме, овим се  фокус ставља на извршиоца кривичног дела, а не на самом почињеном кривичном делу и то на основу оперативних података прикупљених од стране полиције. На тај начин се много ефикасније користе ресурси полиције, не само у откривању извршиоца кривичног дела, него и у спречавању извршења истих.

Овај модел се први пут појавио крајем деведесетих година прошлог века у Великој  Британији и пошто се показао као ефикасан начин сузбијања, односно откривања кривичних дела, примењен је и у осталим државама, чланицама ЕУ.

Ово је један од показатеља да ЕУ Србији није сама себи циљ, већ се прихватањем европских стандарда побољшава и живот грађана.У овом случају то се односи на смањење криминалитета и одвраћање потенцијалних извршиоца да та кривична дела и чине.

Свако противљење оваквим решењима представља не само демагогију и лицемерје, већ играње са безбедношћу грађана, јер зашто не прихватити све оно што може да доведе до стварања бољих услова за живот, а као што сви знамо, безбедност је у том смислу на првом месту. Безбедно окружење ствара између осталог и услове за нове инвестиције које доносе нова радна места и на крају бољи живот грађана.

Национално-криминалистичко-технички центар, односно НКТЦ представља једну изузетно важну организациону јединицу унутар управе криминалистичке полиције, где се открије велики број извршиоца кривичних дела, коришћењем најмодерније форензичке опреме.

У НКТЦ се врше анализе и обрада података везано за ДНК прикупљених током увиђаја, врши се балистичка анализа пројектила, откривају се трагови са лица места, итд.С тим у вези, било је неопходно увођење и нових полицијских овлашћења, како би се ова област уобличила.

Зато је овим законом предвиђено да полицијски службеници примењују мере криминалистичко-форензичке регистрације, узимање других узорака и криминалистичко-форензичка вештачења и анализе.

Нови закон о полицији о коме данас расправљамо, на један општи начин регулише ову област, па је зато неопходно донети посебан закон који ће прецизније регулисати ову комплексну област, како би се ти подаци који су скупљени, на овај начин могли да се складиште.

Када погледамо шири контекст и увежемо ову област са новом одредбом коју сам већ коментарисао, а односи се на полицијско-обавештајни модел, долазимо до закључка да ће се у наредном периоду рад Управе криминалистичке полиције, па самим тим полиције у целини, знатно поправити.

Задатак МУП је да предлаже, а Народна скупштина Републике Србије да усвоји сва законска решења која ће омогућити полицији да ефикасније обавља послове из надлежности које су јој дате.

Такође, Министарство је у обавези да обезбеди све техничке услове полицији за њен рад као што су техника, опрема, људство, итд, а што се тиче националног криминалистичког техничког центра, он спада у један од најопремљенијих центара не само у региону него и шире, а на нама је да им омогућимо да свој посао раде како им и приличи.

Чланом 5.Закона о оружју и муницији, усвојеним прошле године, омогућили смо грађанима да набављају и држе електрошокове.Самим тим се поставља питање зашто и полиција не би могла да користи електрошокове као средство принуде, уколико је оно ефикасно?Ефикасно се показала на делу у земљама ЕУ, где представља саставни део опреме полиције у свим земљама чланицама, те је неопходно и ову област ускладити са прописима ЕУ.Не само то, на овај начин се врши модернизација и боље опремање полицијских службеника на терену.

Да вас подсетим, господине министре, да су неки ваши претходници, а овде већ споменути, велики реформатори, као што је Душан Михајловић, своју полицију опремали зипо упаљачем и швајцарским ножићима, а да се полиција данас опрема средствима која могу да спрече извршење кривичних дела, а изврши заштита самих полицијских службеника. Зато подржавам да се чланом 105.Предлога закона о полицији, додају нова средства принуде, а то су електромагнетна средства.

Глава VIII овог Предлога закона о полицији се односи на људске ресурсе, изузетно битну и важну област.Овим предлогом закона се предвиђа и могућност формирања новог сектора, сектора за људске ресурсе.До сада су људски ресурси били у саставу сектора финансија Министарства унутрашњих послова и поред те управе, у њој су били и Управа за исхрану и смештај, Управа за заједничке послове и друге организационе јединице.

Такође, у оквиру овог сектора је био и Центар за основу полицијску обуку.Координација између Управе за људске ресурсе и Центра за основну полицијску обуку је била отежана пре свега зато што сектор финансија се бавио и другим пословима осим људских ресурса.На овај начин, односно овим изменама омогућава се да целокупни систем људских ресурса се бави искључиво оним за шта је и сврха његовог постојања.Овим законом омогућава се каријерно напредовање у Министарству унутрашњих послова, боље планирање кадрова, конкурс за заснивање радног односа, али пре свега тога регулишу се безбедносне провере.

Безбедносне провере постојећим законом су биле регулисане, али су сада и прецизиране и подељене у три нивоа у зависности од врсте посла.Први ниво се односи на кандидате који су конкурисали за рад у МУП и полазнике Центра за основну полицијску обуку, затим други степен за руководиоце средњег нивоа и трећи степен за постављена лица, лица на положају и руководиоце високог нивоа и старешина.

Закон сад  регулише и да се безбедносне провере могу тражити и од других безбедносних служби, што је и до сада био случај, али с тим да је овога пута и то прецизирано и одређено која су то радна места за које се таква провера тражи.

Предност овог закона је и та што се уводи обавеза периодичне провере запослених у оквиру МУП.Више неће бити могуће да се запослени проверавају безбедносно само приликом заснивања радног односа, а након што заснују радни однос да раде шта им је воља, а да не сносе никакве последице.

Морам да напоменем да у закону пише да ће радни однос престати лицу, како се каже у члану 172.овога закона, које је престало да испуњава услове који су важили за пријем. Да би се то установило, потребно је повремено радити безбедносне провере, јер је то између осталог и услов за пријем у радни однос у МУП.

Још једна изузетно значајна промена је конкурс за запошљавање у МУП, што ће подићи ниво квалитета људи који се примају у радни однос.Нећу да кажем да они који су већ запослени нису квалитетни, али свака врста надметања доводи до боље селекције кадрова.

Каријерно напредовање је новина која такође омогућава да се подигне ефикасност запослених у МУП на тај начин што ће се вредновати рад и квалитет приликом напредовања.Спроводиће се тестови и вршити оцењивање запослених и пратити њихове каријере. На тај начин, онај који има успеха у раду, рецимо велики број решених кривичних дела, имаће прилику да се распоређује на друга, боља радна места, односно напредује у служби, али исто тако, и да се помери на неко друго, ниже радно место уколико не испуњава очекивања и не испуњава своје задатке.

Прављењем сектора за људске ресурсе се знатно побољшава процес формирања кадрова, што ће довести до смањивања трошкова и рационализације кадрова.Наиме, ефикаснијим планирањем овај сектор, који такође представља подршку полицији, ће моћи да у сарадњи са Центром за основну полицијску обуку и Криминалистичко-полицијском академијом планира више година унапред број полицајаца и старешина који ће се школовати и који је потребан министарству.

Оваква врста школовања је уско специјализована, тако да они који заврше Криминалистичко-полицијску академију или се обучавају у Центру за основну

полицијску обуку, углавном посао могу да добију само и у искључиво у полицији.

Ако узмемо у обзир да су се раније потписивали уговори са студентима Криминалистичко-полицијске академије о обавезном пријему у МУП-у након школовања, долазили смо у ситуацију да они који су завршили КПА потписују пристанак да раде са средњом стручном спремом у МУП-у, јер не могу да се запосле на радно место са високом стручном спремом. Након одређеног времена шаљу захтеве за слеђивање радног места са стручном спремом и на тај начин МУП добија велики број руководећег, односно старешинског кадра на уштрб полицајаца са средњом стручном спремом и тако долазимо у ситуацију да полицији недостају полицајци на терену.Добрим планирањем кадрова овакав проблем се избегава и смањују се трошкови који се на овај начин стварају.Такође, глава XI односи се на контролу рада полиције.

Што се тиче Сектора унутрашње контроле, овим законом он добија већа овлашћења. Наиме, омогућава се да унутрашња контрола, поред припадника Дирекције  полиција сада контролише рад запослених у читавом министарству. На тај начин се повећава могућност откривања кривичних дела запослених у МУП, а ван Дирекције полиције, али и оних које изврше полицајци у саизвршилаштву са осталим запосленим у оквиру МУП.

Оно што је потребно урадити у наредном периоду је повећање капацитета сектора унутрашње контроле, јер број запослених у СУП-у није био довољан ни када је сектор вршио контролу само полиције, а камоли сада када ће вршити контролу целог министарства.

Услови за пријем у овај сектор су строжији него за било коју другу организациону јединицу у министарству, што је и разумљиво, али можда би за то било решење ублаживање тих услова, а не на уштрб квалитета, на пример, да се уведу неки видови додатне обуке полицијских службеника, а да се смање године радног стажа проведених у полицији.

Увођење тестова интегритета је такође значајно за смањење корупције у МУП-у.На тај начин се сагледава да ли је неко склон корупцији симулацијом реалне ситуације идентичне радним активностима тестираног.Затим, у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције, сектор врши анализу ризика, што ће превентивно деловати на појаву корупције у министарству.

Врло битна је ставка увођење обавезне имовинске карте за руководиоце у министарству, који ће морати да пријаве сваку промену своје имовине која мора да буде у складу са њиховим примањима, а не да се имовина увећава, а да за то не постоје реални основи.

Доношењем Закона о полицији потребно је донети или прилагодити велики број подзаконских аката, као што су нпр.правилник о начину обављања унутрашњих послова, правилник о систематизацији, правилник о примени мера и радњи приликом криминалистичко-форензичке регистрације, узимања других узорака, криминалистичко-техничко-форезничког вештачења и анализе, правилник о начину примене полицијских овлашћење итд. Има их доста.Овом приликом бих вас замолио да се по доношењу закона одмах приступи доношењу или измени постојећих подзаконских аката, како не би дошло до злонамерног и произвољног тумачења одредаба овог закона и како би закон могао у потпуности да се примењује.

На самом крају мог излагања о овом закону, вратио бих се на сам почетак закона и на члан 7.којим се регулише употреба родно осетљивог језика, где се каже, цитирам – сви изрази у овом закону имају једнако родно значење без обзира да ли се користе у мушком или женском роду и односе се подједнако на мушки и на женски род.

Ово сматрам, господине министре, цивилизацијском тековином и пошто је ово један од првих закона, чини ми се, после Закона о буџетском систему, који уводи родно-сензитиван језик, на томе вам честитам.

Захваљујући консултацијама које сте ви имали у неколико наврата како са посланицима власти, тако и са посланицима опозиције, где су многе недоумице разјашњене, СПС је одлучила да не предложи ниједан амандман на овај закон, већ ће за њега гласати у потпуности онако како га је Влада предложила.

Такође, као овлашћени представник посланичке групе СПС подвлачим да ће наша посланичка група гласати и за Предлог закона о јавном окупљању и Предлог закона о јавном реду и миру, о којима ће дискутовати моје колеге народни посланици СПС“.