Љубинко Ракоњац, народни посланик Посланичке групе Социјалистичке партије Србије (Зелени Србије) на Другом редовном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2016.години о Предлогу закона о изменама и допунама закона о високом образовању:

„Треба дати шансу младим људима да заврше започете студије, они су положили велики број испита. Великом броју тих студента остао је само мало, некоме само дипломски рад и једноставно треба им дати додатно време да заврше започети посао“.
Опширније

„Поштовани председавајући, Милићевићу, даме и господо народни посланици, поштовани министре, прво бих желео да се обратим поштованом министру Шарчевићу са жељом за успешан рад на овом послу, јер се налази на челу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, једном од најзначајнијих министарстава.
Несумњам да ће он успети на овом послу, јер заиста иза себе има успешну биографију и има добре резултате, биће неопходан само добар тим сарадника и онда ће успех бити загарантован.
Као први доказ тога јесте то да је он за кратко време донео неке одлуке и успео да обави део посла који нису обављени за последње две године. Добар пример је то да је Влада изабрала Савет за научни и технолошки развој. Министар је то, заиста, у кратком року предложио и лако урадио.
Посланичка група СПС као што је већ речено и Зелени Србије подржаће Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању из разлога које је навела већина дискутаната. Ја ћу само неке поменути. Значи, треба дати шансу тим младим људима да заврше започете студије, они су положили велики број испита. Великом броју тих студента остало је само мало, некоме само дипломски рад и једноставно треба им дати додатно време да заврше започети посао.
Било би лоше ако не би усвојили данашњи предлог закона из разлога што би многе од тих људи то демотивисало и многи из материјалних разлога не би могли да заврше започете студије. То би било лоше и за њих, за струку и за државу у целини. Дакле, најбоље је за све, за њих саме, за нас, за државу Србију да се усвоји предложени закон.
Ми смо предложили, да се ово продужење рока за завршетак започетих студија односи и на магистранте и на докторанде. Посебно на докторанде, јер докторска дисертација представља веома озбиљно научно дело и захтева заиста велико време и велике резултате, велики труд, велики број анализа. Често је то скопчано и са временским периодом да до првих резултата о неким дисциплинама можете доћи тек након пет година. Ако је један циклус 5 година, ако захтева два циклуса истраживања, то је 10 година и то је заиста немогуће завршити у планираном року. Посебно из разлога што је сада тај број магистара који нису успели да докторирају веома мали и то не представља велики трошак за државу, јер они сами финансирају докторске студије, докторате или фирме у којима раде.
Поштовани министре, осим ових чланова закона, ја бих желео да искористим прилику данас када сте ту да дам неке идеје, о којима би требало можда размислити у наредном периоду, поучен оним што сам у досадашњој пракси контаката са Министарством и рада у научно-истраживачкој организацији приметио да би могле неке ствари да се усагласе и побољшају. То сигурно није последица садашњег стања, то је стање 50 година, Једноставно, неке ствари нико није решавао.
Моја идеја је да се размисли о садашњем статусу института, о финансирању института. Наиме, институти су једине јавне установе чији је оснивач држава, а да немају институционално финансирање, да су они на класичном тржишту. Значи, они немају обезбеђена средства, већ на тржишту што успеју да обезбеде. Такав начин опстанка је неодржив више, јер заиста, средства за рад и функционисање института и научно-истраживачког рада треба стално да пристижу, да може да се планира са колико средстава може да се располаже .макар у току једне године.
Садашњи начин финансирања преко пројеката отприлике задовољава само пола средстава који је неопходан за рад института. То није довољно. Осим овога, плата и зарада, значи, још 50% осталих трошкова су научно-истраживачки рад, теренска истраживања, разна осигурања и друге неопходне ствари које треба урадити.
Поштовани министре, хтео бих да искористим ову прилику, такође, да поменем да научна заједница очекује од вас да средства из буџета издвојена за научно-истраживачки рад треба да буду већа. Она су заиста сада минимална. То није садашње стање, то је једноставно стање последњих 15 година. Једини период када су она била 1%, то је период, ја мислим, професораУнковића, касније су све била мања, а све земље које желе технолошки развој и напредак, морају имати већи степен издвајања за науку.
Значи, ако би могло макар у наредне две године да се повећају та средства. Не мора ове године да буде 1%, али постепено нека се повећавају“.