Интервју Дијане Вукомановић за “Данас” Вести

“Уколико са Јединственом Србијом и Партијом уједињених пензионера Србије постигнемо коалициони споразум на централном нивоу, та комбинација ће бити стожерна и на локалним изборима, иако то неће бити императив. Политичка мапа Србије на локалу је српска шареница, у коју се стално уплићу нове политичке боје, али жута и црна боја не долазе у обзир, јер се не слажу ни идеолошки, ни политички са нашом црвеном. Нема партнерства са ДС, СДС, ЛДП и ЛСВ, дакле нема партнерства са Пајтићем, Тадићем, Чедом и Чанком, као ни са ултранационалистима, као што су Шешељ, па и Двери”, каже у разговору за Данас Дијана Вукомановић, председница Извршног одбора Социјалистичке партије Србије.

Има наговештаја да би ПУПС могао да се пресели код ваших коалиционих партнера из СНС?

– Наше коалиционо партнерство са ПУПС-ом траје већ осам година, и тестирано је у три изборна циклуса. Мислим да ће оно бити потврђено и на изборима 2016. године. Лидер ПУПС-а, Кркобабић учествовао је као члан наше тројне делегације на недавним разговорима које су предводили Дачић и Вучић. Оно што нас најчвршће веже је заједничка одговорност према нашим бирачима – пензионерима. А конкретни преговори ће почети у тренутку званичног расписивања избора у Србији.

Да ли ћете и овога пута бити великодушни према ЈС и ПУПС кад је у питању број посланичких мандата?

– Проценти у нашој коалиционој формули су истестирани на изборима, и не би требало сада ни одузимати, ни додавати. Уосталом, те сразмере врло добро функционишу у парламенту.

Колики су тренутно потенцијали СПС, односно колико у овом тренутку можете да освојите мандата?

– Наш потенцијал је двоцифрен, јер за ових 25 година смо успели да одгајимо лојални корпус традиционалних бирача. Од 2008. наовамо можемо, уз мање осцилације, да рачунамо на око пола милиона бирача. Број мандата ће зависити и од излазности бирача свих партија. Дакле, двоцифрен проценат гласова и око 40-50 мандата су „must have“ резултат на предстојећим изборима за нашу коалицију.

Са чиме новим ћете изаћи пред бираче, будући да је у овом тренутку гужва на левици. Како ћете се поред покрета Левице Србије и Покрета социјалиста изборити за подршку?

– Не бојимо се те врсте конкуренције на левици. Ми смо партија која суверено доминира у политичком пољу лево од центра. То не кажем ја, то нам кажу бирачи. СПС је успела да опстане зато што се константно мењала. Од странке трансформисаних комуниста, почетком 90-их, после 5. октобра смо успешно направили још један еволутивни скок, од странке социјалиста мењамо се у проевропску социјал-демократску странку. Учимо на властитим грешкама. Борко Стефановић ће остати усамљен у том покушају, а Вулин још увек није успео да развије своју идеолошку матрицу, која би била препознатљива само за његову партију, а не за њега као појединца.

Ко је онда права левица?

– Нема одговора ко је права, а ко лажна левица, већ је кључно питање ко од нас, левичарских странака може да успостави емотивну, људску везу са бирачима. То се не ради из кабинета, или са ТВ екрана. То се ради у теренској кампањи, силаском у народ. Држимо се оне изреке: имаћеш онолико гласова с колико се руку рукујеш.

Известан број ваших чланова, да ли због изневерених очекивања, или боље понуде, прелази у Покрет социјалиста и то сада пред изборе.

– Да будемо прецизни, реч је о спорадичним случајевима, јер СПС има преко 180 општинских и градских одбора који обухватају читаву Србију, реч је о преласку појединих партијских функционера. Што се нас тиче, добро је што су то учинили пре, а не након избора.

Замера вам се што сте као левица гласали за све непопуларне мере које иду на штету грађана, а посебно за доношење закона о пољопривредном земљишту, који иде на руку тајкуна.

– Министарка пољопривреде Бошковић Богосављевић дала је довољно изјава у којима управо она разоткрива ту мрежу видљивих и невидљивих интересних лобија у пољопривреди. Нису грађани Србије сељаци жељни земље, јер да јесу не би било оволико запарложене, необрађене, запуштене земље у Србији. И у приватној и у јавној својини.

Аналитичари процењују да ће СПС у кампањи морати да се бори и са објашњавањем разноразних афере, попут ове последње са хапшењем директорке Дунав осигурања и саслушања неких челника ваше странке.

– Није наш обичај да коментаришемо рад правосудних органа док је истрага у току. Никада се нисмо окупили испред зграде било ког суда у Србији где су вођени поступци против наших функционера, као што то ради ДС, па нећемо ни убудуће. Нећемо да вршимо политички притисак, а грађани нека просуде сами на изборима.

Ваш страначки колега Бранко Ружић сматра да ће избори представљати заправо такмичење између СПС и СНС.

– СНС и СПС су водеће партије у Србији данас – ми смо креатори и предводници кључних политичких и државних потеза, имамо слично бирачко тело, и пре бих рекла да је реч о утакмици два кључна играча који постижу резултате за исти тим – за Србију. Све што је добро за Србију, добро је и за наше две партије.

Како гледате на покушаје окупљања опозиције и колико стварањем новог ДОС-а може да се понови историја из 2000. године?

-Намеће се она Марксова о фарсичном понављању историје. А могу да цитирам и моју колегиницу Сузану Грубјешић да би стварање неког новог ДОС-а личило на шминкање бабе. Мада су опет мушкарци на окупу.

Како процењујете снагу опозиције, без обзира у колико колона они буду ишли на изборе?

– Опозиција је остала и без програма, и без идеје, и без мотивационе снаге, а убрзано остаје и без бирача. Тадић, Пајтић, Ђилас су направили кључну грешку 2012. када су с индигнацијом одбили да остану у Парламенту Србије као посланици. Нису ни покушали да се у парламенту покажу и докажу као лидери опозиције. Касно је што то сада покушавају на затвореним састанцима и на конференцијама за штампу. Британски модел опозиционог деловања у парламенту је био њихов једини спас.

Демократе, али и СДС Бориса Тадића, никако не могу да прежале што су са социјалистима били у коалицији, што су прихватили историјско помирење и сачували СПС.

– Ми не жалимо ни за чим. То је прошлост. Мислимо управо супротно – да смо ми социјалисти сачували 2008. године ДС од пропадања. Јер, након раскида нашег коалиционог партнерства 2012. они су кренули стрмоглавице, и распали се на неколико фракција. И нисмо ми подржали њих, као појединце, чак ни њихову партију, већ европски и реформски програм развоја Србије. Увек је Србија, а не партије на првом месту.

Да ли СПС себе види и као опозициону странку, уколико се већински партнер из СНС одлучи да промени коалиционог партнера?

– Па нисмо ми позицију на власти задобили само нашим резултатом на изборима, већ и спремношћу за компромис. Од 2008. ми смо били кључни плејмејкери на политичкој сцени Србије. Од нас је зависило ко ће бити на власти, ко у опозицији. Сада смо друга политичка партија по снази у Србији, и наши резултати и допринос су мерљиви. Сматрамо да дајемо велики допринос убрзаној реформи и модернизацији Србије, и да смо она партија с којом је заједно много лакше. Нико нас не жели за опозиционе противнике. Плаше нас се.

Какву кампању очекујете и да ли су догађања у Белој Цркви наговештај почетка једне најпрљавије кампање?

– Инцидентних ситуација је одувек било, има их и у најразвијенијим земљама света, а локалне скупштине или републички парламент су слика и прилика обрасца политичке културе нашег народа, која јесте поприлично борбена. Ружан речник, севање песница, или најновија мода прскања спрејом, се не могу обуздати позивањем на миран демократски дијалог. У моди је демонстрација политичких мишића. Наши грађани не воле да виде политичко насиље и то може бити кажњено гласом против на изборима.

Да ли сматрате да би и заједно са парламентарним, покрајинским и локалним изборима требало гласати и за Скупштину Главног града?

– Спремни смо и за ту опцију и у том контексту ћу да цитирам моје другове: Град Београд је попут Боинга 747, и многи су тврдили да знају да га возе.

Извор: Данас