МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, овлашћени представник и народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о сточарству, Предлогу закона о потврђивању амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту и Предлогу закона о потврђивању Измена и допуна Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала:

„Данас разматрамо сет важних закона из области пољопривреде и заштите животне средина којима Србија свој законодавни оквир усклађује са примарним и секундарним изворима права Европске уније и на тај начин прихвата стандарде Европске уније, за чије је чланство кандидат. То су измене и допуне раније донетих закона, Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о управљању отпадом, а на дневном реду су измене и допуне Закона о сточарству, као и два међународна споразума.

            Као овлашћени представник Посланичке групе СПС, желим на самом почетку да изнесем позитиван став о предложеним законима и ми ћемо о тим законима гласати. Говорићу о неким аспектима закона из овог претреса. Чињеница је да заштита животне средине представља једну од најширих и најзахтевнијих области на путу придруживања Србије Европској унији. Заштити животне средине посвећено је посебно Поглавље 27, које подразумева хармонизацију нашег националног законодавства са основним циљевима политике животне средине Европске уније. Суштина ове политике је очување природних вредности, промоција ресорно одговорне економије и одрживог развоја и брига о здрављу становништва. Дакле, ови предложени закони не решавају све проблеме, нити смо достигли врх савршености у овој области када је реч о законодавству и о регулативама, али свакако да је овим учињен један велики напредак у овој области и наравно да у наредном периоду треба пратити околности и све оно што је актуелно и што треба надоградити у датом тренутку.

            Политика заштите животне средине је мултисекторска и не може се без усклађених и интегрисаних секторских политика ни планирати ни спроводити ефикасно. Дакле, спровођење принципа одрживог развоја у свим делатностима и секторима привредног и друштвеног развоја предуслов је опстанка човека и наше планете. Зато је обавеза свих нас, а наравно државе пре свега да ствара услове за одрживи развој који је у складу са природом и њеним ресурсима и вредностима. Не смемо да заборавимо да је човек само део природе и да он не може мимо ње, те на тај начин ми имамо обавезу да сачувамо све што је природа, све што је живот и да се ускладимо и примеримо законима природе да би сачували природу и живи свет за наше потомство.

            Зато и законе који су данас на дневном реду посматрам као одговорни напор државе, односно наше Владе и Министарства пољопривреде и заштите животне средине, да наш законодавни оквир ускладимо са европским стандардима, али и да пре свега одговорно поступамо са својим природним ресурсима и да их заштитимо, такође, да одговорно управљамо последицама привредног развоја којима се угрожава животна средина. Пре свега, то је стварање огромних количина отпада, комуналног, опасног, индустријског отпада, отпада из домаћинства итд.

            Када је у питању први у низу закона, Закон о заштити животне средине истакао бих значај неких измена којима се унапређује систем заштите животне средине и систем одговорности за угрожавање, девастирање свих елемената животне средине. Као посебно добро законско решење треба свакако похвалити поновно оснивање Зеленог фонда Републике Србије као посебног буџетског фонда о коме се већ дуже време говори, као и о добром моделу за финансирање животне средине. Показало се да није било добро укидање Зеленог фонда који је раније био присутан.

            Средства Зеленог фонда ће се додељивати и то је добро, искључиво на основу јавног конкурса који ће расписивати Министарство искључиво за финансирање заштите и унапређења животне средине, за прецизно утврђене активности и пројекте, механизмима строгог надзора који ће вршити Министарство. Ризик злоупотребе своди се на минимум, а ово посебно истичем из разлога што је било разних злоупотреба у коришћењу средстава из Зеленог фонда у протеклом периоду.

            Средства за заштиту животне средине ће се обезбеђивати како из буџета Републике Србије тако и из локалних буџета, из предприступних фондова, из разних донација и из других фондова. Такође, оснивају се и буџетски фондови, зелени фондови на свим нивоима, што значи да ће се одговорност за заштиту спустити директно до локалних нивоа на којима и послују загађивачи у пракси, у животу.

            Други закон који је из овог сета јесте Закон о изменама и допунама Закона заштите природе. Овај закон поред осталог обухвата и аспект заокруживања система заштите животне средине, заштите природе и свих њених вредности, дивље флоре и фауне, геоморфолошких, геолошких вредности које су сведоци историје настанка живота на земљи. Имамо добар пример који говори о томе да треба сачувати оно што имамо. На дан државности 15.фебруара Републике Србије, „гугл“ је на своју насловну страну поставио једну од најлепших геоморфолошких вредности Србије Ђавољу варош. Стварно је било лепо што је цео свет могао да види такву једну природну лепоту.

            Законом се уводе нови појмови као што је геопарк. Геопарк се посматра као подручје јасно дефинисане површине у оквиру које се штите, чувају, презентирају и промовишу објекти геонаслеђа као и друге културно-историјске вредности од значаја за науку, образовање, културу и економију. Законом се успоставља још један нови институт, а то су еколошке мреже Републике Србије који има за циљ заштиту подручја са стаништима ретких вредних врста дивље флоре и фауне. Ово је значајна новина у закону јер дугорочно штити наше ретке ендемске врсте биљака и животиња и наравно њихова станишта.

            Посебно је важно истаћи да се делом закона нормирају услови за држање и обележавање живих примерака дивљих животиња у заточеништву. Посебно је предвиђено да се живи примерци дивљих врста животиња могу држати у заточеништву само ако им добробит није угрожена, односно ако им се обезбеде животни услови који одговарају физичким и биолошким специфичностима, односно здравственом стању животиња. У том смислу дефинисање појма прихватилишта за животиње из зоолошког врта, прописивање услова за њихово оснивање и рад представља велики корак ка успостављању реда у овој области.

            Одредбе овог закона имају за циљ спречавање незаконитог стицања вредних примерака дивљачи и примерака дивље флоре и фауне и спречавање нелегалног промета у земљи и прекограничном промету.

            Такође, прописује се обавезно евидентирање и обележавање живих примерака заштићених дивљих врста животиња, дакле, прописује се обавеза сваког ко постане власник живог примерка строго заштићене или заштићене дивље врсте.

            Оно што Србија има као стални проблем, а то је због тога што је подручје Србије атрактивно ловно подручје јесте изношење из земље уловљених примерака, капиталних примерака дивљачи. Колико ми је познато процедуре су биле недефинисане у потпуности, тако да је доста њих илегално изнешено из земље, а сада се овим законом уређује питање прекограничног промета дивљих врста, делова као и њихових деривата. Пооштравају се услови и прецизирају процедуре и предвиђају санкције и контроле овог промета, а то се сада даје у надлежност царинским органима.

            Трећи закон о коме бих нешто говорио јесте Закон о изменама и допунама Закона о отклањању отпада који такође ову област много прецизније и квалитетније уређује. Посматрајући управљање отпадом, његову рециклажу и пласман новог производа не само као фактор заштите животне средине већ као нови привредни простор за остваривање бројних зелених радних места. Законом се уводи нови појам нус производ чиме престаје статус отпада, јер отпад добија статус робе, односно добија одређену употребну вредност, а његова прерада привредни карактер.

            У том смислу је препозната потреба да се законом потпуније и прецизније уреде односи свих учесника у рециклажи. Преко организованог тржишта отпадом трговина и промет отпадом и отпадним материјалима се уводи у легалне токове чиме се елиминише нелегално тржиште отпада чиме држава обезбеђује повећање буџетских средстава односно прихода по основу повећане наплате ПДВ и других законских, пореских обавеза. Добро решење у овом закону је и то што ће се обезбедити континуитет у раду нових рециклажних постројења која подлежу издавању интегрисане дозволе.

            Четврти закон на дневном реду данас јесте Закон о изменама и допунама Закона о сточарству. Важећи Закон о сточарству је донет пре седам година са изменама и допунама које су извршене 2012.године. У међувремену се пуно тога променило у сточарској производњи тако да је потребно даље законско уобличавање ове области, поготово што знамо да је сточарство база, односно основа сваке озбиљне пољопривреде.

            Циљ ових измена јесте стварање предуслова за даље унапређење сточарства, производње у Србији, што првенствено значи подизање обима сточарског фонда, али и подизање квалитета свих производа сточарства.

            У последњих 15 година, суочени смо са честим поремећајима на тржишту сточарских производа. Сточни фонд је годинама опадао. На срећу, у прошлој години тренд опадања је престао. Кренули смо ка стабилизацији и расту сточног фонда, што је резултат добрих подстицајних мера за сточаре које је Влада и Министарство пољопривреде предузимало у претходне две године. Осим бројности сточног фонда, уколико желимо стабилизацију на домаћем тржишту и повећан извоз, ми морамо обезбедити и квалитет.

            Законом се дефинишу и нови појмови и прецизирају сточарску производњу и производе. Тако се дефинише и појам аквакултура, као простор за узгајање риба, али и производа рибарства и ближе се уређују сви услови и процедуре за њихово отварање, за узгој и промет.

            Закон као нови појам уводи и фарме и дивљачи, који представљају нови начин организованог узгоја дивљачи.

            Закон кроз бројна решења штити узгој аутохтоних раса домаћих животиња и уводи обавезу вођења регистра одгајивача аутохтоних раса домаћих животиња, што треба да омогући прецизну евиденцију, заштиту домаћих раса, процес оплемењивања и увећање бројног стања.

            Мере надзора су такође значајне над прометом стоке и сточарских производа и оне су овим законом појачане, а у прекограничном промету ће те мере спроводити гранични ветеринарски инспектор, који се као нова категорија инспекцијске службе уводи овим законом.

            У целини посматрано, ове измене о сточарству омогућавају реализацију циљева пољопривредне стратегије који се односе на сточарство, а то је повећање сточног фонда, заштита и развој домаћих раса и адекватна контрола промета сточарских производа, како са становишта безбедности хране, тако и са становишта легалитета тог промета.

            Пошто долазим из млавско-хомољског краја, желим да нагласим да тај крај, млавско-хомољски је пчеларски крај. Ви сте, поштована министарко, имали прилике да посетите њихове изложбе, сајмове и манифестације, али, желим да у име пчелара млавско-хомољског краја похвалим и то да је у Закону о сточарству уведена и ова област и спровођењем Закона о сточарству, укључена су и пчеларска удружења, који су мотори и покретачи пчеларске производње и та пчеларска удружења добијају сада законом нова овлашћења да прикупљају податке за пчелиње паше и за катастар пчелиње паше, а имаће и обавезу да своје пчеларе благовремено информишу о акцијама сузбијања комараца, како би заштитили своје пчелињаке.

            На самом крају, да се кратко осврнем на два међународна споразума, која разматрамо у оквиру овог заједничког јединственог претреса. Предлогом закона о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту врши се усклађивање са међународним обавезама које Србија као потписница Конвенције има.

            Друга Конвенција се односи на Предлог закона о потврђивању Измена и допуна Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала и она је такође значајна за нас. О томе не треба посебно причати, у времену када су постојали велики аксиденти такве врсте и наравно да мора да се предупреди свака евентуална несрећа у овом погледу и с тим у вези добро је да смо приступили таквом једном споразуму, кога ћемо ових дана и ратификовати.

            Још једном ћу изразити задовољство да ће Посланичка група Социјалистичке партије Србије гласати за ове законе“.