Ђорђе Милићевић, народни посланик и овлашћени предстваник Посланичке групе Социјалистичка Партија Србије (СПС), на Првој седници Другог редовног засеадања Народне скупштине у 2016. години о Предлогу закона о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе:

„Предлог закона о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе је заправо корак даље у реформама. У реформи овог закона кључна измена је прерасподела средстава између локалних самоуправа и централних власти, која има за циљ да се очува и одржи макроекономска стабилност и да се утиче на смањење буџетског дефицита“.

„Уважена председнице, поштована госпођо министар, поштовани представници министарства, дакле, јасно је рекао бих и јасност, опредељеност и одлучност Владе Републике Србије да настави реформски курс и у томе ћете имати потпуну и апсолутну подршку посланичког клуб СПС.

Реформски курс Србије за нас нама алтернативу. Реформе, да би Србија пре свега у економском смислу била здрава земља. Србија данас јесте на добром путу да коначно реши стање у јавним финансијама и да управо захваљујући тешким и одговорним реформама, тешким и одговорним мерама са оптимизмом гледа на период који је пред нама.

Оно што данас управо Влади Републике Србије отвара врата широм света јесу успешне реформе и то у области економије. То је нешто по чему Србија јесте и препознатљива и уважавана и поштована.

За нас као посланички клуб економски опоравак и напредак је национални интерес и то кажем из једног простог разлога јер сматрамо да апсолутно нико нема право да неодговорним поступањем и неодговорним понашањем наруши реализацију овог изузетно важног циља. Од реализације овог важног циља зависи реализација бројних других кључних циљева.

Србија је снажна онолико колико је економски напреднија и економски снажнија и економски јача. Циљ је потпуно јасан, одржив економски развој, циљ је бољитак у сваком сектору, данас говоримо о локалним самоуправама, али бољитак који ће бити заснован на здравим основама.

Имамо позитиван тренд, препознатљива је намера, интенција Владе Републике Србије да уложи огроман напор да Србија остане на добром путу. Имамо јасно и прецизно дефинисане циљеве и веома прецизан дугорочни план.

Закон о којем данас говоримо, Предлог закона о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе је заправо наставак реформи, корак даље у реформама. Реформски закон у систему финансирања локалне самоуправе, а кључна измена, суштинска измена, дакле, корекција процентуалне прерасподеле средстава на зараде је као што сте рекли у уводном излагању мера фискалне консолидације која има јасне циљеве да очува и одржи макроекономску стабилност и да утиче на смањење буџетског дефицита.

Посланички клуб СПС наравно у потпуности подржава и за нас су то у потпуности оправдани циљеви који се желе постићи усвајањем овог законског предлога, али обзиром да је ово закон који је имао две верзије. Прву верзију која јесте била озбиљан терет за локалне самоуправе, за општине и градове, и другу верзију о којој данас говоримо и да се око овог законског предлога повела озбиљна и квалитетна расправа на релацији општина, град, сталне конференције градова и општина и представника ресорног министарства. За нас је од изузетне важности и значаја неколико ствари.

Најпре, усвајањем овог законског предлога ни на један начин неће угрозити ни једно од суштинских и најважнијих основних функција локалне самоуправе.

Друга ствар, оно о чему сте ви говорили током уводног излагања јесте да је већина, не све, али рекли сте већина општина и градова прихватила овакав предлог. Дакле, рекао бих рационалним и одговорним поступањем дошло се до једног најодрживијег у овом тренутку овог решења најоптималнијег, најреалнијег решења које јесте компромис. На једној стани захтева ММФ, на другој страни онога што јесу реалне потребе општина и градова.

Тај компромис и то решење заправо показује колико је важан дијалог када говоримо о локалним самоуправама са представницима општина и градова, али дијалог који ће увек ићи у правцу не да финансијски слабимо општине и градове и да локални буџети губе, већ дијалог који ће ићи у правцу како да на крају свако добије више и да изналазимо оне алтернативне изворе прихода.

Реформе не подразумевају популарне мере, из кризе се никада не излази популарним мерама, већ непопуларним и нужним мерама. Ако су запослени у државној администрацији поднели терет реформи економске кризе, ако су на достојанствен начин терет реформи поднели и најстарија категорија становништва пензионери, онда је потпуно оправдано и адекватно да се одређена уштеда направи на нивоу локалних самоуправа у општинама и градовима и да тај процентуално мањи износ прихода буде усмерен ка републичком буџету.

Са друге стране, та  уштеда, као што сте рекли, на неки начин ће бити компензирана кроз капиталне инфраструктурне пројекте за које се може добити подршка из републичког буџета. За нас као посланички клуб, такође је од изузетне важности и значаја је усвајање овог законског предлога, односно утицаја овог законског предлога на капитална улагања.

Дакле, да општине и градови који имају започете инфраструктурне пројекте, значи, уз подршку Владе Републике Србије, уз подршку републичког буџета моћи да заврше те капиталне инфраструктурне пројекте. Уколико је то став, а верујемо да јесте, ми подржавамо такав став и опредељење Владе Републике Србије и охрабрујући је податак, чињеница да у 2015. години капитална улагања су на чини ми се на 2,9% БДП.

Зашто сматрамо да је ово важно? У периоду кризе штедња мора и треба да буде приоритет. Уштеда пре свега на нивоу државе јер увек се штеди тамо где има, не може се уштедети тамо где нема. Не може на социјално најугроженијим категоријама становништва, али штедња само по себи није довољна. Потребно је наћи начин како Србија да се развија у наредном временском периоду и како да се кроз развој решавају оно што јесу кључна питања данас у Србији, а једно од тих јесте управо питање незапослености.

Инвестирање у капиталне инфраструктурне пројекте није трошак, то је инвестиција у будућност и један податак и чињеница да капитални издаци имају око три пута већи позитиван ефекат на привредну активност у односу на текуће расходе. Са друге стране, ово јесте реална шанса да се кроз реализацију капиталних инфраструктурних пројеката реши оно што јесте кључно питање данас у Србији, а то је питање незапослености.

Наравно, говорило се о ефектима претходних законских предлога који се тичу локалне самоуправе и треба извући поуке из онога што није било добро. Ту пре свега мислим да нам се не сме поново десити да имамо ад хок прерасподелу средстава када је реч о општинама и градовима, па да имамо општинама које ће у подређеном и општине и градове који ће бити у повлашћеном положају. И, да се не сме десити да се средства не троше на капитална инфраструктурне пројекте већ да одлазе у потрошњу.

Тачно је да на овај начин ми испуњавамо и захтеве ММФ и ви сте о томе говорили у уводном излагању, али са друге стране ми сматрамо да неке ствари када је реч конкретно о локалним самоуправама ми треба у Србији да учинимо због нас самих, због локалних самоуправа, а не само зато што је то обавеза према ММФ.

Уређена Србија подразумева и добро урађене локалне самоуправе. Уређена држава треба да почива на добро урађеним локалним самоуправама. Дакле, локалне самоуправе, мислим да је и о томе данас било речи током данашње расправе, и треба да буду одговорније, озбиљније, да спречимо не наменско трошење средстава и да отклонимо све оно што јесу слабости постојећег система.

Коначан циљ треба да буде да у финансијском смислу имамо и ефикасније и стабилније и транспарентније и предвидљивије локалне самоуправе и понављам да умањимо оне регионалне разлике које постоје међу општинама, негде су те разлике и један према десет. Наравно, добро је, ту се слажемо са вама, подстаћи конкуренцију између локалних самоуправа које се добро односе према ресурсима и оне који то не чине. Једноставно подстаћи локалне самоуправе да буду одговорнији у спровођењу мера иду у правцу подстицаја економског развоја“.