МАРЈАНА МАРАШ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама закона о сточарству:

„Пред нама је данас било неколико предлога закона из области пољопривреде и заштите животне средине. Обзиром да су моје колеге Милетић Михајловић и Ђорђе Милићевић говорили детаљно о предлозима закона из области заштите животне средине, а о тим законима говориће и моја колегиница посланица Гордана Топић, ја ћу у свом излагању, пре свега, говорити о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о сточарству.

            Министарство пољопривреде и заштите животне средине је на изради овог закона радило скоро две године, како бисмо добили квалитетан законски предлог. Предложене измене и допуне закона имају за циљ да се унапреди положај и подигне ниво конкурентности произвођача. Предложеним изменама прецизније се дефинишу надлежности субјеката у сточарству и услови које одгајивачки програми треба да испуне.

            Новим законским решењима штити се узгој аутохтоних раса домаћих животиња. Уводи се обавеза вођења регистра одгајивача аутохтоних раса домаћих животиња, што треба да омогући прецизнију евиденцију, заштиту домаћих раса, очување и одрживо коришћење, као и увећање бројног стања.

            Преко извештаја одгајивачких организација и на основу информација од других субјеката у сточарству, Министарство ће имати прецизније информације о квалитету домаћих животиња и њиховим производним особинама. То ће допринети креирању аграрне политике у области сточарства, као и контроли примене закона.

            Поштовани народни посланици, пољопривредна делатност представља једну од најзначајнијих привредних делатности у Србији. Србија има веома повољне природне услове, земљиште и климу и разноврсну пољопривредну производњу, како биљну, тако и сточарску, искусне произвођаче, врхунске стручњаке и научне раднике. Чињеница је да је сточарство у Србији у значајној мери осиромашено и да је Министарство себи поставило задатак да очува оно што сада има и да постепено увећава сточни фонд.

            У структури створене вредности пољопривредне производње, 70% потиче из биљне производње, 30% из сточарске производње. Поређења ради, у ЕУ 70% вредности у пољопривреди је пореклом из сточарске производње, а 30% из биљне производње. У структури пољопривредне производње сточарство би требало да има доминантну улогу. Међутим, сточни фонд у Србији последњих деценија смањује се за 2-3% годишње. У протеклих двадесетак година не смањује се само број стоке него и потрошња меса и млека. Број говеда, како сте навели у образложењу Предлога закона, у периоду од 2007. до 2013. године, смањен је за готово 200.000, односно 17%. Број приплодних грла у истом периоду смањен је за 25%, укупан број свиња за преко 850.000 или 20%, број приплодних грла за око 80%.

            Све је то резултирало и смањењем производње говеђег меса за 30% у последњих пет година, док је производња млека у истом периоду смањена за 3-4%. Производња свињског меса у 2013. години у односу на 2007. годину смањена је за нешто мање од 14%. На срећу, у прошлој години тренд опадања је престао. Кренули смо ка стабилизацији и расту сточарског фонда, што је резултат и добрих подстицајних мера које је предузела у претходне две године Влада и Министарство за пољопривреду и заштиту животне средине.

            Сточни фонд у Србији страдао је и због нестанка великих фирми на друштвеним пољопривредним добрима у процесу приватизације. Новим власницима је било важно да се што пре реше радника, а није им било познато да је сточарство делатност која тражи ангажовање 365 дана и ноћи и да без људи нема сточарства. Уз ово, мора се узети у обзир и демографско пустошење села у Србији, јер и за село, као и за фарме, вреди правило да без људи нема ни гајења стоке.

            Како би се зауставили негативни трендови и активирали потенцијали ове стратешке привредне гране, Министарство је усвојило концепт постепеног повећања производње и извоза пољопривредно-прехрамбених производа у оквиру дугорочног националног плана пољопривредне производње.

            Стање у сточарству је тешко, али морамо да знамо да нема решења преко ноћи. Потребан је дужи период за опоравак и за раст. У Србији тренутно на три хектара долази по једно грло, а да би се од пољопривреде више зарадило, потребно је да тај однос буде један према један. То значи да би сточарство требало да заузме најмање 60% пољопривредне производње, што је циљ државе. Надлежно Министарство чини све како би се сточарска производња опоравила. Важно је и да сточари повећају продуктивност, али није довољно само повећати број грла, већ се мора водити рачуна и о квалитету меса и млека. Наши произвођачи морају да знају да у ЕУ може да се продаје само млеко екстра квалитета. Код нас имамо сада свега 35% таквог млека.

            Поштовани народни посланици, извоз је један од главних приоритета за повећање сточарске производње. Србија већ годинама има одобрен контигент за извоз јунећег меса у ЕУ, који износи 10 хиљада тона, а заједно са Црном Гором и БиХ продаје једва трећину те количине.

            Наши узгајивачи свиња имају мање трошкове производње хране и радне снаге него у Европи, али је исхрана мање ефикасна и генетика је лошија, што је препрека да буду ефикаснији и конкурентнији. Ако се уложи у те две ствари, онда ће и српски произвођачи достићи ниво производње који остварују на фармама у Холандији, Данској и Француској.

            Све, па и најразвијеније земље ЕУ полажу велику пажњу пољопривреди, а поготово сточарству, тако да од укупног буџета ЕУ више од половине новца оде на премије и подстицаје у пољопривреди.

            Користим прилику да апелујем на то да би убудуће у буџету Републике требало издвојити још већа средства за пољопривреду, јер ће само тако напори Министарства пољопривреде дати оптималне резултате, а пољопривредницима се омогућити још веће субвенције.

            Што се тиче неисплаћених субвенција, дуг који се помиње је резултат лошег законског решења, које је предвиђало да се средства планирају на основу броја газдинстава из претходне године за наредну, а никада се није могло знати колико ће бити газдинстава у тој години. Зато планирана средства нису била довољна за исплату субвенција и тако је настао дуг. Изменама закона омогућено је да се домаћинства пријављују до 31.септембра, а да се буџет планира до 31. децембра. Период од три месеца је сасвим довољан да се испланирају средства и да нема дуговања.

            Што се тиче ИПАРД фонда, овим фондом је Србији опредељено 175 милиона евра. Да би се та средства могла користити, било је неопходно да се створе материјално-технички услови. То значи да је било неопходно преселити Управу за аграрна плаћања из Шапца у Београд, за шта је постојао велики отпор и опструкције. То је успешно извршено и сада се ради на даљем унапређењу рада Управе за аграрна плаћања, како би могли искористити средства намењена из фонда ЕУ.

            Стратешко опредељење државе је развој сточарства, а све мере у сточарству су задржане од премија за млеко које остаје седам динара, подстицаја по грлу краве које остаје 25 хиљада динара, па до подстицаја за овчарство, козарство и свињарство.

            Када сам наводила податке о паду производње, нашла сам да је био једино пораст, у неком десетогодишњем периоду, када су у питању овце за 4,1, а козе 42,8% и живине за 25,4%.

            Као битна новина коју треба истаћи јесте да су укључена и пчеларска удружења у спровођењу одредби овога закона. Та удружења су свакако највише заинтересована за прикупљање информација које се односе на пчелињу пашу, катастар пчелиње паше и финолошке карте, а имаће и обавезу да своје пчеларе благовремено информишу у акцијама сузбијања комараца како би се спречиле штете по пчелиње друштво.

            Изменама закона се на нов начин уређује гајење дивљачи, како би се испунили захтеви у погледу добробити и како би се спречило нарушавање биодиверзитета кроз уношење животињских врста којима наша земља није природно станиште.

            Такође, овим законом се детаљније прописују услови за обављање аква културе. Уводи се сертификат у ову, како би се контролисао нелегалан, не пријављен и нерегулисан риболов.

            Још једном да истакнем да се доношењем овог закона ствара могућност за даље унапређење сточарске производње у Републици. Доношење закона је неопходно како би се унапредио рад на подизању квалитета производа сточарства у Србији и унапређење нивоа конкурентности домаћих произвођача.

            На самом крају, похвалила бих рад Министарства на челу са вама министарка. Пре свега и с тога што сте у непуне две године донели велики број закона, ако не и највећи, а све у циљу да се на све начине подстакне развој пољопривреде у Србији и успели смо да забележимо раст извоза пољопривредних производа за 50%.

            На крају желим да поновим да ћемо подржати све законе из данашњег заједничког и јединственог претреса“.