НЕНАД МИЛОСАВЉЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о измени и допунама Закона о  култури на Четвртом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години:

„Закон дефинише општи интерес у култури , и у њему су садржане све активности , мере и облици културних активности имају за крајњи циљ остваривање квалитетних културних садржаја, промоцију наше културе, развој и очување културног блага Србије“.

„Поштовани председавајући, поштовани господине министре, поштовани сарадници, поштовани народни посланици, јасно је да је Предлог закона о култури веома значајан законски акт по суштини и садржини. То потврђује велико интересовање и стручне јавности и народних посланика.

Овај закон веома је значајан за будућност установа културе, културног стваралаштва и културног наслеђа Србије. У овај закон преточена је култура политике Србије. Дакле, ово је кровни закон који уобличава све што је будућност очувања и унапређења културе Србије. Дати су препознатљиви правци развоја наше културе и улога свих културних чинилаца у том развоју.

Оно што је добро је да закон дефинише општи интерес у култури, што би требало да да позитивне ефекте у финансирању пројеката из области културе. Држава ће финансирати све установе и пројекте од општег, односно националног интереса, а услови финансирања и суфинансирања културних пројеката су прецизније уређени. То би требало да омогући равномерну заступљеност различитих културних делатности и транспарентни приступ средствима издвојеним за културу, како из домаћих извора тако и из међународних фондова.

На овај начин ће се расположива средстава адекватно користити. Све активности мере и облици културних активности имају за крајњи циљ остваривање квалитетних културних садржаја, промоцију наше културе, развој и очување културног блага Србије.

Ово су добре стране закона. Те добре стране у потпуности подржавам, међутим, постоји један број отворених питања у закону о којима постоје изражене дилеме у стручној јавности. Те дилеме се пре свега односе на питање статуса досадашњих националних установа културе, на питање националних признања, односно пензија које се овим законом укидају. Затим, на питање начина финансирања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уметника од стране локалних власти, односно општина, узимајући у обзир проблеме са којима се локалне самоуправе сусрећу.

У том смислу сам хтео да замолим министра да одговори на нека питања, међутим, министар је већ дао одговоре на бројна питања, па не бих да се понављам.

Оно у шта сам убеђен да ћемо кроз данашњу расправу, кроз одговоре и ставове које ће министар данас изнети, као и кроз расправу у појединостима доћи до најоптималнијих решења и наравно да ћемо због потребе постављања законског темеља културне политике Србије подржати овај предлог закона“.