Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Другој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању:

“Наравно, не усвајање овог предложеног закона производи многе проблеме, а ти проблеми су пре свега проблем еквиваленције, морали би да положе програмску разлику која се огледа у полагању диференцијалних испита, а опет са своје стране би учинило да се многи студенти врате уназад на претходне године студирања. Затим, не усвајање овог закона, односно њихово пребацивање на болоњски процес, на болоњску наставу изазвало би проблем у томе да треба да испуне одређене предиспитне обавезе, а многи студенти су већ напустили факултетске центре, већ се налазе у другим градовима, основали су породице или засновали радни однос итд”.
Опширније…

„Поштовани господине министре, поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, данас разговарамо о Закону о високом образовању, тачније речено о Изменама и допунама овог закона који је донет још 2005.године. У међувремену је било више измена и допуна овог закона, а доста тих измена се односило заправо на продужење рокова студирања. Једна од тачака и чланова који се овим законом мења говори о продужењу рока за завршавање основних студија и овим чланом се третирају права студената који студирају по старом програму, тзв. болоњском програму и овим предлогом се треба продужити тај рок за две године.
Разлози за продужење рокова као и разлози за продужење права студената за буџетско финансирање, као и за број бодова којим стичу право за буџетско финансирање, што такође третира овај закон, налазе се у томе да највећи број студената, предболоњаца су апсолвенти или су у завршној фази студирања. Свакако да би две године биле реално потребне да највећи број тих студената заврши своје студије.
Наравно, не усвајање овог предложеног закона производи многе проблеме, а ти проблеми су пре свега проблем еквиваленције, морали би да положе програмску разлику која се огледа у полагању диференцијалних испита, а опет са своје стране би учинило да се многи студенти врате уназад на претходне године студирања. Затим, не усвајање овог закона, односно њихово пребацивање на болоњски процес, на болоњску наставу изазвало би проблем у томе да треба да испуне одређене предиспитне обавезе, а многи студенти су већ напустили факултетске центре, већ се налазе у другим градовима, основали су породице или засновали радни однос итд. Ту су и трошкови административне обраде и еквиваленције и они би били превисоки, а студенти би остали у статусу самофинансирања, без услова за коришћење смештаја у домовима и коришћења погодности око исхране.
Један број факултета још увек нема дефинисане моделе пребацивања на моделе наставе у болоњском процесу, тако да је и ту велики проблем. Даље, нису сви факултети по болоњском програму истовремено отпочели са наставом. Обично почетна година за болоњски процес, односно за укључивање у болоњску наставу била је 2006.година. Међутим, има факултета који су то започели 2007, па чак и 2008. и 2009. године. Ти студенти, који нису завршили, су данас у најгорој ситуацији, у најгорем положају.
Верујемо да ће ово продужење рокова и ове измене и допуне свакако учинити да у наредне две године највећи број студената заврши студије. Више пута је ово било померано, али може се рећи да и ово померање услова, продужавање, давање погодности за студирање по старом програму не треба и не може да иде у недоглед.
Ове Измене и допуне Закона о високом образовању омогућавају и већи обухват студената за коришћење буџетских средстава, што значи да тиме буџет остварује своју социјалну функцију када је реч о давању погодности студентима.
Подсетићу, из буџета данас се финансира око 28.000 студената, од тога је на основним студијама 16.000, на струковним студијама око 5.700, на докторским студијама 775 студената. Нека ми не буде замерено, али рећи ћу и то и подсетићу да је са буџетским финансирањем мастер и докторских студија започето за време министра проф.др Жарка Обрадовића 2009. и 2010. године. Тада је започет и програм бесплатних уџбеника, а са којим свакако треба наставити.
Овим изменама и допунама нису обухваћена права, услови и правила студирања докторских студија. Сматрамо, као Посланичка група СПС, да и то треба ставити у овај закон. Поднели смо амандман који регулише ово питање. Наравно, поднели су и други. Немамо са тим проблем да ли ће наш амандман бити прихваћен или амандман неке друге посланичке групе, већ је важно да се то питање и тај обухват учини и за ове студенте. Ту такође има много разлога, јер најчешће је велики број студената, да тако кажем, пост дипломаца пред крај завршавања своје докторске дисертације или су је већ завршили и заиста у кратком року би то могли да заврше.
Наравно, у противном њима пропада много штошта, много новца, много труда и напора, бачено време итд, јер све је то коштало истраживања, пријављивање докторске тезе и оцена од стране комисије која то оцењује итд. Према томе, сматрамо да је то заиста потребно.
Такође, сматрамо да ако је неко мислио да овим изузимањем докторских студија би се спречила инфлација у стицању академских звања да то сад сигурно није механизам који то може да спречи или право решење, већ су сасвим други механизми који треба то питање да регулишу.
Коначно ја ћу поменути још једну категорију студената, а то су први болоњци који су уписали 2006, 2007.и 2008. године и који сада подлежу реупису, а тај реупис је стицање новог индекса, изискује много новца и велике трошкове. Значи, ми нисмо могли да поднесемо амандман на члан 94. који регулише ово питање, јер предмет поднетог Предлога закона који данас решавамо није тај члан 94. Значи, наплаћују се трошкови реуписа, издавање новог индекса, реупис производи различита права на различитим факултетима тако да он важи за Правни факултет у Београду две године, за економски осам година. Трошкови реуписа се разликују од факултета до факултета.
Сматрамо, господине министре, да ако већ ово није решено законом, а коначно ти студенти могу да наставе студије поновним уписом, значи, не може се у правом смислу повући паралела између ових старих студената и ових болоњаца, али у сваком случају треба обратити пажњу на велике трошкове који факултети прописују за реупис. Ако би то могло да се снизи, да се примери данашњој материјалној ситуацији студената мислим да би они били задовољни.
Посланичка група СПС ће свакако гласати за овај закон и за ове измене“.