ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, шеф Посланичке групе Социјалистичке партије Србије на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о предлозима закона из области пољопривреде и заштите животне средине:

„Разлог за измене и допуне закона о којима данас водимо расправу настао је, пре свега, као последица правних празнина које јесу уочене, као и потребе за усклађивањем са међународним правним актима, као и са прописима ЕУ из области заштите животне средине. На тај начин, Србија поставља јасне критеријуме и правила која мора достићи, како у заштити животне средине, тако и у очувању природног богатства које Србија, као држава поседује.

            Један од основних циљева ових закона је да се у складу са начелом одрживог развоја обезбеди заштита животне средине, да се обезбеди заштита природних ресурса и оно што је најважније да се обезбеди заштита здравља људи. Познато је да око једне трећине прописа ЕУ се односе на заштиту животне средине и због тога је неопходно да као држава која је у процесу преговора, односно има јасну намеру за чланством у ЕУ. То је наш стратешки интерес, стратешко опредељење, да што је могуће више своје законодавство ускладимо са прописима ЕУ.

            На тај начин ћемо убрзати процес преговора и бити у току са сталним променама у области заштите животне средине, што је основни предуслов за успешну стратегију придруживања. За Србију је регулисање заштите животне средине од вишеструког значаја. На првом месту то је заштита природне средине и окружења у коме живимо. Здрава и сигурна животна средина је основни предуслов за развој државе, много тога морамо потпуно јасно и прецизно рећи је учињено у мандату ове Владе и мандату вас као министра пољопривреде и заштите животне средине, али смо свесни да нам и даље предстоји много посла да бисмо достигли развијене европске земље.

            Управо измене и допуне закона о којима данас говоримо, о којима данас водимо расправу су, рекао бих један сигуран квалитативни помак, сигуран корак напред, корак даље у том правцу. Заштита животне средине биљног и животињског света и заштита природе у савременом свету су огромна развојна шанса.

            Све више се говори о такозваној зеленој економији која представља концепт привредног развоја, који обезбеђује раст привредних активности, који узимају у обзир одрживост богатства поновном употребом, већ коришћених ресурса, односно рециклажом и очувањем животног простора. Циљ је да се ефикасно управља ресурсима, што је основа за одржив развој и конкурентност економије.

            На тај начин стварају се нова радна места о томе је већ било речи током данашње расправе, привлаче се како домаћи тако и страни инвеститори, омогућава се употреба нових знања и технологија, а све то целокупно сагледавајући доприноси даљем развоју. Конкретно, кроз измене и допуне предложених закона, ми у Србији стварамо услове како би се створило функционално и организовано тржиште отпадом, односно како би се остварио пун капацитет у сектору рециклаже.

            Према подацима којима располажемо, односно према подацима Српске асоцијације рециклера попуњеност фабрика за рециклажу, амбалажног отпада је само 50%, што рекао бих озбиљно угрожава њихов даљи развој. Фабрике за рециклажу папира и стакла су принуђене да увозе отпад из иностранства по ценама већим и до чак 40% док се истовремено отпадни папир и стакло извозе из Србије што доприноси одливу девиза из Србије што свакако није добро ни позитивно.

            Истовремено према последњим подацима које је објавио Републички завод за статистику види се да се разлика између увезене и извезене количине отпада смањивала јер свест о значају отпадног материјала као ресурса полако расте, али се још увек знатно више извози него што се увози. Опет врсте отпада које имају највећи удео у извозу су метални отпад од гвожђа, негде око 67,2%, и отпад од папира и картона 10,7%. Поред тога важно је истаћи да рециклажна индустрија је најмлађа индустријска грана и рекао бих са сигурношћу једна од најперспективнијих. Према проценама у њој радиоко 2.000 људи директно, а индиректно око 30.000 људи различитих профила, различитих струка што је управо њена највећа предност.

            Наравно ове измене и допуне закона допринеће да се број запосених повећа, јер се према подацима рециклера у Србији рециклира свега 15% док је у најразвијенијим земљама тај број и до 50% отпада. Због тога је важно подржати развој система рециклаже и правилног управљања отпадом у складу са тим неопходна је промена система финансирања животне средине као и интензивирање рада на пројектима како би се искористила средства која нам јесу на располагању.

            Оснивање фонда, Зеленог фонда, у складу са тим, дакле, формира се на основу Закона о буџетском систему и о томе је већ било речи, Зелени фонд Републике Србије он се заснива на средствима добијеним по принципу загађивач плаћа и о томе је било речи током данашње расправе, што значи да ће сва правна лица под једнаким условима која обављају привредну делатност на територији Републике Србије у њега уплаћивати одређену накнаду. Оснивање овог фонда произилази из чињенице да је Поглавље 27 животна средина, једно од најкомплекснијих и рекао бих најкомпликованијих за процес преговора.

            Приближавање ЕУ у овој области захтева значајне инфраструктурне инвестиције. Истовремено директно утиче на различите секторе привреде и друштва, што намеће потребу за јасном, дефинисаном, националном политиком. Укупни трошкови процењени су на 11,5 милијарди евра у периоду до 2030. године. Инвестициони трошкови 6,5милијарди, а остало чине оперативни трошкови.

            Дакле, оснивањем Зеленом фонда Републике Србије успоставља се стабилан, успоставља се транспарентан систем финансирања заштите животне средине и уједно представља једно од значајних препорука добијених од стране Европске комисије током скрининга за Поглавље 27 које је, чини ми се, спроведено током 2014. године.

            Поред тога Законом о буџетском систему уређено је оснивање, функционисање, финансирање и обавезе које проистичу из буџетског фонда. Поред фонда предвиђени су и други различити извори финансирања. Фондови ЕУ као бесповратна средства ЕУ, средства финансијских институција, домаћих и осталих комерцијалних банака, директних кредита за пројекте, републички буџет, буџет локалне самоуправе као и буџет АП Војводине.

            Ефикасан систем економских инструмената треба да доведе подстицања смањења загађења, а увођења ефикасних финансијских механизама и то све треба да подстакне улагање у животну средину и обезбеди сигурне изворе финансирања. Од великог значаја је и подизање свести обичних људи. Укључивање комуналних предузећа у систем управљања амбалажом као и појачан надзор инспекцијских служби.

            На самом крају желим да кажем да заштита животне средине утиче непосредно што је од изузетне важности и на друге секторе, на пољопривреду, на туризам и на инфраструктуру. Наравно, поновићу оно што је уважени колега Милетић Михајловић рекао у уводном излагању, у Дану за гласање подржаћемо законске предлоге као Посланички клуб о којима се данас води расправа“.