СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Другом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о међународним мерама ограничавања, Предлогу закона о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Либан о укидању виза за носиоце дипломатских, специјалних и службених пасоша

„Осврнућу се на сва три предлога закона који су данас на дневном реду, а који јесу прилог јачању угледа Републике Србије у међународној заједници.

У правном систему Републике Србије непостоји општи правни акт којим се уређују питања и увођења и спровођења и укидања, али и надзора међународних рестриктивних мера. До сада смо ове мере спроводили на основу одлука Уједињених нација, на основу одлука међународних судова и на основу других међународних организација, чији смо члан као држава.

Иако нас чланство у УН, Организацији за европску безбедносну сарадњу, као и у другим међународним организацијама не обавезује на директно доношење овог општег правног акта који би на свеобухватан начин регулисао ову област, усвајањем овог закона верујем да ће се убрзати процес примене међународних мера ограничавања и значајно унапредити капацитети државе у испуњавању ових међународних обавеза.

Други, рекла бих, још важнији разлог за доношење овог закона лежи у чињеници да стандарди ЕУ захтевају да се током преговора у Поглављу 31. усвоји закон о међународним рестриктивним мерама и одговарајући подзаконски акти за спровођење ових мера.

Европска унија примењује два типа ограничења, мере усвојене од стране Савета безбедности УН, које чланице ЕУ примењују директно и аутономне мере ограничавања које се уводе на основу члана 215. Уговора о функционисању ЕУ које државе чланице директно примењују.

Усвајање овог закона о међународним рестриктивним мерама и са тог аспекта треба да представља и надоградњу и допуну постојећих законодавних и административних оквира за спровођење рестриктивних мера.

Сам предмет овог закона јесте прописивање и поступака за увођење, спровођење, укидање, али и надзор над применом међународних рестриктивних мера које ће Република Србија у будућности спроводити.

Пракса и стандарди УН, ЕУ, као и држава у окружењу прописују и вредности које се штите рестриктивним мерама, као што су очување и успостављање међународног мира и безбедности, поштовање људских права и основа слобода, развој и јачање демократије, као и други циљеви у складу са међународним правом. И управо у члану 2. Предлога закона у складу са наведеном праксом јесу дефинисани циљеви увођењем међународних мера ограничавања.

Осим одлука међународних организација, чије спровођење произилази из чланства Републике Србије у њима или остварења спољнополитичких приоритета, у закону се прописује могућност спровођења одлука и других субјеката, као и спровођење санкција по неком другом основу које је у складу са међународним правом, а на основу праксе држава у окружењу. То значи да ће овај закон дати шире могућности за примену међународних рестриктивних мера, не само када је Република Србија у обавези да их спроводи по основу чланства, већ и када се оцени да је то са становишта наше државе опортуно интересима.

Сходно законодавној пракси у Републици Србији и анализираним стандардима у овој области можемо рећи да овај закон по својој структури свеобухватно регулише ово питање и сигурно ће допринети ефикасној примени ових мера.

Имајући све то у виду сматрамо да ће усвајање овог закона о међународним рестриктивним мерама бити изузетно значајно, посебно имајући у виду планове Републике Србије да преговоре о свим поглављима заврши и затвори до 2018.године.

Пред нама је још један билатерални Споразум о укидању виза за носиоце дипломатских специјалних и службених пасоша које треба да ратификујемо. Овај споразум сте потписали ви господине Дачићу ,прошле године у Бејруту са вашим колегом министром иностраних послова Либана. Свакако да овај споразум јесте и жеља и спремност две стране за даљи разво јбилатералних односа, који су изузетно добри и стабилни, без отворених питања.

Србија је чланица Савета Европе од 2003.године и од тада смо ратификовали бројне конвенције. Европску конвенцију о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти, познату као Мадридску конвенцију, ратификовало је 38 држава чланица Савета Европе и сматрам да ћемо у Дану за гласање једногласно усвојити ову резолуцију.

Циљ конвенције је подстицање сарадње локалних и регионалних власти држава потписница путем закључивања споразума. Значи, Мадридска конвенција огледа се у пружању могућности за склапање типских уговора који регионалним и локалним актерима дају адекватну основу за дугорочно планирање сарадње из оквира своје надлежности са партнерима у суседним државама. Тиме ћемо омогућити директну сарадњу пограничних јединица уз поштовање територијалног суверенитета земаља пограничне области.

Досада је Србија била у могућности да користи инструменте прекограничне сарадње на бази ад хок пројеката у оквиру програма прекограничне сарадње ЕУ у оквиру друге компоненте инструмената предприступне помоћи. Ови програми јесу корисни, али би развојни ефекат био видљивији и брже остварљив уколико би локалне заједнице имале на располагању инструменте који су одређени овом конвенцијом.

Ратификацијом овог документа допринећемо унапређењу прекограничне сарадње пограничних региона и локалних самоуправа у Србији са партнерима из суседних држава, нарочито чланица ЕУ.

Уз честитке вама и Министарству спољних послова на свим постигнутим резултатима у претходној години, ја ћу још једном поновити оно што је мој уважени колега овлашћени представник Посланичке групе рекао, СПС ће гласати за сва три предлога закона“.