НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Првој посебној седници о избору министра одбране:

„Шеф Посланичке групе СПС је већ најавио став Посланичке групе СПС када је у питању предлог о коме данас расправљамо.

Ја ћу се у дискусији директно обраћати првом потпредседнику Владе РС, имајући у виду да он има легитимацију предлагача, а наравно да ћу у својој дискусији узети у обзир све оно што се везује за избор и подршку предлогу за министра и то новог министра одбране РС.

Наиме, ми се у задње време суочавамо са бројним безбедносним ризицима и на те безбедносне ризике Влада РС више него квалитетно одговара. Данашњи чин расправе о предлогу за избор министра војног представља још један доказ о одговорности Владе РС и доследности у спровођењу прокламованих циљева.

Несумњиво је да је један од најзначајних циљева повећати капацитет Војске РС, повећати оно што подразумева потенцијал наших оружаних снага како би се избегли сви безбедносни ризици.

Нажалост, тих безбедносних ризика је данас веома много. Почев од нашег суседства, од територије Косова са кога, имајући у виду околности које прате њихов законодавни процес прате и турбуленције које су свакодневне, околности које прате ситуацију која се везује за борбу између опозиције и позиције, околности регионалног карактера а тичу се појаве или појавних облика тероризма, онда је сасвим логично да Влада РС на све те ризике одговара недвосмислено јасно, а то је да и органи руковођења, командни кадар, па самим тим и оно што се везује за Министарство Војске мора да буде на највећем могућем степену и квалитета и квантитета.

У сваком случају, овде се поставља једно логично питање – да ли уопште Војска Србије може да функционише уколико сви ресурси нису укључени у то функционисање? Наравно да не може. У том правцу и Министарство Војске које мора дати свој допринос , а даје га немерљиво, сада доживљава оно што подразумева пуни потенцијал, а пуни потенцијал ће имати оног тренутка када, надам се, одмах после ове расправе сви народни посланици опредељени за борбу за интересе РС буду подржали предлог о коме је данас вођена расправа и још увек се води расправа.

Оно што је јако значајно истаћи јесте чињеница да је Војска увек била уз грађане и у мирнодопским условима. Овде су се чуле бројне критике данас упућене премијеру, онда првом потпредседнику Владе РС. Да су те критике имале барем мало утемељења, чињеничног и било каквог другог, па би онда и могли да их узмемо у разматрање. Овако су те критике биле на нивоу флоскула, покривене плаштом хипокризије.

Наиме, ради се о томе да се прво почела појављивати једна вештачка дилема око тога да ли је Србија погрешила када је потписала, односно верификовала управо у овом високом дому Споразум који подразумева одређене нормативе које се везују за оружане снаге НАТО.

Ја морам да подсетим, и са правног аспекта, да такав споразум данас има снагу закона. Дакле, легислативни пут Републике Србије је доживео оно што треба да доживи, али то ни у ком случају није нарушило војну неутралност Републике Србије. Она је остала иста и Влада Републике Србије је остала опредељена ка тој војној неутралности, што свакако заслужује велику подршку.

Оно што је покушано да се учини, да се изврши једна врста подела међу грађанима Републике Србије, тако да једни буду наводно за један блок, други за други блок, једни са симпатијама према истоку или Русији, а други са симпатијама према западу или НАТО-у, у сваком случају представља једну потпуно вештачку или извитоперену димензију размишљања. Потписивањем споразума Република Србија се није приклонила ником. Република Србија је остала војно неутрална и таква ће остати. Република Србија има своје циљеве, да захваљујући својој војној неутралности остане политички доминион на територији Балкана.

Шта је оно што је садржано у споразуму? Па, то је оно што је иначе садржано и у међународним документима. Споразум, подсећања ради, није потписала ни ова Влада, нити претходна, него је потписала Влада која је 2006.године била актуелна Влада Републике Србије. Ништа ново није садржано у садашњем споразуму у односу на тада потписани споразум. Постављају се питања и одређених бенефита које наводно добијају припадници оружаних снага НАТО.

Подсећања ради, не ради се ни о каквим бенефитима, не ради се о ни о каквом специфичном имунитету, не ради се о било чему што би на било који начин довело Републику Србију у положај било каквих штетних последица, узроковање одређених инцидената или било чега другог штетног. Напротив, све оно што подразумева законски оквир и законску регулативу, да и друге војне мисије имају могућност проласка преко туђих територија, територија земаља не само које су чланице Европске заједнице или чланице НАТО, већ и друге земље имају потпуно идентичне регулативе и нормативе када је у питању оно што је дефинисано споразумом који је ова Скупштина потврдила и на тај начин озаконила.

На крају крајева, оно што се везује за покушај стварања једног анимозитета према Влади Републике Србије у односу на тај споразум, представља пре свега политиканство, представља нешто што би се могло подвести под политички маркетинг, нарочито у предизборној кампањи или изборној кампањи, са циљем да се дискредитује Влада Републике Србије. Наравно да је то неуспели покушај и на томе ће се задржати, остаће неуспели покушај.

Оно што желим да истакнем, с обзиром, да су сви помало афирмисали средине из којих долазе, ја сам дужан да због грађана Ужица, први потпредседниче Владе, што је вама и те како добро познато, укажем како је Војска Републике Србије реаговала и у мирнодопским условима. Оног тренутка када је Ужице и цео Златиборски округ доживело, а пре свега грађани Ужица доживели незапамћену еколошку катастрофу, када је дошло до загађења највећег водозахвата са кога се водом снабдева чак неколико стотина хиљада грађана, када је претила значајно већа и далеко штетнија последица по грађане тог дела Србије, Војска Републике Србије је притекла у помоћ.

Чуле су се критике на рачун начелника Генералштаба, чуле су се критике на рачун Министарства, војске. Ја морам да кажем да је Војска Републике Србије управо у тим тренуцима, када је било најтеже грађанима Ужица, и то на сигнал руководства града Ужица, прискочила у помоћ, обезбедила водоснабдевање и на тај начин грађанима омогућила нормалан живот. То је оно што подразумева потенцијале Војске Србије. То је оно што Војску Србије кредибилише као неког без кога се не може, нити се икада могло.

Нарочито је добро што се према Војсци Србије један индустријски ресурс усмерио на прави начин, а то је наменска производња у фабрици „Први Партизан“ у Ужицу, која се стимулише и афирмише још више захваљујући успешном менаџменту. Надама се да ће те ви то као министар будући, уважени господине Ђорђевићу, још више стимулисати.

Због свега што сам истакао, поновићу став шефа Посланичке групе, да ће Посланичка група СПС безрезервно подржати овај предлог који је Влада предложила и изгласаће новог министра војске“.