Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије као овлашћени представник Посланичке групе о Прелогу закона о изменама и допунама закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама:

„На основу достављеног Предлога закона за измене и допуне Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама и прегледа одредаба које се мењају, односно допуњују, можемо да констатујемо да су ове измене у циљу даљег унапређења водног саобраћаја у Републици Србији. Србија поседује повољне економске и географске карактеристике за унутрашњи и водени транспорт и такође има интересе да стимулише превоз на унутрашњим пловним путевима“.
Опширније…

„Уважена министарка, сарадници из Министарства, колеге народни посланици, ја бих на самом почетку желела да подсетим да је Република Србија од 2010. године започела имплементацију савременог стандарда у области водног саобраћаја и то усвајањем Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама који је донет 2010. године, потом Закон о поморској пловидби 2011. године и Закон о државној припадности и упису пловила 2013. године и тиме смо област водног саобраћаја регулисали и у складу са међународним конвенцијама и другим међународним документима.
На основу достављеног Предлога закона за измене и допуне Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама и прегледа одредаба које се мењају, односно допуњују, можемо да констатујемо да су ове измене у циљу даљег унапређења водног саобраћаја у Републици Србији. Србија поседује повољне економске и географске карактеристике за унутрашњи и водени транспорт и такође има интересе да стимулише превоз на унутрашњим пловним путевима.
Главни водни путеви у Србији су реке Дунав, Сава и Тиса са укупно 960 километара и мрежа водених система у склопу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав са око 600 километара, што даје да укупна површина пловног пута у Републици Србији износи 1.680 километара и зато је овај вид саобраћаја изузетно важан као и сви остали видови саобраћаја посебно са аспекта транспорта робе и превоза путника, развоја привреде и туризма.
Последње измене и допуне Закона о пловидби усвојене су у фебруару 2015. године, чиме се наставио процес даљег усаглашавања наше регулативе са праксом и транспортном политиком ЕУ која је по много чему и економски ефикаснија и еколошки прихватљивија. Након усвајања овог закона, у Народној скупштини смо усвојили и Закон о приватном обезбеђењу и један потпуно нови закон у нашем законодавству, а то је Закон о истраживању саобраћајних несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају. Ово је свакако захтевало нека усклађивања када је у питању Закон о пловидби.
Усвајањем Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају формиран је и Центар за истраживање несрећа, једна независна институција која на стручан начин треба да врши истражне поступке. Ово је са аспекта безбедности људи и имовине изузетно важно јер сваки истражни поступак може нам дати јасну слику који су то пропусти настали и које су могуће реакције на одређене непредвиђене или предвиђене ситуације. Ово даље пружа могућност за унапређење мера заштите, свакако допуне прописа уколико је неопходно и повећање опште безбедности.
Управо једна од измена и допуна важећег Закона о пловидби тиче се безбедности и то члан 13. Предлога закона о пловидби којим се допуњује члан 70. важећег закона увођењем обавезе да домаћи бродари доносе план хитних мера за помоћ жртвама и породицама у случају пловидбених незгода на унутрашњим водама. Ова одредба се усклађује са уредбом Владе донете у складу са Законом о истраживању несрећа.
Друго усклађивање јесте усклађивање са Законом о приватном обезбеђењу. Предложено је да бродари, лучки оператери и дирекција морају да организују сигурносну заштиту ангажовањем субјеката лиценцираних за обављање делатности приватног обезбеђења. Истом одредбом се обавезују да усвоје сигурносне планове.
Што се СПС тиче, за нас је ово решење прихватљиво. Врло сте јасно образложили и зашто је ово важно.
Једна од новина јесте другачије уређење техничког одржавања водних путева. Чињеница јесте да је дирекција имала монопол када је у питању одржавање и не само одржавање, већ и планирање и сам надзор над овом делатношћу. Овај начин техничког одржавања који је у Предлогу закона је по угледу на Рајнски слив, где орган утврђује стандарде, а одржавање пловног пута препушта привреди. Ово је дало добре резултате и свакако поздрављамо и то што ће дирекција остати да врши надзор над овим пословима. Сматрамо да ће се свакако и буџетска средства ефикасније користити, а привредни субјекти ће кроз ангажовање користити и неке нове раднике.
Од 2010. године започета је реформа лука. Колегиница Нада Лазић је набројала све луке у Србији, а ја ћу поменути само најважније, а то су Београд, Панчево, Смедерево и Прахово, јер су оне у највећем обиму повезане са главним друмским и железничким саобраћајним чворовима, што олакшава транспорт робе и путника у домаћем међународном саобраћају.
Поново се враћам на измене и допуне из 2015. године. Желим да подсетим јавност, а и колеге да смо тада усвојили нову класификацију лука, прописали строжије инфраструктурне услове за луке од међународног значаја, увели смо лучке концесије и по први пут увели процедуру о тзв. транспарентности рада лука.
Ово је у многоме допринело развоју лучке делатности, али и уређењу целокупног система транспорта у Србији. Сада се Предлогом закона даје могућност увођења још привредних друштава, чиме се заокружује овај процес реформе лука и то је са аспекта СПС врло прихватљиво.
Посебно питање у овом закону тиче се члана 47. закона, а оно се односи на уређење чартеринга јахти. Имали смо прилике и на седници Одбора данас да чујемо на који начин се врши делатност изнајмљивања возила за рекреацију и у којој мери је заправо ово црна зона пословања. Власници пловила издају своје јахте без контроле државе, било да су у питању пловила домаће државне припадности или да су пловила на којима се вије страна застава.
Неспорна је потреба за уређење ове области јер ова проблематика има два аспекта, и економски и безбедносни. Према подацима велики број пловила за рекреацију која се издају раде под заставама страних држава. Припадност пловила другој држави подразумева пореску политику те државе. То у преводу значи да се без икакве накнаде на нашим пловним путевима обавља делатност од стране оних који нису чак ни регистровани за ту делатност.
Са друге стране, изузетно мали број пловила за рекреацију је регистрован у Агенцији за привредне регистре за обављање ове делатности јер се захтева испуњавање посебних услова за регистрацију пловила и свакако пловила захтевају посебне прегледе.
Сматрамо да на овоме треба посебно радити јер је све већи број оних који су власници пловила у Републици Србији, а самим тим се и повећао број оних који своја пловила издају и послују незаконито. Власници пловила, као што сам рекла, незаконито послују и нажалост ово отвара бројна питања. Прво, да ли су власници својих пловила која су регистрована као пловила за рекреацију осигурана и да ли ти власници захтевају од клијената поседовања дозволе за управљање? Да ли обезбеђују све захтеве за пловидбу у погледу броја чланова посаде и чиме гарантују закупцима, односно својим клијентима да су испунили све услове за безбедну пловидбу.
Министарство као предлагач треба да добије подршку за ово решење јер је заиста време да се у овој области дефинише ко и на који начин може да издаје пловила. Верујемо да ће ова одредба бити искорак у решавању овог проблема и свакако допринети и буџету, али и грађанима.
На самом крају желела бих да закључим да СПС сматра да је свака измена и допуна произашла из добре намере и стручних људи у држави, али и осталих заинтересованих субјеката, да представљају потребу за даљим усклађивањем са комунитарним правом и да су производ примене појединих одредаба у пракси. Ми ћемо подржати и овај Предлог закона и Предлог закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Кореје, који је данас на дневном реду, о чему ће касније говорити моје колегинице“.