ГОРДАНА ТОПИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о предлозима закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, Закона о заштити природе и Закона о управљању отпадом:

„У свом данашњем обраћању говорићу о предлозима закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, Закона о заштити природе и Закона о управљању отпадом.

            Ради се о три појединачна закона који у суштини чине целину. Међусобно су повезани и тек њихово интегрално спровођење може дати квалитет, наравно, заснован на планским и програмским документима. Циљ је да се у Србији успостави одрживи систем заштите животне средине, као и значајна укљученост ове политике у остале секторе. На овај начин обезбеђују се предуслови за боље здравље, бољи квалитет живота грађана, конкурентну привреду, здравију природу и разноврснију флору и фауну.

            Посебна вредност ових закона односи се на усклађивање са другим системским законима, са Законом о буџетском систему, којим се предвиђа оснивање Зеленог фонда Републике Србије, усклађеност националног законодавства са прописима ЕУ везано за отварање преговарачког Поглавља 27, уређивање правног оквира са обавезама преузетим из међународних уговора.

            Морамо бити свесни тога да је једно од најзначајнијих поглавља у преговорима са ЕУ управо заштита животне средине, а све из разлога што се једна трећина укупног законодавства ЕУ односи на животну средину, а нарочито што је примена принципа интеграције животне средине у свим другим секторским политикама у циљу достизања одрживог развоја.

            Поред законских регулатива и усклађивања прописа, посебно су значајна улагања, као и стручни кадрови, добра администрација, како на државном, тако и на локалном нивоу. Овим законима жели се унапредити заштита животне средине и одрживог развоја за садашње и будуће генерације. Предузимањем законских мера утиче се на превентивне активности по принципу да загађивач плаћа, борби еколошке штете на извору, заједничкој одговорности, интегрисању еколошке заштите у друге политике, а у циљу што боље заштите здравља људи. Од здравља природе зависи како опстанак биљног и животињског света, тако и нас самих.

            Фонд за заштиту животне средине је укинут због злоупотреба, нетранспарентног и лошег пословања, укинут на предлог министра Динкића 2012.године, стварао је велике трошкове и није испуњавао функцију за коју је био намењен. Није реализовао преко 2.200 потписаних уговора и на тај начин створио дуг од пет и по милијарди динара. Добро решење финансирања је формирање Зеленог фонда као буџетског фонда којим управља Министарство, затим примена начела – загађивач плаћа под једнаким условима за сва правна лица која обављају привредну делатност на територији Републике Србије и обезбеђивање средстава кроз донације или кредите намењене финансирању пројеката и програма, активности које се односе на заштиту и унапређивање заштите животне средине.

            Предложеном изменом члана 100, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, у складу са законом којим се уређује буџетски систем, отварају буџетски фонд који се финансира из прихода остварених на територији аутономне покрајине, а за буџетски фонд јединица локалне самоуправе по основу накнада прописаних законом.

            Конкретно, што се тиче Предлога закона о изменама и допунама закона о заштити животне средине везаних за општи циљ унапређења заштите животне средине, природних ресурса и здравља људи, напоменула бих да се досадашњи систем ЕМАС замењује новим решењима ЕУ под називом ЕМАС 3 којим се стиче право добијања сертификата земаља које нису чланице ЕУ. ЕМАС је добровољни систем управљања животном средином у организацијама које желе да побољшају своје еколошке перформансе и да извештавају о њима.

            Измене и допуне овог закона прецизно дефинишу начин спровођења санације и ремедијације деградиране животне средине, тако да лица која деградирају животну средину имају обавезу да извршавају санацију и ремедијацију и то по пројекту на који сагласност даје Министарство пољопривреде и заштите животне средине, осим за пројекте ремедијације и санације рударских објеката.

            Затим, предложено је да локална самоуправа уређује опште услове заштите, одржавања, обнове зелених површина, ради ефикаснијег уређивања јавних зелених површина.

            Предлаже се уређенија контрола пречишћавања отпадних вода, а посебно када је у питању муљ који остаје од пречишћавања, а мора се третирати, одлагати и користити на начин који не угрожава животну средину.

            У циљу усаглашености са одредбом ЦИТЕС Конвенција мења се и члан 28. који се односи на све видове прекограничног промета и трговине угрожених и заштићених врста, који се односи и на увоз и извоз, а не само на извоз, како је тренутно регулисано важећим одредбама закона.

            Такође, брисање члана 79. који се односи на достављање информација и замењује се у складу са Директивом 2003/4/ЕЦ о доступности информација о животној средини, што представља усклађивање са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, тј. да информације о животној средини постану доступне у виду електронских база података које су лако доступне јавности.

            Што се тиче измена и допуна Закона о заштити природе, у први план ставља природу и њене вредности као добра од општег интереса. Изменама и допунама овог закона жели се постићи боља заштита очувања природе и њених вредности, биолошке, геолошке и предео неразноврсности као дела животне средине.

            Поред наведених општих усаглашавања, везаних за сва три закона из овог сета о унапређивању правног оквира, са обавезама преузетих из међународних уговора и захтева ЕУ, попуњавањем правних празнина, овим допунама прецизирана су материјално-правна решења која се односе на заштиту природних станишта флоре и фауне у прекограничном промету, трговина, узгој и држање животиња у зоо вртовима, унапређење надзора и контроле инспекцијских служби, полиције и царинске контроле.

            За нашу земљу, посебно су значајна подручја проглашена заштићеним природним врстама, углавном као споменици природе, предели изузетних одлика унутар којих се налази значајан део геонаслеђа, национални паркови, паркови резервати природе. Велики је значај геопаркова подручја у којима се чувају, штите и промовишу објекти геонаслеђа као културно-историјске вредности значајне за науку, образовање, културу и економију.

            Измена и допунама такође се прецизира увођење обавезе очувања природних станишта или обнављања, ради чувања ретких врста флоре и фауне којима прети изумирање. Посебно се дефинише право и начин држања живих примерака дивљих врста у заточеништву, обезбеђивањем услова који одговарају раси, врсти полу, старости, што се односи и на рад и давање дозвола зоолошких вртова.

            По питању измена и допуна Закона о управљању отпадом, кључна измена се односи на усклађивање са другим важећим прописима у области заштите животне средине и обезбеђивање касније примене прописа, што се посебно односи на Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења.

            Економски принцип – загађивач плаћа, је начин којим се утврђује финансирање управљања отпада, а што сам већ напоменула је да је за сва правна лица под једнаким условима која обављају привредну делатност на територији Републике Србије и у складу са предложеним изменама и допунама којима се уређује заштита животне средине, ако им се успоставља буџетски фонд, Зелени фонд за те намене.

            Посебно су значајне измене и допуне по питању трошкова управљања медицинским отпадом као и уређење организованог транспорта отпада, стварање конкуренције и здравих тржишних услова као велике развојне шансе за Србију кроз успостављање зелене економије то јест организованог тржишта отпадом, развој сакупљачке мреже, што је од националног значаја за промет секундарних сировина и развој рециклажне индустрије као тренда савременог друштава што има велики значај у одрживости ресурса и њиховом поновном применом.

            Што се тиче решења којима се врши класификација оператера циљ је унапређивање целокупног система управљања отпада кроз јасно уведена правила и процедуре и смањење ризика као неадекватног збрињавања отпада. Као велики проблем у пракси јављају се несанитарне депоније сметлишта за које се морају радити пројекти санације, а њихово настајање спречити изградњом регионалних депонија у циљу веће покривености територија.

            Измене и допуне закона тачно дефинишу обавезе посредника и трговаца, делатност посредовања у управљању отпадом, начин плаћања за управљање отпадом, документација као и сакупљање и разврстање отпада у складу са будућим третманом, испитивање отпада, па све до увођења правног института престанка статуса отпада. У циљу заштите ресурса посебно се регулише забрана одлагања и спаљивања отпада који испуњава стандарде за поновну употребу или поновно коришћење.

            Посебна пажња је посвећена уређењу поступка са опасним отпадом где се тачно дефинише паковање, транспорт, забрана, мешање различитих категорија отпада, као и забрана мешања опасног отпада са неопасним. Како о самом отпаду тако се мора водити рачуна и о локацијама на којима се граде постројења за управљање отпадом, а она морају бити у складу са урбанистичким плановима.

            Заштита био разноликости и успостављање интегрисаног система управљања отпада само су неке од добробити које ћемо имати на подручју заштите животне средине. Важно је да апсолутно сви грађани, а нарочито привредни субјекти постану свесни да више не могу функционисати онако како су то чинили до сада са лошим навикама и без одговорности за околину, природу и окружење, са јефтином и прљавом технологијом и традиционалним начином третирања отпада без рециклаже. Морамо се квалитетно и благовремено употпуности прилагодити новим стандардима и прописима и начинима рада који третирају области животне средине, а то је велика шанса за животну средину Србије и све њене грађане.

            Као што су моје колеге већ напоменуле, колега Милићевић, Михајловић, колегиница Мараш, посланичка група СПС у дану за гласање подржаће предложене законе“.