НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на заједничком начелном претресу о Предлогу аутентичног тумачења одредаба члана 11.став 4, 5. и 6. Закона о електронским медијима, „Службени гласник РС“ број 83/14 и Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 2. став 2. Закона о ауторским и сродним правима „Службени гласник РС“ број 104/09, 99/11 и 119/12. на Првом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години.

„Социјалистичка партија Србије стоји чврсто на становишту да се у циљу заштите културних и свих других вредности томе мора придати одговарајући значај и одговарајућа пажња. Ауторска права не подлежу административним или регистрационим  процедурама, али зато треба грађани да знају да се ауторским правима штити, пре свега, дело, а не сама идеја која доводи до тог дела као изражаја људског духа, без обзира на садржину и квалитет таквог изражаја. Кад дођемо на тај степен, онда можемо да кажемо да смо на пољу ауторских права остварили одређени напредак и одређени прогрес“.

„Што се тиче аутентичног тумачења, ја ћу поћи од нечега што није афирмисано у досадашњем току расправе, а то је тумачење и то је аутентично тумачење одредбе члана 2.став 2. Закона о ауторским и сродним првима. Видим да ту нема много спорног, а и те како је значајна тема, не само због нас овде, већ превасходно због грађана и оних на које се овај закон односи, а односи се на све ствараоце књижевних, научних и других дела, који морају уживати одговарајући степен заштите, по мени, далеко већи него што је овим законом прописано.

Ако ћемо да говоримо крајње отворено и искрено, онда долазимо у ситуацију да комплетан закон и све одредбе Закона о ауторским правима можемо подвести под једну лупу и рећи да ли те одредбе закона задовољавају онај степен заштите носиоцима ауторских права који ти носиоци заслужују.

Као правник, као адвокат, спреман сам да устанем у заштиту свих тих носилаца ауторских права и да кажем да њихов степен заштите, у овом смислу, није адекватан и да треба да буде бољи, и да треба да буде квалитетнији.У том правцу, један од доприноса да се повећа степен заштите носиоцима ауторских права јесте ово аутентично тумачење.Мислим да ни оно није довољно. Мислим да треба радити још више и мислим да ми, као народни посланици, ми нећемо, због тога што ће нам ускоро престати мандат народним посланицима, да ли ће неко од нас бити то поново или неће, зависи од избора изборних резултата, али у сваком случају, било ко буде овде, има обавезу да се овом темом озбиљно позабави и да Закон о ауторским правима доведе на онај ниво који задовољава заштиту носиоца ауторских права.

Ко су носиоци ауторских права?Да ли то могу да буду плагијатори, пиратери? Да ли то могу да буду они који се баве махинацијама и злоупотребама и на тај начин загађују воду свима онима који часно, честито раде на стварању духовних дела, духовних творевина, аутентичних интелектуалних дела или су то они први о којима сам пре пар секунди говорио?

Слажем се са предлогом за аутентично тумачење и у име Посланичке групе СПС поздрављам да овакво аутентично тумачење треба да доживи још већу афирмацију. Поздрављам због тога што смо данас у ситуацији да будемо сведоци, да не само фотографије, као што  је наведено у аутентичном тумачењу, већ разноразне друге квази вредности, ако сам уопште употребио добар термин, доживљавају афирмацију тамо где не смеју да доживљавају афирмацију, где имамо научнике, књижевнике, где имамо научне ствараоце, где имамо уметнике који су носиоци ауторских права која морају бити заштићена, а нажалост нису, где имамо у разним таблоидима разноразна писања, фотографије које могу доживљавати заштиту где то никако не би смело да се деси, а на жалост такву заштиту доживљавају, па чак остварују и право на судску заштиту и одговарајуће надокнаде. То је апсолутно недопустиво.

Недопустиво је због грађана, недопустиво је због самих носилаца ауторских права, недопустиво је због свих оних који негују духовне и све друге вредности које једно друштво мора да има да би постојало као друштво, а Србија мора да их има да би постојала, као пристојна и уређена држава, како то данас често чујемо у политичком вокабулару.

Ја морам да подсетим због тога шта је то што је појам ауторског права.То је право које уживају ствараоци књижевних, научних и уметничких дела које подразумева искључиво право коришћења или одобравања другима коришћења таквог ауторског права, а самим тим укључује систем заштите права.

Да ли смо ми, драге моје колеге, господо посланици и сви грађани Србије, успели да овај појам ауторског права афирмишемо практичном применом закона?Нисмо. Рекао сам искрено, стојим на томе и истрајаћу на томе да овакво аутентично тумачење доприноси да се овај појам ауторског права афирмише на начин на који то ауторско право заслужује.

Аутору припада ауторско право на његовом ауторском делу чином самог остварења ауторског дела, а не преношењем и публикацијом од једног таблоида до другог таблоида, од једног медија, до другог медија.Једног дана ћемо доћи у ситуацију да се било шта што у ријалити програму буде приказано, као нешто што је највулгарније, може ценити као ауторско дело. То би било  погубно за друштво. То би било погубно за нашу духовност, то би било погубно за све оно што подразумева елементарне вредности једном друштву.

Због тога поздрављам и предлагача, а и сам предлог да се оваквим аутентичним тумачењем допринесе нешто што је требало одавно да се уради, јер већ дуго је на снази Закон о ауторским правима, а ми се нисмо бавили превише његовом практичном применом, нити смо се бавили последицама онога што подразумева заштиту ауторских права.

Морам да подсетим, због грађана Србије, ауторска права не подлежу административним или регистрационим  процедурама, али зато треба грађани да знају да се ауторским правима штити, пре свега, дело, а не сама идеја која доводи до тог дела као изражаја људског духа, без обзира на садржину и квалитет таквог изражаја. Кад дођемо на тај степен, онда можемо да кажемо да смо на пољу ауторских права остварили одређени напредак и одређени прогрес.

Стога ће СПС несумњиво подржати, у Дану за гласање, овакво аутентично тумачење, али када сам већ на том пољу дебате или дискусије, онда се морам дотаћи и онога што је изазвало полемике, и то бројне полемике данас у расправи, а то је аутентично тумачење Закона о електронским медијима, и то одредбе члана 11. став 4, 5. и 6. Закона о електронским медијима.

Овде је у једном тренутку било прозивање да ли постоји правно тумачење да би се, од стране струке, добило одређено становиште или одређени став да ли овакво тумачење јесте право прихватљиво или није правно прихватљиво.Сматрам да, као правник и адвокат са дугогодишњим искуством, имам право, као народни посланик кога су грађани делегирали да буде овде, имам и обавезу да нешто кажем по том питању.

Пре свега, аутентично тумачење, сходно одредбама закона, даје искључиво Одбор за уставна питања и законодавство.Нико други нема тај легитимитет да да аутентично тумачење осим тог одбора. Да ли ћемо имати примедбу на такво тумачење или нећемо зависи од становишта, односно погледа било кога од нас овде присутних да ли тим аутентичним тумачењем доводимо у питање сам закон, да ли доводимо у питање евентуално прекорачење оквира законске регулативе, односно садржаја самог законског текста или чинимо оно што је у духу закона?

У конкретном случају, оно што се правно може рећи,  да ли је овакво аутентично тумачење правно прихватљиво? Јесте. Јесте са становишта легитимитета онога ко доноси такво тумачење, то је под један.Под два, са становишта онога што подразумева његову обавезу да изнесе одређено правно становиште у погледу тумачења одређеног члана.

Нажалост, овај члан се односи, ја сам то схватио из дискусије, иако нисам члан Одбора, иако нисам имао прилику да добијем информације које би ми дале подлогу да изнесем мој објективан став и приступ у односу на тему о којој расправљамо, се везује углавном за РЕМ, као тело које се, између осталог, бави и питањима заштите одређених вредности које морају да имају и такву улогу у електронским медијима, односно да буду под посебном призмом заштите управо оних вредности о којима сам мало пре говорио.

Овде се неколико пута појављује теза о ријалити програмима или ријалити шоу емисијама.Овде заиста јесте питање толеранције према нечему што је декаденција, према нечему што руинира и разара ткиво друштва, нешто што уништава наше вредности. Али немојмо да заборавимо и немојмо да смо под неком великом амнезијом и да не будемо пилећег памћења, није тај ријалити програм од јуче, тај ријалити програм већ дуже траје, тај ријалити програм кроз електронске медије провејава уназад годинама и годинама и ми нажалост нешто тако толеришемо.

Социјалистичка партија Србије стоји чврсто на становишту да се у циљу заштите културних и свих других вредности томе мора придати одговарајући значај и одговарајућа пажња.Да се из електронских медија једног дана морају елиминисати или избрисати програми који угрожавају све оно на чему почива ткиво и народа и нације и државе.У овом случају, то је врло опасан карцином који може да доживи метастазу, бојим се да није у метастази и да не доживимо нешто што ће једног дана да представља буквално крах или слом свих вредности.

Да се не бих удаљавао од аутентичног тумачења, склон сам да прихватим апсолутно тезу барем са оног демократског аспекта, тезу мог уваженог колеге Срђана Драгојевића када је говорио о ономе што не одудара од аутентичног тумачења у правном смислу речи, али тезу која говори о изгласавању или приступу гласања за два кандидата. Једноставан разлог јесте што се на тај начин повећава демократски капацитет, а са друге стране што и законска регулатива иде у том правцу да уколико идемо на избор, избор два кандидата, онда су та два кандидата истовремено и поље на које се усмерава цело гласачко тело, односно гласове усмеравају на најдемократскији начин јер је то управо онај приступ који одражава пуни степен демократије за кога ћу се определити или се нећу определити.

Међутим, ја ћу ипак као правник да се задржим на ономе што сматрам да је есенцијално право, а то је да је Одбор за законодавство и уставна питања као надлежан дао тумачење, оно је аутентично.Чудно ми је да се на такво тумачење дају амандмани, јако чудно.Због тога што сматрам да амандману на аутентично тумачење представљају једну апсолутно правну бесмислицу, али ако је то неко протумачио у Пословнику на начин како је желео онда ћу прихватити да и такво тумачење може да се појави овде у Скупштини, пошто се појављује разних врста тумачења. И на крају, заузећу став да је Одбор за законодавство и уставна питања предложио Скупштини нешто што подразумева не прекорачење законских оквира, него тумачење закона“.