МИРЈАНА ДРАГАШ, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Првом ванредном заседању Народне скупшштине Републике Србије 2016. године о Предлогу закона о оглашавању и Предлогу закона о информационој безбедности.

„Заједничка тачка ових закона су нови модели информационих комуникација, лако и брзо преношење информација и знања, пружање услуга, различите врсте доступности роба и производа, али и доступност различитих података и о личности, као и о државним пословима“.

„Поштовани председавајући, господине министре, господо народни посланици, пред нама су данас два закона.Закон о оглашавању и Закон о информационој безбедности.

Ови закони регулишу различите области, али ипак имају нешто заједничко.Један се односи на трговину, односно промоцију произвођача и производа и изналажења најбољег пута до грађана, односно потрошача.Други, да се заштите сви који су корисници интернет услуга у уопште информационих комуникација.Њихова заједничка тачка су нови модели информационих комуникација, лако и брзо преношење информација и знања, пружање услуга, различите врсте доступности роба и производа, али и доступност различитих података и о личности, као и о државним пословима.

Дакле, налазимо се у новом времену, у 21 веку, веку нових односа и комуникација што од свих нас тражи нова знања, поштовање нових правила.То је комуникативност, широка информисаност, брзина реаговања у заштити података које су од посебне важности.

Оба закона се ослањају на нове технологије, доносе нова правила, с обзиром на брзину њихових промена, брзо се морају мењати закони и прилагођавати условима у пракси и ономе што постоји у међусобним односима.

Први Предлог закона о оглашавању, представља вид промовисања привредних субјеката, али тако да не наруше правила отворене тржишне комуникације. Оглашавање, увек и свуда, мора да подлеже одређеним правилима, да објективно приказује производ разлике између појединих производа, али тако да се одржи равноправна тржишна утакмица и омогући долазак правих производа до крајњих купаца, односно потрошача.

Субјекти и учесници у овом процесу, као што видимо из овог закона, али што можемо да осетимо и видимо у животу и у пракси су веома различити и доста их има у том ланцу.То су, произвођач, преносилац огласних порука, оглашивач, дистрибутер и потрошач који је у суштини крајњи циљ.

Циљ оглашавања је, као што смо рекли подстицање тржишне утакмице, правна сигурност, побољшани стандард потрошача.То је данас једна креативна индустрија, рекла бих да је то данас уметност.Од оглашавања корист имају сви произвођач, потрошач, али и држава на основу пореза које прикупља.

Представљање производа, односно оглашавање мора да подлеже одређеним правилима која ће обезбедити објективно истицање квалитета одређених роба и услуга и исти однос према свима, одрживост поштене борбе на тржишту, нашта овај закон упућује и што регулише. Оглашавање које је почело веома давно, можемо рећи пре једног века, раније су обично биле  рекламе или смо их тако звали, а данас је дошло до врло развијене динамичне индустрије која разним, писаним и аудиовизуелним средствима налази пут до потрошача, „са циљем да им повећа стандард“.

Ја ћу ту ставити чак и знаке навода, с обзиром да су разне злоупотребеинформација које долазе до потрошача, па се онда може поставити објективно питање да ли је увек свуда и код свакога произвођача и преносиоца услуга, циљ да се повећа стандард потрошача или је циљ профит који произвођач жели да оствари.

С обзиром на отвореност тржишта и комуникацију, ова регулатива је врло динамична и зато не треба да чуди што се стално мењају правила, доносе нови закони који морају бити усклађени са стањем оглашавања на тржишту, не само са модерним законима који су прописани у ЕУ, којима се усклађује наше законодавство у процесу придруживања истој.

Овај закон је врло разуђен и преко својих 80 чланова покушава да регулише све објекте, стања и односе на тржишту, у процесу оглашавања и борбе потрошача. Ја бих рекла да су за мене два најважнија поглавља, поглавље које регулише општа правила и то су чланови закона од четири до 20, као и посебна правила која се односе на специфичне ситуације, области заштите, специфичне субјекте као што су деца, млади итд, који се морају заштити, и треће поглавље које нам привлачи посебну пажњу је врло значајно, то су у ствари казнене одредбе.

Било би идеално када би се сам живот одвијао по правилима и онако како је написано. Тада би нам рекламе, како их популарно зовемо, биле лакше у многим ситуацијама, прихватљивије, имали би у њих више поверења, исто тако и у робу коју добијамо као и у произвођаче, у декларацији о квалитету и саставу робе, о року трајања одређеног производа, земљи порекла, условима продаје робе, цени, условима на тржишту итд.

Све је то важно. Све овај закон дотиче у циљу стицања што већег профита, а нажалост новац је данас код многих и једини Бог, врло је присутно да се односи на тржишту, нажалост не поштују, да се не поштују правила, професионална етика, као и право купца, односно потрошача на тачно, поштено и целовито информисање.

Зато јеутврђивање правила, одговорности, али и казне, оно што овај закон дефинитивно и чини. Чини ми се да је овде дата и прецизна казнена политика, јасне мере, што је такође посебан значај овог закона. Међутим, с тим да се посебним упутством или неким другим подзаконским актом мора прецизирати када се изриче најнижа, а када највиша казна, да се не развије пракса да је најнижа казна најприхватљивија и она која се у највећој мери примењује, а онда за оглашивача, она испада много мања штета него што доноси корист од погрешног, лошег оглашавања, односно не поштовања овог закона.

Посебно ћу се осврнути, у ствари, на значај чланова 7, 10. и 11 у којима се јасно каже да је забрањено обмањујуће оглашавање, да се то односи на све што је претходно речено, а што постоји у реклами, а што у ствари све нас, односно потрошаче опредељује да купимо одређену робу.

Исто тако постоји потпуна забрана оглашавања роба и услуга који су забрањени законом, на пример, као што су алкохол и цигарете.Ја бих то нарочито поздравила.Са цигаретама је у пракси доста већ и развијена кампања о немогућности њеног конзумирања на јавним местима, забрани њеног рекламирања итд.Мислим да је код нас много значајна забрана рекламирања алкохолних пића, с обзиром на све негативне последице које алкохол са собом носи, на његову доступност генерално у продаји, чак и младим лицима, а посебно са аспекта безбедности, безбедности у саобраћају.Мислим да ту казне за злоупотребу морају да буду врло јасне и сасвим примерене.

Истаћи ћу посебно део закона који скреће пажњу на забрану подстицања понашања која утичу лоше на здравље и безбедност примаоца огласне поруке.Овде је било злоупотреба у пракси и у међународној европској заједници, наравно нисмо ни ми изузети од тога и добро је што овај закона забрањује, односно сада посебну пажњу показује на односу на ову појаву.Дакле, јасна забрана прописана овим законом, висока казна и инсистирање на поштовању овог закона, гарант су бољег квалитета производа и боље заштите потрошача.

Многи несавесни трговци неће се лако одрећи бенефита и користи коју остварују злоупотребом и непоштовањем закона.Зато кажем да је казна битна, у неким случајевима можда је могла да буде и оштрија, или другачије градирана.Но, распони који су дати нуде и најмање и највеће казне, оне од 300 хиљада до два милиона.Зато је важан рад инспекције, њена присутност и одговорност на терену која ће прописивати те казне у складу са прекршајем, штетом, а на крају и у складу са намерама.

Важан је број и инспекција које морају да буду увек обучене, мора да им буде доступна стална едукација и иновација знања, што је видим све више присутно и захтева се у многим струкама.У раду инспекцијских служби тај захтев за сталним иновацијама и сертификатима за обављање тих послова, треба да буде присутан и самим тим ће онда и укупна заштита потрошача бити боља и већа.

Но, поред овог закона, ја бих у том смислу подржала мере које овај закон у себи доноси и предлаже.

Други закон о којем данас расправљамо је Закон о информационој безбедности.О њему је данас било доста речи. Његово предлагање би посебно поздравила, јер ће сигурно допринети већој сигурности информација и података било о личности, или правним лицима, односно државним органима.

Информациона безбедност у оваквом растућем свету комуникација је све значајнија.То је један од предуслова за стварање и развој информационог друштва, што је зацртано стратегијом развоја информационог друштва до 2020.године.

Постојећи закони, а као што је у уводном излагању министра речено, било их је преко осам, који третирају питања из ове области, нису обухватали на одговарајући начин и на једном јединственом месту сва питања и одговарајући потребан правни оквир, те се у том смислу заиста може поздравити и доношење и предлагање оваквог једног закона.

Европска заједница је 2013.године донела стратегију безбедности ИКТ система ЕУ, где су дате одређене смернице развоја. Овај закон из те области јесте и наше целовито усклађивање са ЕУ, али он, као што ја то волим да истакнем, није важан због ЕУ, он је важан због нас и уопште сви такви послови морају да имају, пре свега циљ, наше установљавање јединственог, доброг и квалитетног система државне управе, односа према грађанину и наша било појединачна заштита личности или заштита у овом случају система.

Овде, поред увођења јасних мера и оснивањем регулаторних тела, постоје и различити органи по нивоу организовања који се организују и ја бих њихово формирање, наравно поздравила и истакла њихов значај управо по вертикали организовања, како би сваки од њих могао да прати развој информационих технологија, безбедност и заштиту у појединим од ових области.

Оно што је посебно значајно, истаћи ћу, је формирање националног ЦЕРТ-а, односно националног центра за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима.Његов задатак би био да се обезбеди координација између чинилаца заштите и праћења правилне примене прописаних мера заштите, као и инспекцијски надзор у области информационе безбедности.

Оно што је важно, предвиђено је да ово министарство, односно Министарство за телекомуникације, буде надлежно за безбедност ИКТ система и уопште цео поступак у даљем развоју овог система праћења и развијања свих будућих мера заштите који ће неоспорно бити потребни.

Ови сви послови задиру, као што смо видели из предлога закона, као што и знамо из праксе, у разне делове система државне управе, организацији и њене организације и у оне области које су од посебног значаја за безбедност и сигурност државе.Значи, то се односи на органе одбране, МУП, спољних послова, правде и све службе безбедности.Њихова координација, њихов заједнички рад, али и формирање оваквог једног јединственог националног центра, мислим да ће унапредити безбедност и заштиту која нам је неопходна, а у претходној расправи су поменути већ примери који постоје и у нашој пракси, у међународној заједници где се упад у безбедносне системе посебно заштићених послова, има велике штете и на шта се мора обратити посебна пажња.

Наравно, када се говори о овој регулацији, мора се истаћи значај РАТЕЛ-а, односно регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге и такође захтевати и прилагођавање њиховог рада и обавеза у складу са новим односима у овом систему.

Предлог закона садржи посебну главу, која се односи на крипто-заштиту, а то су крипто-безбедносне мере и заштите од компромитујућег електронског зрачења.

Ради ефикасније примене потребно је обезбедити адекватан инспекцијски надзор и у овој области и надзор преко инспектора, учинити доступним у сваком подручју свога рада.

Имајући у виду значај послова и ширину, неопходно је и слажем се са тим, обезбедити одговарајућа средства која су неопходна за технику, опрему и људске ресурсе. Она су потпуно оправдана, остварују свој циљ и сигурна сам да ћемо у овој области, нарочито у наредним годинама имати још доста промена, још доста ствари које ћемо морати да порадимо у смислу обезбеђивања и личне појединачне заштите, али и заштиту свих укупних државних органа.

У сваком случају, лично поздрављам доношење оба закона, сматрам да је нарочито значајан искорак код овог другог и желим да истакнем да ће посланичка група СПС у дану за гласање оба закона подржати и гласати за њих.

Сигурна сам да наредна кампања за нове републичке, односно укупне изборе у држави неће у великој мери ометати рад служби које су неопходне, које ће радити на примењивању и стварању услова да се ови закони примене у непосредној будућности“.