Најновије

Приоритет је заштити запослене и њихову егзистенцију Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Другом редовном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години о Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 6. Закона о стицању права својине на земљишту, објектима и водовима Привредног друштва за производњу и прераду челика Железаре Смедерево д.о.о. Смедерево:

„Наша обавеза је да у циљу заштите интереса не само „Железаре“, већ превасходно запослених у „Железари“, ова аутентична тумачења изнесемо. Апсолутно сам за то и сматрам да било ко ко размишља у правцу  тог интереса, да ће подржати управо због тог интереса. Тај интерес треба да буде примаран и због тога треба подржати ово аутентично тумачење одредбе члана 6. Закона, о коме већ толико дуго причамо“.

 

„Поштоване колеге народни посланици, мислим да је време да се вратимо са популизма на суштину, а суштина је због чега се данас расправља о аутентичном тумачењу једне од одредаба закона?

Овде, апсолутно нико из опозиције није хтео да призна једну суштинску ствар, а суштинска ствар јесте следећа – донет је Закон о стицању права својине на земљишту, објектима и водовима, привредног друштва за производњу и прераду челика „Железара Смедерево“  д.о.о. Смедерево. Тај закон је ступио на снагу и произвео правне последице. Зашто? Зато што је морао да буде донесен овакав какав јесте. А морао је да буде донесен овакав какав јесте због тога што 15 година, оно што је решено овим законом није решено.

Петнаест година стање катастра не одражава фактичко стање на терену. Ко је крив за то? Је ли ова Влада крива за то? Од када ова Влада функционише? Петнаест година, па били сте у тој Влади, петнаест година сте имали, ви са ове стране прилику да решите имовинско-правне односе. Зашто их нисте решили? Нарочито од 2000. године па надаље, да не говорим о томе да сте довели привреду у предстечајно и стечајно стање, али постоји нешто што овде такође не може да се доведе у сумњу, а то су следеће чињенице.

Није аутентично тумачење, као правници не морамо да доносимо, али ово говорим као правник. Зашто? Зато што знамо право и нама аутентично тумачење у суштини није потребно, али је потребно ономе ко се и те како интересује за или куповину или касније право располагања над купљеним добром, у конкретном случају привредним субјектом „Железаре“. Ко то може да забрани могућност да му се омогући тумачење и то аутентично тумачење? Ми, апсолутно не.

Због тога је наша обавеза да у циљу заштите интереса не само „Железаре“, већ превасходно запослених у „Железари“, ова аутентична тумачења изнесемо. Понављам, као правник сматрам да је апсолутно непотребно и слажем се са колегом Красићем, када је изнео правне разлоге због чега није потребно аутентично тумачење, али грађани нису правници. Не знам да ли нас довољно разумеју.

Експерт за стечај или експерти за стечаје заборављају на једну чињеницу. Каже се – ајмо у стечај. То је била једна од могућности, од модалитета да решимо питање, па елементарно познавање стечаја подразумева да отварањем стечаја запослени престају бити запослени.

 

Није тачно. Апсолутно није тачно и нисте у праву. Треба да знате да је велики број запослених сада закључио колективне уговоре са новим власником. Раскинуо претходно колективни уговор са „Железаром“ и закључио колективни уговор са новим власником. Зашто? Зато што има поверење у начин решавања проблема о „Железари“, па ако запослени имају поверење у тај начин решавања због чега би неко други сумњао?

Даље, 5.000 запослених је тренутно у „Железари“, некада их је било 10.000. Кажем, тренутно их је 5.000, ако је и о чему Влада размишљала, размишљала је о социјалном статусу и егзистенцији запослених. Ваљда је приоритет да заштити превасходно запослене и њихове егзистенције. То је овде и учињено. Зар то неко може да доведе у сумњу? Чисто сумњам, па ни експерти за стечај. Мислим да стечајем знам да се бавим и довољно могу да компетентно прокоментаришем.

На крају, оно што ми се чини битним, мислим на крају када говорим само о овом правном делу, да се истакне зарад грађана, овде је апсолутно све јасно и овде нема недоумица и непознаница које се буквално намећу. Не разумем уопште ту поставку, ту причу која је негде замагљивање, да се на овај начин води некакав паралелан стечај. Какав паралелан стечај? У ком правцу, по ком закону? Који је то начин?

Нема потребе да ми објашњавате зато што знам много боље од вас. У суштини оно што желим да вам предочим јесте следеће. Као правник морам да скренем пажњу превасходно због грађана да је чињеница, да је нужност доношења закона о стицању права својине над земљиштем, објектима и водовима привредног друштва „Железара“ увела једну нову законску категорију која није позната у одредбама Закона о основама својинско правних односа, колега Красићу, а то је законска службеност. Нова категорија.

Зашто нова категорија? Због тога што Закон о основама својинско правних односа не познаје законску службеност већ познаје службеност која се стиче, како је то овде речено, да због грађана не држимо предавања и доводимо у конфузију. Тачно је да се службено стиче правним и пословним уговором, временским протеком од 20 година несметаног коришћења и поседа и на крају одлуком државног органа.

Није тачно да је и једна врста наше одлуке, одлука државног органа. Није тачно, али је тачно да је ово закон који подразумева закон за посебне случајеве, односно закон лекс специјалис. Није тачна примедба која је изнета да ће се овим законом створити опасност од неуједначене судске праксе, да ће судови ово користити за неке друге случајеве, неће. Због тога што се закон односи тачно на одређеног субјекта и тачно на одређену правну ситуацију. Ако се односи на тачно одређеног субјекта и на тачно одређену правну ситуацију, онда се за друге ситуације не може користити. Према томе, да демистификујемо неке ствари како би барем из овог дома изашле чињенице, изашла истина.

Још није речено нешто што треба да буде познато грађанима, а то је, да не само „Хестил“, не само купац „Железаре“, не само стицалац права службености, пошто и јесте право службености терет, већ и сви каснији стицаоци. Јер ми „Хестилу“ не можемо да ограничимо право располагања, он ће да купи и водове и „Железару“ и објекте, све оно што по закону који је већ донет и у односу на кога се аутентично тумачење односи, може да располаже.

Ако може да располаже, то значи да може да отуђи на треће лице, четврто, пето, шесто, седмо. Сви ти стицаоци, без обзира ко су, да ли су у питању Кинези, Руси, Французи, домаћи правни субјекти, морају имати правну сигурност у том смислу речи и ако траже да им се аутентичним тумачењем потврди оно што је већ у закону садржано то јесте чињеница да се тај терет на послужном добру преноси на касније стицаоце.

Према томе, овде недоумица нема. Овде правници, и то једино правници, могу да кажу – нама ово није било потребно, али је потребно ономе на кога се аутентично тумачење односи. Потребно је ономе ко жели да у сарадњи са Владом РС и на основу законом прописаних решења, без обзира да ли ће то бити правни посао или неки други вид стицања, реши све имовинско-правне односе који нису решавани дуже од 15 година.

Због свега тога, а да би аутоматски елиминисали, више никад не поменули могућност стечаја, ако ћемо и о томе да причамо, ајмо да будемо и ту отворени и искрени. Па јел ви мислите да Влада РС није ни разматрала и ту опцију увођења стечаја са унапред припремљеним планом реорганизације. Па јесте. Да ли је то решење, што се ви нисте сетили, нисам сигуран да јесте због тога што и тај, унапред припремљени план реорганизације носи одређене ризике.

Кад се ставе у корелацију ризици таквог начина решавања ситуације у „Железари“ и начина који се спроводи од стране од стране Владе Републике Србије, у сваком случају грађани Србије треба да подрже оно што предлаже Влада РС.

Ја сам апсолутно за то и сматрам да било ко ко размишља у правцу интереса, како рече колега из посланичке групе ЛДП-а, да ће подржати управо због тог интереса. Тај интерес треба да буде примаран и због тога треба подржати ово аутентично тумачење одредбе члана 6. Закона, о коме већ колико дуго причамо, близу два сата.

На крају, не желим да оптерећујем са правном теоријом. Ја у име, као овлашћени представник Посланичке групе СПС, истичем да ће Посланичка група СПС подржати овакво аутентично тумачење. Мислим да је то једино тренутно могуће решење и ако се практично примењује од стране од оних који треба да се примењује није било потребно“.

 

Категорије: Посланичка група