Проф.др ЖАРКО ОБРАДОВИЋ,овлашћени представник Посланичке групе СПС, на другом ванредном заседању у 2016.години о Предлогу закона о спорту:

“Пре свега ћу, говорећи данас о Закону о спорту и свему оном што Закон о спорту значи за спортски систем Србије, искористити прилику да још једанпут честитам Новаку Ђоковићу на победи коју је остварио у Мелбурну, да честитам нашим ватерполистима који су прошле недеље постали по трећи пут за редом прваци Европе. Да кажем да је данас у Београду званично започело Европско првенство у футсолу. Да поменем да је Београд добио организацију Предолимпијског кошаркашког турнира, а тиме и наша репрезентација велику шансу да поново буде учесник Олимпијских игара.

Новака Ђоковића сам не случајно поменуо. Новак Ђоковић је најбољи бренд који Србија има, па можда у историји. Можда Никола Тесла и Новак Ђоковић. Други су ту негде, али мислим да се Новак издваја из разлога што је реч о човеку који има 28 година и који је већ пет година објективно суверени владар тениског света и кога свет препознаје, а преко њега препознаје и Србију.

Морам да кажем да смо захваљујући спорту који имамо у Србији ми далеко познатији него што мислимо, јер сам правио једну упоредну анализу – Србија има седам и по милиона становника, регистрованих спортиста је 250 хиљада. То је 3,3%. Врхунских спортиста унутар тих 250 хиљада је 1.117 или 4,5%. Резултати које они остварују су такви да они апсолутно морају бити вредни поштовања, а поштовање подразумева и стално истицање, јер то је део система вредности у једном друштву који помаже и развоју спорта.

Потпуно сам уверен, то је моје лично мишљење, да није било победе репрезентације у кошарци 1970.године у Љубљани, када смо постали светски прваци, питање је да ли би били олимпијски победници у Москви и да ли би после били више пута светски прваци и олимпијски прваци. Да није било ватерполиста, чини ми се, у Мексико Ситију 1968.године, питање је шта би се десило после.

Ви сте врхунски спортиста и разумете ове речи. Ви сте уједно и промотер, не само Министарства и спорта који сте заступали, не само ватерпола, него спорта уопште и морамо учинити све да спорт добије оно место у друштву које заслужује.

Ово говорим зато што сам у закону препознао велику жељу да се унапреди систем спорта у Републици Србији. У свим решењима која су понуђена види се јасна жеља предлагача, вас, као министра, Министарства, Владе Републике Србије, да спорт добије такав нормативан оквир да може послужити само као даљи основ за развој спорта. То је нешто што ми ценимо.

Има пуно разлога зашто ће СПС гласати за овај закон. Мислимо да је закон добар и мислимо да је свеобухватан, да регулише сва она питања која су од значаја за систем спорта у Србији и да закон ствара услов за квалитетно бављење спортом, да унапређује системски оквир за развој, да прави оквири где ће клубови, здрави клубови и држава моћи да ради свако свој део посла, а државна средства од пореских обавезника бити заштићена о нерационалног трошења, да дефинише одговорност свих учесника у систему спорта, да регулише рад са децом и њихову заштиту. Поменуо бих и ове лекарске прегледе за децу од шест до 14 година, који су бесплатни, који су јако, јако важни, да се регулише улога менаџера у спорту, да се истиче поштовање уговорних обавеза, промовише стручност у раду са спортистима као један од најважнијих чинилаца спортског система, наравно, да закон регулише системску бригу од деци, да они који раде са децом треба да буду стручни, да треба база да нам буде што квалитетнија, да прецизно дефинише надлежности спорског савеза, јер оно што Министарство пропише, оно што Министарство жели, спортски савез и други територијални савези, Олимпијски комитет или Параолимпијски комитет Србије треба касније да реализује.

Оно што треба поменути јесте да, гледајући ове бројке, а знајући каква је економска ситуација, сви знамо или бар већина може претпоставити да иза оваквих резултата какве постижу наши врхунски спортисти стоји велики, велики рад, таленат, али таленат без рада не може доћи до изражаја, стоји и добра организација и подршка, а да би све то функционисало треба да постоји и база, основа. Зато ћу ја своје излагање о закону о спорту, поред овог што сам већ до сада рекао, усредсредити на тему школског спорта, универзитетског спорта, на тему школских и рекреативних активности. Врхунски спортисти су неко ко промовише спорт, а да би постали врхунски спортиста, ви се морате пре тога бавити неким спортом.

Драго ми је што сте као предлагач у члану 112, који говори о општем интересу, истакли ствари које сматрам да су јако важне. Наиме, говорећи о општем интересу ви говорите о стварима које су услов развоја и напретка спорта, а то је изградња, опремање и одржавање спортских објеката који су од значаја за разне спортове на целом подручју Републике Србије, водећи рачуна, што је јако важно, о регионалној покривености и степену развоја спортске инфраструктуре у јединицама локане самоуправе. Помињемо да је за равномеран развој спорта потребна наравно и одговарајућа инфраструктура, али нисам сигуран да је у прошлости вођено рачуна о равномерном распореду спортских објеката везано за развој појединих спортова.

Оно што ми се јако допада јесте и ваше прописивање потребе обезбеђивања услова за организовање и одржавање школских и универзитетских спортских такмичења, унапређење спортске рекреације, промоције и подстицање бављење спортом свих грађана Републике Србије, истичем, нарочито деце, жена, младих и особа са инвалидитетом, такође и борба против негативних појава у спорту, допинг, насиље и недолично понашање, намештање спортских резултата и друго.

Ово су за мене јако важне и повезане ствари, јер спорт не може бити врхунски и не може бити вредност коју промовишемо ако се истовремео не боримо против оних негативних ствари које спорт са собом носи, односно које појединци уносе у спорт у жељи да постигну своје резултате.

Када је реч о школском спорту, важно је истаћи да овај закон даје основ за развој школског и универзитетског спорта. Стално говорим, мислим да то није нешто што треба посебно доказивати, да је школски спорт страшно важан, не само за здравље деце, ако хоћете, и за менталну снагу, за начин размишљања, за начин живота. Ко год се бавио спортом у било ком делу свог живота, у било ком узрасту, знаће шта значи бавити се спортом, научити да побеђујете, али и да губите, такав је и живот. Кажем да се не може победити ако нисте изгубили, јер пораз вам даје енергију, жељу да победите, наравно уколико желите да се стварно бавите тиме, али тако је и у животу. Ништа не иде праволинијски, морамо се научити и на успоне и на падове.

Оно што ми је драго је што ваше Министарство промовише школски спорт. О томе нисте рекли у великој мери због ограниченог времена које сте имали, нисте довољно истакли, али ја то могу. Као један од учесника ове расправе могу да промовишем оно што се ради у школама, да кажем да је школски спорт веома присутан, да је током 2015. године око 150 хиљада девојчица и дечака било обухваћено школским спортом, да је на нивоу општинских првенстава учествовало 96.765 ђака, да је на окружним првенствима учествовало преко 28.800 ђака, на међуокружним 7.224 ученика, на републичким првенствима је учествовало 5.584 ученика, да су међу омиљеним спортовима, односно спортови који се примењују у школским такмичењима и атлетика, као краљица, базична дисциплина, пливање, спортска гимнастика, мали фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, стони тенис, стрељаштво, мале олимпијске игре, тенис, џудо, карате.

Занимљиво је поменути да је међу ученицама најомиљенији спорт одбојка, потом, на изненађење многих, статистика тако говори, мали фудбал, потом рукомет, а међу ученицима мали фудбал, кошарка и одбојка.

Поменуо бих и податак који сте саопштили у овом материјалу, али који ви као министар нисте јавно истакли, да је округ са процентуално највећим учешћем деце на школским такмичењима Сремски округ, Поморавски округ и Пиротски округ, што је јако важно, јер говори о једној, ако могу рећи, равномерној расподељености и значаја спорта на територији Републике Србије.

Драго ми је што у овом материјалу које је Министарство направило и који говори о школском спорту видим и слику нашег селектора кошаркашке репрезентације господина Александра Ђорђевића, зато што мислим да људи који су активни у спорту, а који су остварили врхунске резултате, а ту рачунам и вас и председника Олимпијског комитета господина Дивца и браћу Грбић и све остале, знам да могу неке повредити ако их не поменем, а има толико много људи који су допринели успеху у спорту у Србији, они треба да буду неко ко промовише спорт. Они су постали славни захваљујући спорту и то се мора рећи. Поменуо сам браћу Грбић, многи људи у Војводини знају за Клек пре свега преко породице Грбић. Када поменете одбојкаше, сви знамо, или бар већина оних који прате одбојкаше знају за „Слогу“ из Краљева као центар одбојкашког спорта и место одакле је настао велики број талената и садашњих чланова наше репрезентације.

Када је реч о школском спорту, мене, као човека који има две ћерке и који се бавио уређењем питања просвете, самим тим и школског спорта, јако радује што ваше Министарство сарађује са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и што се промовише спорт у школама, школски спорт. Видео сам, пажљиво сам читао закон, на страници 168 овог закона дали сте објашњење зашто Правилник о школском спорту није до сада направљен. Допада ми се образложење које сте овде написали и прочитаћу га – суштинска новина овог закона је да се школа ставља у центар свих активности на развоју школског спорта, уз потенцирање на обухвату бављења ђака и студената школским и универзитетским спортом. То не негира значај школских и универзитетских спортских такмичења, али их не ставља у први план. Свако дете у школи треба да добије могућност да се бави неким спортом, а они који се баве спортовима који су део спортских такмичења на нивоу школе, региона или шире, они ће бити посебни учесници, али сваком треба дати могућност да учествује, јер то онда јесте прави развој школског спорта.

Не могу да не поменем потребу развоја спорта и на универзитету. У време када сам ја био студент, једна од обавеза коју смо имали јесте да је обавеза физичко васпитање, одржавање часова и подразумевали су се и часови пливања на Бањици. Оно што је занимљиво, и то сам вама рекао, господине министре, на Одбору када смо разговарали о овом спорту, те часове пливања, ако могу рећи, водио нам је прослављени репрезентативац господин Синиша Беламарић. То вам говори колико су стручни људи били ангажовани на реализацији обавеза студената. Жао ми је што тога данас нема. Поздрављам вашу идеју да се у закону то напише и поздрављам унапред вашу иницијативу да се, уколико је могуће, на нивоу високог образовања поново да могућност студентима да се баве спортским активностима преко ове обавезе. Неће шкодити у овом глобалном свету. И сами сте поменули да се деца данас више баве телефонима, ајпедовима, телевизорима и осталим стварима, а спорт некако остаје по страни. Морамо их мотивисати, негде преко обавезних часова, негде преко спортских секција, ваннаставних активности, негде преко рекреативних активности. Мислим да је спорт јако важан за здравље и за будућност деце.

Дозволите ми, господине министре, да поменем још једну активност иза које стоји ваше Министарство, заједно са Министарством просвете такође, а која можда није у довољној мери афирмисана код нас. Реч је о Кросу РТС-а, манифестацији која постоји већ 25 година, која је настала давне 1991.године, у време СФРЈ, која је од једнодневног такмичења прерасла у такмичење које траје током целе године, од априла једне до априла следеће године, која се одвија кроз пет различитих манифестација. Једна од њих је Крос РТС-а „Кроз Србију“, где је прошле године било преко пола милиона девојчица и дечака. Пазите, пола милиона девојчица и дечака, преко 94% школске популације је учествовало на том кросу, девиза је била:„Да трчање, не дрога и насиље.“

Наравно, други део тог кроса је „Крос у дијаспори“ који се организује у 15 земаља Европе, где трче деца са родитељима који живе изван Србије, а онда они касније имају могућност да буду наши гости и у својој домовини. Онда крос серија РТС-а, такмичарска завршница крос РТС-а која се одржава у јесен, четири до пет субота заредом у толико градова и општина где трчи две до три хиљаде, чак у овом случају и предшколаца, од којих су само две трке сениорске. Камп за децу и објекти Министарства просвете и науке су део овог пројекта одржавања Крос РТС-а. Морам поменути и камп„Александар Петровић“ за даровиту децу.

Поменуо сам Крос РТС из простог разлога што је реч о атлетици, краљици спортова, о једној спортској манифестацији која рађа многе шампионе. Нашао сам податак од људи који се баве овим кросом да је 90% атлетске репрезентације Србије учествовало на овим такмичењима, да су многи наши познати спортисти били такође учесници Крос РТС-а, да је Крос РТС-а помогао да се развија атлетика и у многим градовима Републике Србије.

Дозволите ми, господине министре, на самом крају да поменем још једну активност која је рекреативног типа, али заслужује да буде поменута, такође има вашу подршку, подршку Министарства спорта и омладине, то је део посла који ради Асоцијација „Спорт за све“ Србије, а ја бих споменуо Светски дан изазова. Мислим да то вреди поменути јер има пуно ствари које они раде. Али, ја бих поменуо Светски дан изазова који се одржава сваке године, последње среде месеца маја у целом свету. Координацију овог најмасовнијег спортског догађаја на планети води Европска организација за међународни спорт и најразличитијим програмским садржајима анимира око 70 држава са учешћем преко 60 милиона спортиста, рекреативаца и заљубљеника у физичку активност.

У Србији, организација Асоцијација „Спорт за све“, под покровитељством Министарства које Ви водите и Спортског савеза Србије, општине и градови међусобно се такмиче у пет категорија, промовише се физичка активност ради здравља, без обзира на полне, расне и социјалне, економске и друге различитости, кроз широку лепезу садржаја и указује на неисцрпност инфраструктурних објеката и земних површина за реализацију сваког од креираних садржаја, уз амбицију да то постане свакодневна потреба грађана бројних локалних заједница.

Опростићете ми што сам цитирао овај део садржаја који ради Асоцијација „Спорт за све“, али сам сматрао да је потребно јер остале колеге посланици су данас, говорећи о закону, обратили пажњу на друге аспекте закона. Мислим да је ово закон око којег се сви слажемо. Као што сте видели, нема неразумевања нити, могу рећи, тешких питања.

Можда је Вама лако или Вашем колеги с леве стране, господину Перуничићу, ви сте врхунски спортисти па разумете боље од других материју која се представља, али морате разумети нас. И ми волимо спорт, бар ови посланици који су се данас обратили до сада, а видим и да се пријавио велики број. Сви желимо једно – да нам спорт у Србији буде бољи него што јесте, а већ сада је најбољи од свих, ако могу рећи, ових јавних области које постоје и желимо, наравно, да се афирмише спорт, као важан део културе живљења, као важан део личности сваког човека, али и као важан део идентитета Републике Србије.

Захваљујући спорту, али опет помињем, захваљујући спорту, Србија је у протеклим деценијама било толико пута афирмисана да ја стварно не знам да ли национална признања или новчане накнаде могу бити адекватна награда за све оне људе који су се бавили различитим спортовима и који су потрошили много тога у својим животима да би постали врхунски спортисти. Није лако бити први.

Спорт је, с друге стране, веома суров. Ја нисам случајно данас споменуо Новака као прву тему и потребу да му честитам јер, знате како је у спорту, данас сте први, сутра већ нека друга вест је вест дана и онда се брзо заборавља. Ми не треба да заборављамо наше спортске асове. Ми не треба да заборављамо наше спортске величине, нити спортске резултате и треба да их афирмишемо на прави начин јер тиме промовишемо и спорт и промовишемо Србију.

Мислим да је овај закон један одличан закон. Наша Посланичка група, посланичка група СПС ће у Дану за гласање дати подршку овом закону, а тиме и свему ономе што ви чините као Министарство и Влада Републике Србије на развоју спорта у Србији“.