МИРЈАНА ДРАГАШ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије на Четвртом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о допунама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом:

„Могу одмах на самом почетку да кажем да је задовољство када видимо да око једног важног закона, као што је овај данас, који третира спречавање дискриминације особа са инвалидитетом, имамо сагласност свих политичких странака представљених у парламенту, а уверена сам када је то у питању да је једнак однос и шире јавности.

На самом почетку ћу да кажем да предлог оваквог закона има велики значај за живот особа са инвалидитетом, који им омогућава једноставније и боље функционисање, самопоштовање и израз веће сигурности. Он значи и показује један већи степен толеранције саме друштвене заједнице и међусобног поштовања, што свакако треба поздравити као један постојећи, али још више један будући тренд у развоју нашег друштва. У том смислу Посланичка група СПС ће гласати за овај Предлог закона.

Питање равноправности грађана у Србији последњих година се све више поставља и све је присутније, резултат тога је и овај Предлог закона. Оно је резултат и све већег усвајања других модерних закона у Србији и приближавања законодавства Србије модерним законима који постоје у ЕУ, али и усклађивања са њеним законима и принципима. Важан циљ који се овим остварује јесте, дакле, поштовање различитости и уважавање свих мањинских група, а особе са инвалидитетом свакако представљају један мањи део популације Србије. Но, не смемо заборавити да, према евиденцији коју имамо, око 800.000 грађана наше Републике су особе са инвалидитетом и у сваком случају им, и у будућим законима, треба обезбедити равноправност, боље функционисање у друштву и решавање на једноставнији начин њихових потреба, њихових интереса и њихових циљева.

На срећу, последњих година ове теме су у друштву све присутније, присутније су у законодавству. Досадашња расправа је показала да смо и у оквиру неких других закона усвојили она решења која иду у смислу поједностављења и олакшавања живота особа са инвалидитетом у другим разним областима друштвеног живота, као што су у спорту, као што је становање, као што је развијање социјалног предузетништва, могућност запошљавања, радна равноправност, социјална заштита, оно што ће бити решено у породичном закону итд. За похвалу је, наравно, предузимљивост и активност овог Министарства које је у претходном периоду донело и два специфична закона која смо овде усвојили, а то је кретање уз помоћ пса водича и Закон о употреби знаковног језика.

На нама, на широј друштвеној заједници и на другим органима државе је да ове законе учини све присутнијим у друштву, да им омогући његово функционисање, а самим тим и развијање и појединачне и друштвене свести, и одговорности за постојање и примену ових закона. Када о томе говорим, мислим пре свега на општу примену знаковног језика које је присутно у одређеној мери и у медијима, овде посебно мислим на телевизију, али сматрам да то може бити у наредном периоду многи више и много боље, као и, наравно, кретање инвалидних особа уз помоћ пса водича. Када је о томе реч, видели смо да јесте закон донет, да је почео да се примењује, али немамо свест и одговорност да то испоштујемо до краја и да особама са инвалидитетом дефакто и помогнемо у друштву. Појава пса водича у јавном превозу у одређеном тренутку изазвала је неразумевање, да не кажем и могући конфликт, што показује да и сами нисмо спремни у довољној мери, као грађани, да се прилагођавамо тим променама које настају. На томе треба радити, имати стрпљења и давати јавну, медијску подршку позитивним променама и у том смислу онда и поправљати односе у друштву.

У самој Скупштини, поред закона о којима смо расправљали и које смо усвојили на предлог овог и других министарстава, похвалила бих и установљавање, односно формирање пре неколико дана посебне радне групе која је везана за оснаживање особа са инвалидитетом у политици, којом председава председница Скупштине, а у којој су узели учешће представници свих политичких странака у парламенту и која је својом првом седницом показала да смо сви подједнако заинтересовани да учествујемо у раду ове групе, да помогнемо њиховом политичком оснаживању и унапредимо све облике њиховог живота.

Дакле, када је реч о овом закону, важно је да кажемо да је он важан за особе које имају висок степен инвалидитета јер им омогућава, уколико не могу својеручно да дају свој потпис, који је важан за оверу појединих аката, докумената итд, могу то да ураде помоћу печата који дају њихов лични идентитет и имају своју специфичну заштиту. Код одређених особа или можда у делу јавности се јављају питања да ли постоји опасност од злоупотребе оваквог облика потписивања, односно злоупотребе самог печата.

Разумем и тако сам протумачила закон, да та злоупотреба није могућа, из простог разлога што, као и код самог давања потписа, својеручног, човек мора бити присутан, тако и код употребе овог печата у јавној употреби, само лице мора да буде присутно, те се препознаје његов степен инвалидитета, као и његов идентитет уз помоћ личне карте. Просто, сматрам да је та заштита обезбеђена.

У сваком случају, приступ свим јавним пословима особа са инвалидитетом је много бољи и у сваком случају добија своју подршку.

Оно што сматрам да је у самом развоју, односно животу те личности важно, јесте поштовање достојанства, што бих јако поздравила, доживљавање његове индивидуалности, самосталности, независности, уважавање разлика, поштовање и прихватање њиховог постојања, доступност и равноправност у сваком погледу.

Овде је било речи и о томе да постоје одређене техничке баријере. Када је реч о укидању техничких баријера, поздравили бих и сва места где се оне укидају, обезбеђивањем доступности особама са инвалидитетом служби за коју су они заинтересовани, али се то може урадити и тако да поједине врсте служби у одређеним зградама и институцијама које имају обавезу рад са странкама, са спрата буду пресељене у приземље, па би онда та комуникативност била боља и једноставнија.

Идући у сусрет изборима, можемо да скренемо пажњу и да за ово кратко време омогућимо да бирачко место не буде на спрату. То се често дешава у школи или некој другој институцији, па је бирачко место постављено на првом или другом спрату, што је оваквим особама тешко доступно. Тамо где је то, кажем, могуће, предлажем да се предузму одговарајуће мере и то бирачко место спуштањем на нижи ниво учини доступним овим особама.

Сасвим сам уверена да ће, вођено оваквом идејом, Министарство које се бави овим питањима и у наредном периоду усвајати потребне законе који ће развијати читав систем, који ће обезбедити да ове особе које живе поред нас, које имају једнаке жеље, потребе и осећања, као и ми, доживе ову нашу заједницу као равноправну заједницу, где ћемо међусобно једни према другима развијати поштовање, уважавање и толеранцију. У том смислу подржавамо доношење овог закона“.