Снежана Богосављевић Бошковић, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Другој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању:
„Мислим да је за похвалу предлог Владе и ресорног Министарства да се утврди још један додатан рок и да је то са стране Владе и ресорног Министарства велики уступак за наше студенте. Оно што желим посебно да истакнем и да нагласим, то је и велика подршка факултета, више од 60% факултета је подржало предлог ових студената, подржало је Предлог закона о коме данас овде у Скупштини разговарамо. То је и за истицање и свакако за поштовање, јер факултети на овај начин преузимају значајну одговорност да обезбеде додатне услове у смислу организационих, техничких, ако хоћемо и материјалних ресурса да овај нови закон буде до краја испоштован и да сви наши студенти који у претходном року нису успели да окончају своје студије сада у овом додатном периоду то и заврше управо по програмима по којима су факултете и уписали“.
Опширније…

„Уважени председавајући, поштовани министре са сарадницима, драге колеге народни посланици, Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању је важан, јер његовим усвајањем се отклањају актуелни проблеми студената везаних за рокове завршетка студија по започетим програмима.
Чули смо, ради се о студентима који су факултете уписали 2006.године, дакле студенти који до данас из најразличитијих разлога нису дипломирали. Зашто говоримо о студентима уписаним пре 2006.године? Због тога што од 2006.године је у примени нови Закон о високом образовању који је иначе усвојен 2005. године, а који је означио суштинске промене, односно увођење новог модела високог образовања у Србији, усклађеног са Болоњском декларацијом.
Данас је прилика да се подсетимо да су Болоњску декларацију потписали европски министри образовања 1999.године, са превасходним циљем успостављања јединственог, европског подручја високог образовања. Болоњски процес прихватило је 48 земаља као основу за успостављање јединственог система високог образовања, као простор који ће обезбедити лакшу и већу мобилност студената, а након завршетка студија и лакше запошљавање стручних кадрова на јединственом болоњском простору.
Наравно, циљ је био и нови виши ниво образовања у стицању одабраних стручних квалификација. Све су то били разлози због којих је и Србија прихватила овај нови модел високог образовања.
За нас додатан мотив била је и чињеница да аплицирамо за чланство у Европској унији и у том смислу желимо, а имамо и обавезу, да домаћу регулативу, домаће законе у свим областима, па и у области високог образовања, ускладимо са европским стандардима.
Наравно, нови закон који је означио нови модел високог образовања у Србији предвидео је и рок за завршетак студија по започетим програмима за све студенте који су факултете уписали пре 2006. године. После тога, два пута је продужаван рок. Задњи пут 2014. године продужен је за две године за ове студенте који су добили овај додатан рок да факултете заврше по започетим програмима. Тада је процена била да је таквих студената у Србији око 24.000.
Такође, сада се процењује да је у протекле две године половина овог броја студената успела да заврши студије и да стекне титуле академских звања. Међутим, за тачније процене ипак треба времена, с обзиром да је претходно установљен рок истекао тек недавно, дакле, тачније 30. септембра 2016. године. Као професор Универзитета и сама сам сведок да је велики број студената из ове групације своје дипломске радове бранио управо задњих дана септембра месеца, а пред само истицање претходно утврђеног законског рока.
Све у свему, није занемарљив број студената по старом програму који су данас заинтересовани за нови додатан рок. У том смислу, ми данас овде у парламенту разматрамо тај нови додатан законски рок, којим ћемо пружити шансу свим овим студентима да у том новом додатном року окончају своје студије по започетим програмима. У том смислу мислим да је за похвалу предлог Владе и ресорног Министарства да се утврди још један додатан рок и да је то са стране Владе и ресорног Министарства велики уступак за наше студенте.
Оно што желим посебно да истакнем и да нагласим, то је и велика подршка факултета, више од 60% факултета је подржало предлог ових студената, подржало је Предлог закона о коме данас овде у Скупштини разговарамо. То је и за истицање и свакако за поштовање, јер факултети на овај начин преузимају значајну одговорност да обезбеде додатне услове у смислу организационих, техничких, ако хоћемо и материјалних ресурса да овај нови закон буде до краја испоштован и да сви наши студенти који у претходном року нису успели да окончају своје студије сада у овом додатном периоду то и заврше управо по програмима по којима су факултете и уписали.
Ово истичем посебно из разлога што сам, такође могу рећи, сведок и често сам у прилици да чујем, а и да видим, да наши факултети, већина њих већ реализује велики број студентских програма по важећем закону и неретко је суочена са бројним проблемима да одржи висок ниво предавања, висок ниво студија, висок квалитет да у потпуности испоштује све оно што је важећи закон прописао.
Из тог разлога уверена сам да ће и наши студенти за које се данас сви овде заједно залажемо да добију продужење рока за завршетак студија по започетим програмима бити и додатно мотивисани, да ће све ово умети да додатно цене и да ће у наредне две године закључно са школском 2017/2018, односно 2018/2019. годином, ако се ради о студентима интегрисаних студија у области медицине, успети да заврше факултете по започетим програмима и да стекну титуле, односно да добију адекватна академска звања.
Предлог закона који подржавам то је да и у овој школској години цензус за финансирање из средстава буџета РС буде 48 ЕСПБ бодова. На овај начин такође Влада и ресорно Министарство прихватају да финансирају знатно већи број студената који су уписали се на основне студије. То је свакако за похвалу јер значи значајно олакшавање, значајну погодност за буџете родитеља који своју децу данас школују на факултетима.
Оно што бих још желела да истакнем, о чему се данас говорило и што је такође за похвалу за нас народне посланике, да смо бар по овом питању једноставно сагласни, нема размимоилажења, а то је да смо сви некако за то да се закон допуни са додатним роком и за студенте после дипломских студија. Мислим да је то један добар предлог.
Овлашћен представник СПС је данас говорио о томе, господин проф.др Жарко Обрадовић. Ми као Посланичка група у потпуности подржавамо овај предлог. Упутили смо амандман. Верујемо да ћемо наићи на разумевање и да ће ресорно Министарство прихватити да за студенте после дипломских студија буде установљен додатан рок да одбране своје магистарске тезе и докторске дисертације. То није без разлога из простог разлога што ми знамо да су после дипломске студије захтевне, да дуго трају, да они који су уписали, односно пријавили магистарске тезе и докторске дисертације по једном програму, за њих је изузетно важно да по том истом програму те студије и окончају.
Све што бисмо ми сада урадили у смислу да их упућујемо да уписују докторске студије, трећу годину или да поново обнављају процедуру за њих би било сасвим сигурно отежавајуће.
Није лако данас стећи звање доктора наука било о којим наукама да се ради, посебно желим да истакнем да је тешко када се ради о науци у области, природним наукама, биотехничким наукама, медицинским наукама из разлога што све ово зависи од спремности студената, односно после дипломаца да уложе велики труд, велики рад да испоштују све оне процедуре које су установљене кроз разне законе и разне правилнике.
Уз све то у овим областима ви знате да је изузетно важан експерименталан рад који рецимо када се ради о биотехничким наукама, о области пољопривреде траје више година. У биљној производњи, у области воћарства, у области ратарства експериментални рад траје три године, у сточарству минимална су два понављања, а после тога иде све оно што значи уобличавање докторске дисертације, односно магистарског рада.
Пошто видим да сам превише одужила, подржавам Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању. Наравно подржаће и СПС.Од министра и од његових сарадника очекујемо да прихвате амандман и да постдипломци добију додатне две године“.

Фото: РТВ