Intervju Dušana Bajatovića za “Danas” Vesti

Gasprom isporučuje gas Srbijagasu na osnovu dugoročnog ugovora koji praktično omogućava da imamo jednu od najnižih cena u Evropi. Tvrdnje, koje se često čuju, da Srbija kupuje najskuplji gas u regionu i Evropi, dezinformacija su koja nikada nije potkrepljena činjenicama. Nikada niko nije izašao u javnost sa ciframa koje bi potvrdile tu tezu. Ako želimo da analitički i realno govorimo na tu temu, moramo da se pozivamo na iznose, a oni pokazuju da u ovom trenutku gas plaćamo 138 dolara za 1.000 kubnih metara.

Kao zemlja koja ima najpovoljniju cenu gasa u Evropi, uvek se ističe Nemačka, a to je ista cena koju plaća i Srbija kaže u razgovoru za Danas Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća “Srbijagas”.

Zbog čega Srbijagas ruski gas uvozi preko posrednika, kompanije Jugorosgas? Zar na taj način nabavna cena nije veća nego što bi trebalo da bude?

– Jugorosgas predstavlja mehanizam za trgovinu gasom između Rusije i Srbije. Akcionari u Jugorosgasu su Gasprom sa 50 odsto, kompanija Centreks registrovana u Beču a u vlasništvu Gasprom banke 25 odsto i Srbijagas sa 25 odsto akcija. Još 1996. godine potpisan je sporazum koji predviđa da će se određena količina novca iz trgovine gasom iz Rusije odvajati za potrebe gasifikaciju Srbije. Tada je, naime, između Srbije i Rusije dogovoren strateški posao da se gasifikacija finansira iz trgovine gasom u visini od 4,2 odsto. Dakle, predviđeno je da se ta gasifikacija sprovodi novcem koji Jugorosgas dobija kao proviziju za uvoz gasa a koja je u međuvremenu smanjena sa 4,2 na dva odsto. Treba istaći i to da gasifikacija juga Srbije dosad u praksi nije zaživela, jer Jugorosgas još uvek nije dobio odgovarajuće dozvole za izgradnju transportnog sistema. Kada je Srbijagas potpisao dugoročni ugovor sa Gaspromom istovremeno je i smanjena provizija Jugorosgasa zato što su izostala ulaganja tog preduzeća. Kao veoma važnu stvar, želim da naglasim to da bi cena ruskog gasa za Srbiju bila ista čak i da Jugorosgas nije posrednik u poslu trgovine.

Šta to konkretno znači?

– To znači da cena gasa koju je Gasprom odredio za Srbiju ne bi bila niža da nema posrednika. Konkretno, da Jugorosgas ne postoji kao posrednik, Rusi nam ne bi spustili cenu za dva odsto već bi ona ostala ista iako bi se radilo o direktnoj trgovini.

Kolika su  dugovanja Srbijagasa i zbog čega su ona nastala?

– Trenutna dugovanja Srbijagasa u ovom trenutku iznose 837 miliona evra. Sa druge strane, Srbijagas potražuje negde oko 1,07 milijardi evra. Dugovanja su nastala iz dva razloga. Prvi je politički, jer je do 2013. godine Srbijagas odlukama vlade bio prinuđen da, zbog čuvanja socijalnog mira, gas prodaje ispod realnih cena. Maloprodajne cene su bile niže od troškova nabavke.

Koliku je štetu Srbijagas pretrpeo po tom osnovu?

– Samo po tom osnovu smo pretrpeli gubitak od 500 miliona evra. Drugi uzrok gubitaka je što sve do prošle godine nismo bili u mogućnosti da naplać ujemo potrošnju preduzećima u restrukturiranju. I to je bila socijalna politika. Da li je plaćena skupa cena za to? Jeste, plaćena je, ali je sve to rađeno da bi se sačuvala radna mesta a preduzeća u restrukturiranju održala i spremila za proces pronalaženja strateških partnera. Ali, zbog toga je Srbijagas morao da se zaduži milijardu evra. Sada su se stvari promenile, omogućeno nam je da naplać ujemo gas preduzećima u restrukturiranju i to se pozitivno odrazilo i na stepen naplate, koji je sa 55 podignut na 86 odsto. Trebalo bi da bude i veći, i mi ćemo ga dostići postepeno.

Kako će se Srbija snabdevati ruskim gasom u slučaju da Gasprom, kako najavljuje, prekine snabdevanje preko Ukrajine od 2019. godine?

– Srbija u tom slučaju može da se snabdeva iz pravca Severnog toka 1 i u budućnosti Severnog toka 2, preko Baungardena. O tome razgovaramo sa ruskom stranom, da isporuka bude na srpsko-mađarskoj granici, na istom mestu gde i sada preuzimamo gas. U tom slučaju, tranzitne cene bi bile nešto veće. Mi razgovaramo sa Rusima i o mogućnosti nekih izmena kako ne bo došlo do promene cene. Radimo na alternativnom pravcu snabdevanja sa našim strateškim partnerom Gaspromom. Planiramo i da se završi interkonekcija prema Bugarskoj i iz te zemlje prema Grčkoj, kako bismo mogli da dobijamo utečnjeni gas iz tog pravca. Međutim, niti zasad ima tog gasa, niti u ovom trenutku postoje tehničke mogućnosti za njegov transport. Problem predstavlja i dilema koliko bugarski transportni sistem može da propusti gasa na godišnjem nivou a da se ne ugroze potrebe potrošača u toj zemlji. Generalno govoreći, kada je reč o snabdevanju gasom mora se konstatovati da u ovom trenutku ne postoji alternativa ruskom gasu kada je reč o količinama i sigurnosti snabdevanja.

Da li to znači da će se projekat izgradnje gasovoda Južni tok opet biti vraćen u opticaj?

– Južni tok će se u nekom obliku sigurno vratiti. Jednostavno, ruski gas je potreban, jer se u Evropi beleži pad proizvodnje tog energenta. Podaci govore da će 2035. godine Evropi nedostajati još 150 milijardi metara kubnih gasa. U ovom trenutku Rusija izvozi 150 milijardi metara kubnih gasa, što znači da će za dve decenije Evropi trebati još toliko. Takođe, treba istaći da je Tesla projekat, koji je ustvari zamena za Južni tok, Evropska komisija prihvatila, i svrstan je u 100 najprioritetnijih projekata Evropske unije. U nekom trenutku ekonomski interesi će pobediti političke, i tada će se u nekom obliku realizovati ideja o projektu izgradnje Južnog toka koji je i iniciran zbog potreba Evrope, pre svega istočne Evrope, za ruskim gasom. Prema mojim informacijama, vrlo brzo se može desiti da izgradnja Južnog toka bude nastavljena.

Vi ste kandidat socijalista za pokrajinskog premijera, kakve rezultate očekujete da postigne SPS 24. aprila?

– Očekujem da će pre svega doći do promene vojvođanske administracije i značajne promene njene politike. Sigurno je da će se formirati novi odnos snaga u pokrajinskoj skupštini i siguran sam da će to biti novo partnerstvo. Smatram da je to u interesu autonomije Vojvodine. Što se SPSa tiče, očekujem da ćemo imati značajno bolji rezultat nego što smo imali 2012. ili 2014. godine. Mi smo spremni da razgovaramo sa Srpskom naprednom strankom odmah po završetku izbora. A odluka da li ćemo biti partneri nije samo na SPS-u. Socijalisti mogu da budu i vlasti i opozicija. Svi čekamo 24. april da vidimo kako će se izjasniti birači. Ono što je izvesno je to da glas za SPS nije bačen glas i da su socijalisti od svog osnivanja uvek bili faktor političke stabilnosti u Srbiji. Sve kampanje na ovim izborima su personalizovane. Stoga je SPS procenio da treba da ima svog kandidata za premijera i partija je odlučila da to budem ja. Kao kandidat SPS za pokrajinskog premijera, smatram je da Vojvodina najpre mora da se okane politikanstva. Potrebno je doneti novi statut, jer stari ne valja, nove zakone o nadležnostima, imovini i finansiranju. Želim da naglasim da socijalisti jesu za autonomiju Vojvodine u okviru Ustava Srbije, dakle za Autonomnu pokrajnu Vojvodinu u Republici Srbiji.

Da li bolji rezultat očekujete i na republičkim izborima?

– Siguran sam da će i na republič kim izborima SPS postići značajno bolji rezultat nego 2014. godine. Moja procena je da će odnos političkih snaga u Vojvodini u krajnjoj liniji uticati i na formiranje republičke vlade. SPS je devedesetih bio partija u funkciji vlasti i nacionalnih projekata. Posle 2000. godine SPS nije nestao i konstantno je predstavljao značajan faktor u političkom životu zemlje. Naša procena je da sada više neće biti te bilansne, odnosno pozicione igre, zato želimo da partiju podignemo i postavimo je tamo gde joj je mesto da bude stožer okupljanja levih i patriotskih snaga u Srbiji. Jednostavno, ovom kampanjom želimo da poručimo građanima da će se SPS zaista boriti za socijalnu pravdu i programske pozicije na kojima je zasnovana partija bez obzira da li ćemo se nalaziti u vlasti ili opoziciji.

Produkcija “Insajder” vas je nedavno osudila a njena ekipa napustila konferenciju za novinare koju ste držali, jer ste pitali ko plaća obezbeđenje Brankice Stanković. Zbog čega ste postavili to pitanje i kako komentarišete kritike koju je na vaš račun izrekla ta medijska produkcijska kuća?

– Ja sam samo pokušao da objasnim, u odgovoru na postavljeno pitanje, da nemam pravo da podatke iz privatne kompanije, gde postoje ugovori o konfidetalnosti, dajem javno. Nemam zakonsku obavezu za to, a nemam ni saglasnost partnera. To što sam ja istovremeno direktor Srbijagasa i preduzeća Južni tok, dve su različite stvari. Oni su kao privatna produkcija meni postavili pitanje o trošenju državnih para, a ja sam na to odgovorio da se državne pare troše i na obezbeđenje Brankice Stanković. Dopuštam da nisam našao najbolji primer kada sam to pokušao da objasnim novinarki “Insajdera”.

Da li to znači da vi ne dovodite u pitanje potrebu da koleginica Brankica Stanković ima policijsko obezbeđenje?

– Ne, nikako! Naprotiv, ona i treba da ima obezbeđenje. Država procenjuje i odlučuje kome je obezbeđenje potrebno. Problem sa “Insajderom” je što ta produkcija ne uvažava odgovore koje im ja dajem, a veoma često se date izjave kasnije žargonski “farbaju” čime im se menja kontekst.

Kakva će biti maloprodajna cena gasa pred narednu zimsku sezonu, treba li potrošači da strahuju od poskupljenja?

– Ne samo da neće poskupeti, pojeftiniće. Očekuje se da umesto sadašnje cene od 138 dolara za 1.000 kubnih metara u poslednjem kvartalu ove godine gas od Rusa dobijamo po ceni od 106 dolara. Prema podacima koje mi u Srbijagasu imamo, u drugom kvartalu 2016. godine nastavljen je pad cena po dugoročnim ugovorima, što je uslovilo i pojeftinjenja na gasnim habovima Evropske unije.

Koliko se plaća gas

Prosečna cena na najznačajnijim evropskim habovima je za jedan dolar po 1.000 kubika viša od iznosa koji ostvaruje Srbija po dugoročnom ugovoru sa Gaspromom, a koji je najbliži habu Austrija, gde je cena za devet dolara viša, bez uključivanja dodatnih troškova transporta kroz Austriju. Ako se uračuna i taj manipulativni trošak, iznosi 45 dolara za 1.000 metara kubnih, pa je ukupna cena gasa iz haba Austrije 192 dolara, ili za 54 dolara odnosno 39,1 odsto viša od one koju po dugoročnom ugovoru sa Gaspromom ima Srbijagas. Takođe, Srbijagas je u 2015. godini kupio gas od Gasproma za 465 miliona evra. Da je imao istu cenu kao na habu u Austriji, platio bi 647 miliona evra. Po toj računici se dolazi do zaključka da je Srbijagas platio 182 miliona evra manje. Takođe, treba naglasiti da ruska strana Srbijagasu ne naplaćuje penale za nepovučene količine gasa, niti za neravnomernost, dok dodatne količine gasa kupujemo po cenama iz osnovnog ugovora.

Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.