Ружић: Квалитетна сарадња Србије и Светске банке
6 априла, 2022
6 априла, 2022
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије у складу са чланом 287. Пословника Народне скупштине Републике Србије поставио је питање Министарству државне управе и локалне самоуправе:
„Моје питање је везано за финансирање националних савета националних мањина, те је зато упућено министру државне управе и локалне самоуправе, односно министарски Кори Удовички.
Наиме, финансирање националних савета националних мањина је регулисано Законом о националним саветима националних мањина и у члану 114. дефинисано је да се средства за финансирање рада националних савета обезбеђују из буџета Републике Србије, из буџета Аутономне Покрајине и буџета јединице локалне самоуправе, из донација и осталих прихода.
Следећи члан 115. говори о томе која је висина средстава из јавних извора која се обезбеђује за финансирање делатности националних савета и да се одређују за сваку годину Законом о буџету Републике Србије, односно одлукама о буџету Аутономне Покрајине и одлукама јединица локалне самоуправе када се доносе локални буџети.
Ово је уједно и питање, али скрећемо и пажњу, као Посланичка група СПС на недовољну дефиницију онога што је одредба или став који регулише финансирање националних савета из буџета локалних самоуправа. Наиме, средства која се одређују из локалних самоуправа распоређују се у складу са одлуком надлежног органа локалне самоуправе националним саветима који представљају националне мањине, које у становништву јединице локалне самоуправе достижу најмање 10% од укупног броја становника.
Рекао бих да ту постоје различите праксе. Можда је ово питање мање проблематично, мање болно у Војводини, мада из разговора са колегама посланицима из Војводине, а који су из редова националних мањина, исказује се да локалне самоуправе у неједнакој мери испуњавају своју обавезу, а да у осталим деловима Србије чак имамо много драстичније случајеве, да неке локалне самоуправе уопште не испуњавају своју обавезу да финансирају делатност националних савета. Тако например у источној Србији од 19 општина у којима постоји Влашка национална мањина само четири општине су испуниле своје обавезе у неком износу минималном за финансирање Влашког националног савета за 2015.годину.
Превиђа се у органима локалне самоуправе да и су представници мањине становници тих локалних самоуправа, да и они треба да задовоље неке своје интересе, нарочито у области културе, области образовања, области обавештавања, односно информисања и службене употребе језика и на такав начин, остваривањем тих мањинских права, заправо буду у равни са правима већинског народа.
Дакле, ова одредба закона само декларативно обавезује локалне самоуправе, али недефинише, непостоји инструмент који ће до краја то учинити.
Кроз финансијске извештаје које национални савети достављају Министарству може се видети у којој мери локалне самоуправе испуњавају и зато би тражио извештај од стране Министарства на који начин су се локалне самоуправе односиле према овом питању, а са друге стране скрећемо пажњу да у наредном периоду када буду извршене измене и допуне овог закона, ово питање се прецизније дефинише и регулише“.
Категорије: Посланичка група