И несрећни Борко Стефановић, звани тужна каријера, одлучио да се, уместо политиком, у овој кампањи бави зоологијом. Па је, имитирајући свог творца Бориса Тадића, и сам одлучио да лепи етикете из животињског царства свима који га подсете на то шта је некада радио, а што је брже боље заборавио.

Од Миладина Ковачевића, па преко барикада на Косову, до уништавања скупштинског аутомобила, слупаног јер Борко није хтео да пређе пар стотина метара пешке – чувао човек своје „прада“ ципеле, да их не похаба. И сада, одједном, није имао никаква овлашћења  као политички директор Министарства спољних послова. А истовремено је „водио преговоре са Косовом“. Како је то успео, без овлашћења, није баш јасно, а у Борковом случају није ни битно.

Битно је да његова жеља да се бави сличицама животињског царства, потиче из његовог тренутног стања – политички парамециум би да постане политичка животиња и да се умеша у ланац исхране.

Не зна само да за то нису довољне добре ципеле, ни велика жеља. Парамециум, илити „папучица“, није у стању да се развије у нови облик. Остаје папучица. Заувек.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

ГЛАВНОГ ОДБОРА СПС