ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, шеф Посланичке групе Социјалистиче партије Србије на Другом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години на заједничком начелном претресу о Предлогу закона о међународним мерама ограничавања, Предлогу закона о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Либан о укидању виза за носиоце дипломатских, специјалних и службених пасоша:

„Претходна година за Србију  je била веома успешна на међународном плану, ојачан je и оснажен међународни углед и међународни положај Србије, o Србији се данас лепо и позитивно говори у свету, за разлику од неких ранијих периода и веома је важно да Србију данас сагледавају сви као стабилног, сигурног, поузданог, конструктивног и правог партнера, равноправног партнера, што је најважније. Србија, када је реч о својој спољној полици, води једнуизбалансирану, уравнотежену спољну политику, где је наш интерес, пре свега, неприкосновени приоритет.Дакле, наше стратешко опредељење и стратешки интерес Србије, свакако јесте чланство у ЕУ, али Србија ће наставити да гради пријатељске и добре односе и са Русијом и са Кином и са САД“.

„Поштовани потпредседниче Владе, министре спољних послова, поштовани представници министарства, јасан је циљ законских предлога о којима данас говоримо и ви сте то потпуно јасно и потпуно прецизно рекли, а то је јачање међународног угледа Републике Србије.

Имајући на уму, пре свега, важност и значај циљева који се желе постићи усвајањем овог законског предлога, ми ћемо, наравно, у дану за гласање, као посланички клуб подржати сва три законска предлога.

Оно што желим да кажем на самом почетку свог излагања, обзиром да се то могло чути током малопређашњих расправа, дакле, било је речи о спољној политици, било је речи о дипломатским активностима, обзиром, господине министре, да смо у прилици да први пут у републичком парламенту разговарамо почетком 2016. године, желим најпре да изнесем један став и оцену посланичког клуба, када је реч о међународним активностима, односно када је реч о међународном плану, дипломатским активностима, спољној политици Србије у 2015. години.

Ми сматрамо да је претходна година за Србију била веома успешна на међународном плану, сматрамо да је ојачан и оснажен међународни углед и међународни положај Србије, да је веома важно да се о Србији данас лепо и позитивно говори у свету, за разлику од неких ранијих периода и да је веома важно да Србију данас сагледавају сви као стабилног, сигурног, поузданог, конструктивног и правог партнера, равноправног партнера, што је најважније.

Србија, када је реч о својој спољној полици, води једнуизбалансирану, уравнотежену спољну политику, где је наш интерес, пре свега, неприкосновени приоритет.Дакле, наше стратешко опредељење и стратешки интерес Србије, свакако јесте чланство у ЕУ, али Србија ће наставити да гради пријатељске и добре односе и са Русијом и са Кином и са САД.

У 2015. години, када говоримо о дипломатским активностима, када говоримо о дипломатским победама, када говоримо о ономе што је учињено а тиче се спољне политике, дакле оно што је најважније, отворена су прва преговарачка поглавља и то је за нас дан од изузетне важности за грађане Србије, то је за нас дан од историјског значаја, то заправо јесте потврда за труд и рад који је Влада Републике Србије уложила на достизање и стварање европских стандарда у Србији и то је потврда успеха Владе Републике Србије на путу европских интеграција.

Дакле, ова Влада је показала, по мишљењу Посланичког клуба СПС и способност и спремност да постиже историјске резултате у интересу својих грађана.

Оно што је најважније, јесте да је Србија на добром путу, да је Србија на сигурном путу, да је Србија на сигурном европском путу, да Србија има своје место у ЕУ и да Србија хоће бити чланица породице европских народа.

Предстоји нам, наравно, још доста посла у наредном временском периоду, када говоримо о европском путу Србије, али ова Влада никада није бежала од посла, никада није бежала од одговорности. Не постоји ниједан задатак који је постављен пред ову Владу на путу европских интеграција, а да он није са успехом реализован.

Такође, у 2015.години, у веома тешким и сложеним међународним условима Србија је показала и способност и спремност да управља једном озбиљном и комплексном, сложеном организацијом, какав је ОЕБС. И, данас, као што сам рекао на почетку, Србију сагледавају сви као поузданог, стабилног, конструктивног и равноправног партнера.

Србија је у 2015.години била међународна дипломатска престоница. Министарски савет ОЕБС-а, исправите ме ако грешим, али мислим да је највећи скуп који је организовала Србија у периоду иза нас, након Самита несврстаних.

Такође, када говоримо о дипломатским активностима, треба свакако истаћи и две велике дипломатске победе Србије у претходном временском периоду. Најпре, онемогућено је чланство Косова у УНЕСКО, пре свега, јединственом дипломатском активношћу државног врха и председника државе, председника Владе Републике Србије, вас као потпредседника Владе Републике Србије и министра спољних послова, уз подршку наших традиционалних партнера и традиционалних пријатеља, ми смо успели да заштитимо нашу културну и историјску баштину и успели смо да заштитимо наше манастире на простору Косова и Метохије.

Друга дипломатска победа, наравно не друга по важности и значају, већ по неком редоследу, јесте свакако неусвајање резолуције на седници Савета безбедности УН, опет захваљујући, пре свега дипломатској активности, јединственој политици државног врха, уз подршку традиционалних пријатеља, земаља који су нам традиционални пријатељи. Ми смо успели да одбранимо наше националне и државне интересе, успели смо да покажемо да правда и истина јесу на нашој страни и да у овом тренутку када говоримо о нашем региону, нису нам потребне некакве резолуције и документи који ће продубљивати некакве нове поделе и нове сукобе.

Србија је, када говоримо о регионалној политици, врло јасно показала шта жели. Жели мир, безбедност, стабилност, добросуседске односе, сарадњу. Жели да сва отворена питања, уколико има отворених питања, решава кроз дијалог, кроз разговор, јер то је једини начин да се дође до компромисних и правичних решења која увек јесу прихватљива за обе стране.

Једнострани потези никада ништа добро нису донели. Желим да истакнем још један догађај, који сматрам да има изузетну важност и значај, а то је самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе, догађај од изузетне важности и значаја за Србију.

Дакле, ми сматрамо, Посланички клуб СПС сматра да је Србија на међународном плану у 2015.години остварила изузетне резултате и да је 2015. година на међународном плану била веома успешна за Србију.

Подсетићу, односно поновићу, ојачан и оснажен међународни углед, међународни положај Србије. О Србији се данас лепо и позитивно говори и Србију данас сви сагледавају као стабилног, сигурног и поузданог партнера.

Србија је на добром и сигурном европском путу. Србија има своје место у ЕУ и биће део породице европских народа, али Србија ће наставити да гради своје пријатељске односе и са Русијом и са Кином и са САД и за такву политику, поштовани потпредседниче и ви, и Министарство спољних послова и Влада Републике Србије, наравно имате подршку Посланичког клуба СПС.

Као што сам рекао, када је реч о законским предлозима који су данас на дневном реду, а долазе управо из вашег министарства, циљ закона је јачање међународног угледа Републике Србије.

Најпре, неколико речи о Предлогу закона о међународним мерама ограничавања. Реч је пре свега о, као што сте и ви у уводном излагању рекли, реч је о потреби усаглашавања нашег законодавства са међународним правом, али реч је и о обавези која проистиче из чланства Србије у међународним организацијама.Србија је један од иницијатора, један од оснивача и пуноправан члан организације УН и наравно да има обавезу усвајања једног оваквог акта.

Међународне мере ограничавања се уводе на основу Резолуције Савета безбедности УН и имају један јасан циљ, а то је очување међународног мира, стабилности и безбедности и мислим да тај циљ ни за кога, али апсолутно ни за кога у овој сали није споран и не доводи се у питање.

Увођење међународних мера ограничавања представљају међународни одговор, уколико се процени да нека од земаља или држава која је чланица УН угрожава мир и безбедност, а које не подразумевају и ви сте то врло прецизно и јасно рекли, не подразумевају употребу војне силе.

Дакле, усвајање закона јесте предвиђено националним планом за усвајање правних тековина ЕУ.Као што је колега малочас рекао, постоје два модела, ЕУ предвиђа два типа или два модела или два типа мера ограничавања, мере које усваја Савет безбедности УН и аутономне мере ограничавања које доноси Савет ЕУ.

Дакле, усвајањем овог законског предлога, тачно је, ми са успехом реализујемо још једну у низу обавеза на путу европских интеграција, а тиче се конкретно Поглавља 31 – спољна безбедносно-одбрамбена политика и у потпуности ће, када говоримо о законодавном оквиру у Србији, у потпуности ће бити успостављен правни оквир за примену међународних мера ограничавања.

Што се тиче другог законског предлога, не другог по значају, већ по редоследу, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Либана о укидању виза за носиоце дипломатских, специјалних и службених пасоша, ви сте у уводном излагању рекли шта предвиђа овај споразум, укидање виза за носиоце дипломатских, службених и специјалних пасоша, а опет у складу са Бечким конвенцијама о дипломатским и конзуларним односима. Споразум представља спремност да се унапреде билатерални односи две земље.

Ја желим да кажем да ћемо са великим задовољством подржати овај законски предлог, а пре свега, имајући на уму политички однос.Дакле, дипломатски односи између две земље, између конкретно Либана и Србије мислим да датирају негде од 1946.године. Они су данас стабилни, сигурни, добри, без отворених питања и постоји потреба за унапређењем.

Оно што је за нас веома важно, Либан није признао независност Косова и Метохије. Либан је заузео принципијалан став на Конференцији УНЕСКО-а, и подржао принципијалан став Србије, који јесте у складу са међународним правом, са резолуцијама Савета безбедности УН, и гласао против чланства Косова у УНЕСКО. То је разлог за још веће позитивно расположење да подржимо овај законски предлог.

С друге стране, када говоримо о питању које је важно конкретно за Либан, мислим на блискоисточну кризу, ту опет Србија има један принципијалан став подршке изналажења мирног, дугорочног и трајног решења.

Оно што такође треба сагледати када говоримо о овом законском предлогу јесу и економски односи који нису занемарљиви.Ми имамо овде неке податке из 2012.и 2013. године, и треба радити у наредном временском периоду на унапређењу и економских односа. Рецимо, у 2012.години наш извоз је износи негде око 11.449 милиона евра, а увоз 664.000 евра. У првих шест месеци 2013.године, извоз је износио 3.642.000 долара, а увоз 303.000 долара. Дакле, има простора, имајући на уму ове показатеље и податке, има простора и треба у наредном временском периоду размишљати и о унапређењу економске сарадње.

Што се тиче трећег по реду законског предлога о којем се данас води расправа, а то је Предлог закона о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти, дакле, ви сте  поменули у уводном излагању, да је сачињена у Мадриду 21. маја 1980. године, и одатле назив Мадридска конвенција, да је настала, под окриљем Савета Европе, да је на снагу ступила 22. децембра 1981. године, да је до сада потписала 41 држава, а да је ратификовало 38 држава.

Врло прецизно и јасно сте говорили о циљевима који се желе постићи усвајањем конвенције.Они за нас јесу у потпуности прихватљиви, наравно, и ми их подржавамо.Нагласио бих да је додатним протоколима омогућена и сарадња између држава које се територијално не граниче, што опет повећава простор за сарадњу.

Конвенцијом су предвиђена, као што сте рекли, два модела споразума за остваривање сарадње.Први је модел међудржавног споразума, према којем унапређење међуграничне сарадње спада искључиво у надлежност држава.За тај модел се определила Србија, али поред Србије, за тај модел определили су се и Италија, Шпанија, Словачка, Грузија, Азербејџан. На тај начин, држава је једини носилац међународног правног субјективитета.

Србија је, ви сте и о томе говорили, чланица Савета Европе од 2003. године, и од тада је приступила бројним конвенцијама Савета Европе, а у циљу усклађивања свог правног поретка са стандардима Савета Европе. Ратификовањем ове Мадридске конвенције Србија ће бити још ближе достизању постављених стандарда и испуњавању оних статутарних обавеза, што ће допринети у наредном периоду престанку постпријемног мониторинга, а то ће значити достизање пуних стандарда.

Ратификовањем тзв.Мадридске конвенције ми смо убеђени да Србија даље унапређује своје стандарде у складу са европском и светском праксом, што ће у наредном периоду, верујемо у пуном капацитету, сврстати Србију у ред модерних, развијених европских држава.

Наравно, још једном, на самом крају, у дану за гласање посланички клуб СПС подржаће сва три законска предлога“.