МИРЈАНА ДРАГАШ , народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о систему плата запослених у јавном сектору на Седмом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години:

            „Закон о систему плата запослених у јавном сектору је нов, јединствен и врло важан. Ја у њему, као и наша Посланичка група, видим нешто што је ново и што свакако треба да допринесе уређењу овог једног веома важног простора.

            Овај закон је врло сложен, јер се односи и на врло разуђен систем рада и послова који се обављају у разним службама државне управе, управе покрајине, односно локалне самоуправе, у другим органима и организацијама и јавним службама које оснива Влада.

            Плате и зараде запослених у појединим деловима јавног сектора тренутно су уређене низом законских и подзаконских аката. Последице су немање система, низ слабости које се огледају често у различитим платама за исте послове у различитим органима, чак и да су плате у органима локалних заједница веће од плата за исте послове у јединицама, било аутономне покрајине или чак и Републике. Као резултат тога, имамо и такву ситуацију да је плата председника државе, председника Владе, министара неколико пута мања од плата директора појединих агенција, које такође оснива Влада.

            Мислим да су ово питања која свакако завређују пажњу и даљи поступак у одређивању укупног система плата у држави.Значај је свакако велики, сложеност је огромна, а још већа је одговорност.

            Бројност прописа је произвела ситуацију која изазива велике неуједначености које се не могу исправити појединачним променама у закону који постоји. Доношење новог закона ово све треба да успостави, као јединствен систем. Наглашавам реч систем.

            Ни сам овај закон, међутим, неће одмах решити све, све нелогичности, неправилности које постоје, али је он свакако важан за решавање ових питања и услов да би се и многе друге ствари могле у држави решити и поставити на своје место.

            Дакле, ово је закон који обезбеђује процес, процес и кретање ка циљу.Посебно је значајно да се у даљем поступку морају доносити нови закони, подзаконска акта и друга документа важна за решавање ових питања. Циљ који желимо постићи је, у сваком случају, да се за сваки рад мора одредити јасна његова вредност и јасна и одређена плата. За одређени рад мора да буде одређена зарада која је, у сваком случају, достојанствена и одговарајућа уложеном раду и његовом квалитету.

            Увођењем овог система добијамо квалитет, одговорност, стручност, за шта постоје предвиђени и могући стручни испити, али могу се предвидети и друге врсте добијања сертификата, који се могу остваривати. У сваком случају, оно што нам свима треба јесте квалитетна државна управа, а не да имамо администрацију која се доживљава као „народни“ непријатељ.

            У сваком случају бројност прописа, којим се сада уређују плате и друга примања запослених у јавном сектору, довела је до неуједначености у правима из чега су се појавиле бројне последице, а то су неуправљивост овим системом, немогућност контроле, нетранспарентност, неправичност. Конкретно, рецимо, има десет различитих основица и за распоне у платама од 1 до 19. Ја ћу подсетити да смо некада у држави, у којој су многи од нас радили, имали да је однос плата 1 према 3. Наравно, није то можда примерено времену у којем се данас налазимо, али за време од 2000.године на овамо остварено је повећавање те разлике и то од 1 до 19 , што је више него немогуће и просто неодрживо.

            „Народу није криво на мало, него на неправо“, и то је, такође, један од разлога због којег је потребно данас ово радити да би, управо, исправили многе нелогичности које су до сада биле успостављене.

            Овим законом треба да се уређују плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника и у овом Предлогу закона је и дефинисано како се плата обрачунава, односно успостављена је јасна прецизирана његова формула.

            Ја ћу само напоменутинеке предности које овај закон доноси:

– у сваком случају, јесте да успоставља јединствени режим плата и промовише социјално праведнији модел запослених у јавном сектору;

-она је изражена кроз јединствену основицу за све делове јавног сектора;

– оно што је важно, успоставља се и транспарентнија контрола јавног сектора на свим нивоима;

– исто тако, кроз даљи развој закона, који у овој области треба да буду доношени, очекујемо значајније позитивне ефекте, посебно код најмање плаћених делова јавног сектора, а то је код образовања, културе, здравства и социјалне заштите.

            Овим новим законом сасвим се успоставља јединствен систем плата свих буџетских корисника, односно свих запослених у јавном сектору, постављањем општих начела и принципа за утврђивање висине плате и других примања на јединствен начин.

Успоставља се праведнији систем плата, уводе јединствени платни разреди и платне групе за све запослене, при чему ће се имати у виду и специфичности појединих делова јавног сектора за које се предвиђају и корективни фактори.

Систем је транспарентан и омогућава упоредивост за исте и сличне послове, што је нарочито важно и праведно.

Законом се прецизно дефинише шта цео систем обухвата и начин утврђивања појединих плата у појединим деловима; успоставља се као нови институт Каталог радних места, што сматрам да је нарочито значајно, због звања и положаја, функција у јавном сектору на свим нивоима, а што треба да допринесе управо упоредивости, праведнијем оцењивању и вредновању сваког посла.

Утврђују се критеријуми за вредновање послова који се обављају на одговарајућем радном месту, при чему се радна места, односно звања и положаји на којима се обављају послови исте или сличне сложености, за чије обављање се захтева иста самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и компетентност, сврставају у исту платну групу.

            Такође, уводи се јединствен систем плата у које се укључују и локалне самоуправе и аутономне покрајине, чиме ће се избећи многе постојеће нелогичности.

            Како би се обезбедила транспарентност и упоредивост плата запослених у јавном сектору, предвиђен је и прелазак на систем јединствене основице за њен обрачун. На тај начин ће се једноставније упоређивати плате у различитим деловима система и биће лакше контролисати промене у појединачним подсистемима.

            Поред јединствене основице, овим законом се успостављају распони платних група и платних разреда, критеријуми за вредновање послова и општи описи радних група на основу којих ће се вршити сврставање радних места, звања и положаја у одговарајућу платну групу или платни разред. Сврставање ће се вршити посебним законом којима ће се уредити висина основне плате за одређено радно место, односно звање и положај.

            Доношењем овог закона омогућиће се и даља самосталност и флексибилност у утврђивању платне структуре, ради препознавања специфичности одређеног подсистема. Овде ћемо још једном подвући значај тог система који треба да уреди плате у здравству, просвети, култури и социјалној заштити, али и у оквиру параметара који су постављени системским законом.

            Овај закон прописује могућност да се посебним законима утврде и корективни коефицијенти који се остварују по основу сталних услова за обављање послова или других сталних околности које се јављају на пословима одговарајућег радног места, које нису узете у обзир при сврставању у платне групе или разреде.

            Управо ове карактеристике су значајни елементи за разликовање, утврђивање плата у оним делатностима које су посебно осетљиве, а које су веома значајно за друштво. Ти посебни елементи значајно могу да утичу на положај, односно висину плата, на пример, лекара или медицинских сестара у здравству, али посебним законом би могле и да добију на својој специфичној тежини примерено пословима и одговорностима које они обављају. Сигурно нисмо у овом моменту задовољни, па ни сами лекари и здравствени радници и медицинске сестре, односом који у овом делу постоји, али оно што нас очекује у наредном периоду, да посебним регулисањем ових питања нпр.плате у области здравства, да на то буде усмерена посебна пажња.

            Исто тако, у области просвете и образовања мора се дати одговарајућа пажња и поштовање раду учитеља и просветних радника. Ми имамо данас различите појаве које се у друштву догађају, у целини друштвеног система које се на посебно негативан начин рефлектују на живот, рад деце, на њихов приступ школи и боравак у школи. За то одговорност сигурно да имају родитељи и породица, али сигурно да имају одговорност и учитељи и просветни радници којима треба вратити узор и поштовање, да она служе за углед деци која бораве у школи и да циљ боравка у школи буде рад и учење, а не неке друге активности и самим тим да обезбедимо да деца у школи буду безбедна и остварена функција за коју се она шаљу у школу. За све те обавезе плате треба ускладити.

            Исто тако у области културе без обзира колико је наша држава сиромашна не смемо дозволити да и у наредном периоду култура има минимум минимума издвојених из буџета. Без обзира колико смо сиромашни она мора да представља репрезент наше државне и народне особитости и да покаже нашу традицију, али и нашу савременост. Само гајењем и неговањем наше културне традиције са савремености и укупног стваралаштва и одговарајућег вредновања уметничког рада можемо обезбедити да поштујемо ту врсту делатности, да она поштује нас, и да самим тим, утиче на развој становништва у најпозитивнијем светлу јављајући и развијајући код народа високе уметничке и културне вредности.

            Подсетићу само на један историјски детаљ: Када су победници ушли у разорену Атину да виде како она живи, или у којој је мери разорена, питали су: „Како је могуће да у тој скроз разореној Атини и даље функционишу позоришта, јавне дебате и остале филозофске расправе“ и све оно што се догађало у то време на јавним трговима Атине. Одговор Атињана је био „када би искључили позоришта, филозофију, јавне дебате, када би остали без Аристотела и Платона и других филозофам, изгубили би идентитет.“ Зато су ова питања за развој културе од великог значаја.

            Ја ћу само напоменути још две реченице, ако дозволите председавајући, да наравно, када ово предлажем, имам у виду ограниченост буџета, али опет праведнија расподела може у наредном периоду омогућити једну овакву промену. Притом, оно што желим, овде, посебно да нагласим и да подвучем и да поздравим, јесте укљученост Социјално економског савета; сматрам га важном институцијом, такође и учешће синдиката. Затим, оно што је премијер поменуо недавно је и улога невладиног сектора, а то подразумева и јачање струке и јачање знања. Мислим да то, госпођо министарка, ви нарочито добро знате: како се то вреднује у свету, на такав начин ћемо и ми враћати углед институција и државе и даље омогућити развој науке, струке и знања и постављање на пиједестал онога што треба да буде узор свима“.