ВАЊА ВУКИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Првој посебној седници Народне скупштине о избору министра одбране:

„СПС као државотворна странка и странка која у потпуности подржава политику Владе Републике Србије подржаће и предлог председника Владе Републике Србије да се за министра одбране изабере господин Зоран Ђорђевић.

Многе странке које за себе сматрају да су озбиљне, а данас су у опозицији, а могу слободно рећи да су се надале да Влада неће предложити кандидата за министра одбране и да тиме неће испунити своју законску обавезу. Наравно, то се није десило, и пошто је Влада одговорна и пред законом и пред народом, предлог је упућен Народној скупштини Републике Србије. Затим су се надали, након што је Влада доставила тај предлог за новог министра одбране, иако то није била изричита законска и пословничка обавеза, да нећемо бирати новог министра и да то употребе у сврху јефтиних политичких поена. Наравно, ни то се није десило.

Зашто су се надали? Надали су се јер знају да свако појављивање чланова Владе на челу са вама, господине први потпредседниче Владе и премијером господином Вучићем и свим министрима у Влади, њима умањи подршку у бирачком телу, што је посебно осетљиво данас, дан уочи распуштања Народне скупштине Републике Србије, јер им је чак и цензус неизвестан.

Али, пошто се ова Влада не плаши да изађе пред народне посланике и грађане, данас ипак разматрамо предлог да се изврши избор новог министра одбране. Влада и Народна скупштина су институције од највећег ауторитета, а на њиховом челу морају бити одговорни људи. Управо данашња седница на којој бирамо министра одбране, и то уочи расписивања парламентарних избора, потврђује одговорност и озбиљност људи који су на челу Владе и Народне скупштине Републике Србије. Војска Србије и Министарство одбране представљају стуб безбедносног система и система одбране Републике Србије.

У тренутку мигрантске кризе, када је Савет за националну безбедност процењивао безбедносне изазове, ризике и претње и својом одлуком овластио министра одбране да у случају потребе стави снаге Војске Србије у пуну приправност ради заштите грађана, државе и имовине од свих безбедносних изазова који долазе споља, сматрамо да је важно да Србија има министра одбране и да је најприхватљивије да то буде неко из система одбране као што је господин Зоран Ђорђевић.

Поред мигрантске кризе постоје и други безбедносни ризици, а то су, пре свега, ситуација у нашој јужној покрајини КиМ, где имамо на делу бацање сузавца у парламенту, нереде на улицама, молотовљеве коктеле. Затим, тероризам. Нећу да кажем да је Србија данас угрожена од тероризма, али ситуација која се десила, у новембру, у Француској мора нас држати на опрезу у сваком тренутку.

Данас у Србији Министарство одбране и Војска Србије су институције са највећим поверењем међу грађанима, што није био случај пре 2012.године, о чему сам већ говорио у Народној скупштини, а поновићу и данас, јер сматрам да грађани Републике Србије морају то да знају.

Истраживање које је спроведено од стране Организације за европску безбедност и сарадњу каже да у периоду од 2008.до 2012. године Министарство одбране и Војска Србије никада нису уважавали мање поверење од стране грађана него у том периоду. Дакле, од када постоји Министарство одбране у Србији које је као и Војска традиционално имало највећи углед код грађана, у том периоду је потпуно срозано и сведено на ниво институције којој грађани не верују. Дакле, Министарству одбране у том периоду није веровало чак 67% грађана. Испред Министарства одбране у том периоду били су црква, полиција, војска, МУП, образовни и здравствени систем.

Од 2012.године ситуација у Министарству одбране се доста поправила, што показују и каснија истраживања, тако да је данас Војска поново на првом месту по поверењу грађана. Не само то, него и сарадња Министарства одбране са другим државним органима била је унапређена, посебно са МУП, што могу да кажем из свог сопственог искуства.

Као бивши државни секретар у МУП и као бивши шеф кабинета министра унутрашњих послова сарађивао сам, односно покушавао да сарађујем са Министарством одбране у периоду од 2008.до 2012. године, и могу да потврдим да координације ова два министарства, која по природи посла морају да сарађују, готово и да није било.

Покушавао сам да набројим примере не сарадње између ова два министарства, али сам се ипак определио да говорим о сарадњи та два министарства. Сарадње та два министарства није било ни у једном погледу.

Сарадња два министарства се успоставља тек од 2012.године када на чело Министарства одбране долази господин Вучић, а наставља се и доласком министра Небојше Родића и Братислава Гашића. Као један од добрих примера сарадње ова два министарства, истакао бих решавање преноса имовине и средстава након преласка цивилне заштите у Сектор за ванредне ситуације МУП. Након преузимања кадрова, годинама се чекало на извршење обавезе Министарства одбране да се имовина и средства, којим је Цивилна заштита располагала, а која су била неопходна за функционисање Сектора за ванредне ситуације, пребаци МУП. То је реализовано тек у периоду након 2012.године. Зашто ово истичем? Зато што се ради о сектору који спашава животе људи, имовину, зато што је изузетно ризичан посао и зато што је држава дужна да тим људима обезбеди најбоље могуће услове и опрему.

Са друге стране, и МУП је имало разумевање за Министарство одбране, па је те исте године МУП уступио базне станице на коришћење Министарству одбране. Да појасним, то су ручне радио-станице, грађанима познате као мотороле, иако је то име произвођача. Затим, персонализација здравствених и службених легитимација која је такође вршена у МУП за Министарство одбране итд. Заједнички су реализоване и многе друге акције и активности о којима не могу јавно да говорим. Све сам то навео јер је то допринело и уштедама у Министарству одбране и МУП, а самим тим и у буџету Републике Србије и грађанима Републике Србије.

У овом периоду од 2012.године до данас политику Владе Републике Србије су спроводили поред министра, што се подразумева, и државни секретар Министарства одбране кога бирамо данас за министра.

Као што сам већ рекао, СПС ће подржати овај предлог, без обзира на најављене парламентарне изборе, јер Министарство одбране мора да има човека на челу из система који може у наредном периоду да одговорно обавља функцију.

Као некадашњи државни секретар МУП-а, имао сам прилике да сарађујем са господином Ђорђевићем и та сарадња је била коректна и ефикасна и увек у интересу државе.

Као народни посланик и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове, могу да истакнем његово поштовање према институцији Народне скупштине Републике Србије, посвећеност свим питањима која су у вези са радом парламента и стручност у представљању Министарства одбране.

На крају, поново да кажем да ће СПС подржати предлог председника Владе за избор господина Зорана Ђорђевића за министра одбране“.