МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о систему плата запослених у јавном сектору:

„Нови закон о систему плата успоставља јединствен систем плата свих запослених у јавном секторупостављањем општих начела и принципа за утврђивање висине плата и промовише социјално праведнији модел зарада.Као припадник СПС желим посебно да одам признање због начина на који је Влада дошла до решења, а то је кроз социјални дијалог, јер без друштвеног договора реформе се не могу успешно спровести, поготово не у јавном сектору„.

„Поштована председнице, поштована потпредседнице Владе са сарадницима, моје колеге народни посланици и народне посланице, ја ћу у име посланичке групе СПС да изнесем став поводом Предлога закона о систему плата у јавном сектору.

Имајући у виду значај тог закона, детаљније ћу се на томе задржати.Имајући у виду значај и другог Закона о општем управном поступку, о њему ће мој уважени колега Неђо Јовановић говорити касније. Тако да, у целини врло прецизно и врло јасно саопштимо став СПС о оба закона.

Када је у питању Закон о систему плата у јавном сектору, ја желим по ко зна који пут да говорим о стању, односно о нереду кад су у питању плате у јавном сектору и ево још једном да подсетим. Плате које су уређене читавим низом закона због неуједначеног приступа у начину одређивања плата, доводе до неуједначености у правима, доводе до немогућности ефективне контроле, нетранспарентности и што је најважније, до једног неправичног укупног система. То је садашње стање плата у јавном сектору.

Основица за обрачун плате није јединствена. Има их преко десет, неки чак кажу и 19.Основице су различите зависно од делова јавног сектора. Наравно, и коефицијенти су различити. Тако основица за државне службенике износи 17.101 али има своје коефицијенте. У органима јединица локалних самоуправа основица је 2.278, али има другачије коефицијенте. Преко 500 коефицијената имасамо у сектору јавних служби, а и у сектору јавних служби постоји четири различите основице, 2.462 динара, 2.415, 2.439, 2.392, и да не набрајам даље.

Дакле, прописи су по појединим деловима сектора увођени и мењани парцијално и некоординирано, неуједначено и неправично. Зато данас имамо 70 различитих основа за накнаду, имамо десет различитих основица, а неки кажу и 19,имамо преко 900 коефицијената , итд.

Све то наравно за последицу има неуједначеност и неправедност у систему плата у јавном сектору. Тако и јесте дошло дотле да послове исте сложености или чак истоветни послови потпуно у различитим деловима јавног сектора, различито буду плаћени. Дакле, једноставно речено – систем плата у јавном сектору је потпуно неуређен, потпуно неуједначен и потпуно неправедан.

Управо из тих разлога потребно је донети нови закон о платама, имајући у виду да је овакав систем већ много година разорен, а подсећам да Закон о платама у државним органима и јавним службама који функционише преко 15 година и који је покушао овај проблем на јединствен начин да реши, није успео. Временом су од њега побегли сви.

Једноставно су утврђиване различите основице или различити коефицијенти и дошли смо до једне шуме неуређености, неуједначености, неправедности. Из разлога што се моја партија и ја лично дуго залажемо да се уведе ред у овој области, да се уведе овај систем плата,  имајући у виду да је Влада изашла са овим Предлогом закона о систему плата у јавном сектору, желим да одам признање и подршку Влади што се ухватила у коштац са овим огромним проблемом и ставила пред себе тај задатак да га реши.

Желим да одам признање и за то што ова Влада има врло јасан програм реформи, чврсто их брани и одлично их спроводи. Део тих реформи је и реформа јавног сектора, а део пак тога је реформа плата у јавном сектору.Из тих разлога, желим да подржим снажно Владу што је изашла са оваквим предлогом закона. Наравно, све са трајним циљем којем Влада тежи, а то је да Србија буде уређена, економски јака, али и социјално праведна.

Желим да одам признање због решавања дугогодишњег проблема неуједначености, неправичности система зарада у јавном сектору. Као припадник СПС желим посебно да одам признање због начина долажења до решења кроз социјални дијалог јер без дијалога социјалног партнера,без друштвеног договора реформе се не могу успешно спровести, поготово не у јавном сектору, ако не будемо успели да реформишемо јавни сектор, довешћемо у питање и све ове друге реформе. То показује и начин на који се дошло до овог закона – кроз социјални дијалог, кроз дијалог са социјалним партнерима, усаглашене су све спорне ставке у закону и Влада је показала да јој циљ није  предлагање овог закона, наметање решења већ да их заједно са социјалним партнерима, са другим учесницима и представницима у јавности тражи и у томе је квалитет и вредност овог закона. Желим да истакнем да било који закон који дође у ову Скупштину ако је резултат договора у оквиру социјалног дијалога, ми ћемо га подржати.

Желим да кажем да ова Влада треба да настави на исти начин, кроз социјални дијалог, да долази до свих наредних решења која буде нудила у овој Скупштини, јер сви смо свесни да су економске реформе у које смо ушли нужне. Нужне су и социјалне реформе, али ниједна ни друга не могу бити спроведене и не могу бити успешне ако нису социјално праведне. Дакле, мора да буде и економски одрживо, али и социјално издрживо. Просто желим да пружим подршку Влади да наставида долази до решења кроз социјални дијалог када се ради о овом питању

Резултат тога је да судилеме разјашњене, а ниједно право у овом закону није умањено. Влада је водила рачуна и да сва решења која предлаже буду истовремено усклађена и са Законом о раду, као основном и системском закону и успела је у томе. Дакле, ниједно право није умањено, зараде нису умањене и једноставно нико није угрожен, нико није изгубио. Напротив, запослени у јавном сектору су добили нека права која до сада нису ни имали. Рецимо, регрес и топли оброк нису до сада имали одвојено од коефицијента,и то већ 15 година. Дакле, из тог разлога и из разлога увођења реда у овој области, дајем моју пуну подршку и очекујем да ће се наставити тако и убудуће.

Нови закон успоставља јединствен систем плата и промовише социјално праведнији модел плата запослених у јавном сектору. Законне изазива никакве повећане трошкове, ни за привреду, ни за грађане. Напротив, успоставиће се ефикаснија контрола. Мислим да ће посебни ефекти овог закона битикод, у овом тренутку, најмање плаћених делова јавног сектора, а то је социјална заштита, образовање, култура, здравство. Наравно, не одједном, али је то циљкоме се временом тежи, до кога се жели доћи.

Законом се успоставља и јединствен систем плата свих запослених у јавном сектору, постављањем општих начела и принципа за утврђивање висине плата на јединствен начин. Чули смо доста овде и разговора и полемике, овај закон не решава у целини проблем, али без овог закона се не може решити проблем плата у јавном сектору. Он утврђује основна начела и принципе, на основу чега ће се даљим радом и у времену које је пред нама учинити да дође до онога што се жели, а то је да се за исти рад добија иста плата, или приближно исти рад – приближно иста плата. То је крајњи циљ, то је праведно и томе се тежи у оквиру овог закона.

Кратко само да кажем како се у ствари долази до основне плате по овом закону. Тако што се множи основица и коефицијент. Суштинска промена у овом закону је то што је основица јединствена за све запослене и утврђује се за сваку буџетску годину Законом о буџету Републике Србије, наглашавам, уз претходно прибављено мишљење Социјално економског савета Републике Србије. И овоме дајем пуну подршку, јер немамо више десет или деветнаест основица, већ имамо једну јединствену. Пуна подршка и због начина на који се долази до овако јединствене основице.

Када је у питању коефицијент, коефицијент је тај који изражава у ствари вредност свих захтева за обављање послова радног места.Овај закон је врло прецизноуспоставио распоне, успоставио платне групе, платне разреде. Распона платних група има 13, а платних разреда до девет у оквиру исте платне групе. Успоставља се критеријум за вредновање послова и опште описе платних група, на основу којих ће се вршити разврставање радних места, звања и положаја у платној групи, а онда и временом, када неко постиже боље резултате има и могућност да се креће на истом радном месту, али хоризонтално према вишим платним разредима, што мислим да је јако добро осмишљено.

Такође, треба нагласити да закон даје могућност и самосталности и флексибилности у оним случајевима где је то нужно да може да се препозна специфичност тог система и да се кроз корективни коефицијент, да тако кажем, може успоставити праведнији и правилнији распоред запослених у јавном сектору.

Оно што је најбитније је то да у ствари утврђивањем јединствене основице, утврђивањем распона платних група и платних разреда, новим једним елементом, а то је успостављање каталога радних места, што је веома важна ствар и представља један огроман посао да би се могла пратити сва та радна места, успостављањем критеријума за вредновање општих описа платних група долазимо до транспарентнијег, упоредивијег, кад већ мора да се пореди, као и контролисанијег система плата. То је у ствари један од веома битних циљева овог закона.Опет понављам, омогућава се да се на правичнији начин вреднују радна места у целом сектору, односно да се омогући правичније спровођење принципа – једнака основна плата за рад једнаке вредности.

Само још кратко да напоменем, наравно, овај закон је само основа, утврђује основна начела и принципе. Посебним законима у области просвете, здравства, културе, социјалне заштите, државне управе итд, доношењем тих закона постићи ће се у ствари заокружени систем плата у целини.

Када је у питању Закон о систему плата, треба напоменути још нешто око чега је било доста полемике у јавности, а то су накнаде плате, додаци на плату и накнада трошкова и других примања.Ја желим у једној реченици да кажем да су накнаде плата и накнаде трошкова потпуно истоветне са Законом о раду.У неким ситуацијама су чак и повољније.Кад кажем истоветне, мислим да је то веома важно питање, јер један од циљева Закона о систему плата у јавном сектору је изједначавање плата у јавном сектору. На овај начин, када се има у виду да су све накнаде и плата и трошкова потпуно у сладу са Законом о раду, ми у ствари вршимо и уједначавање по основу права из радног односа са свим запосленим, а не само у оквиру јавног сектора.

Када сам малопре рекао да има накнада плата и трошкова које су чак у повољнијој позицији него што је по Закону о раду, ево, само још један детаљ. Рецимо, повољније је када је у питању минули рад, Закон о раду је код последњег послодавца, док  јеовде у управи било где.

Повољније решење по овом закону у односу на Закон о раду је иприправност. Законом о раду, приправност се не плаћа, а ако се позове на рад плаћа му се као редован рад. По овом закону, приправност се плаћа 10%, а ако се позове на рад, обрачунава му се као прековремени рад.

Оно што до сада није било предвиђено за запослене у јавној управи, а то је додатак за исхрану и регрес, овим предлогом закона је предвиђено. До сада та могућност је била у оквиру коефицијента, и то већ 15 година. Дакле, то је оно што је повољније у односу на раније. На крају све друге накнаде за време одсуства са рада, боловања, одмора, итд. Потпуно су истоветне са Законом о раду и наравно за основу имају обрачун накнаде који се односи на просечну зараду запослених.

Није логично да у једној држави помоћник министра има већу има плату од министра, да шеф кабинета има већу плату од председника Скупштине, да председник Републике или премијер има можда петстотупо рангу плату, у односу на неке самосталне, независне, или било какве друге органе итд. Добро је да се ова Влада ухватила у коштац са тим, изашла са овим Предлогом закона који је садаобавеза за све оне наредневладе,а ја се надам да ће после избора бити у истом саставу да спроведе ово у дело. Подржаћемо Предлог закона“.