Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016.годни поставио је посланичко питање Високом савету судства , Министарству правде и Министарству финансија:

„Чиме су мотивисане судије републичког ранга уколико им је одузета накнада за одвојен живот, уколико су им ускраћени трошкови превоза, уколико се све своди на зараду судија од које ће финансирати смештај, трошкове живота у судовима републичког ранга, како ће бити мотивисани за рад у судовима у којима су изабрани и на местима носилаца правосудних функција на којима се налазе?“.
Опширније…

„Ја нећу постављати несувисла питања као што је питање шта је дипломатија или шта је спољна политика, нарочито то питање нећу поставити министру спољних послова. Спољна политика Владе Републике Србије је прецизно дефинисана и јасна и Министарство спољних послова такву политику доследно и одговорно спроводи, превасходно у интересу заштите државе Републике Србије. Ко то не разуме, има озбиљан проблем или размишља супротно заштити интереса Државе Србије. Тражим обавештење од ВСС, од Министарства правде и од Министарства финансија из следећих разлога.
У Републици Србији у правосудном систему има негде око 3.000 судија. Значајно мањи број, али изузетно квалитетних судија са највећим стручним референцама. То су судије које су заступљене у судијама републичког ранга. Рецимо да у Врховном касационом суду има негде око 30 судија, колико има и у Привредном апелационом суду. Те судије су сходно одредбама, раније важећег Закона о судијама, имале право на накнаду за одвојен живот.
Нажалост, одлуком Уставног суда та накнада која је регулисана и систематизована у Закону, одредбом члана 16. односно, претходно 42. Закона о судијама, је укинута.
Поставља се питање – чиме су мотивисане судије републичког ранга уколико им је одузета накнада за одвојен живот, уколико су им ускраћени трошкови превоза, уколико се све своди на зараду судија од које ће финансирати смештај, трошкове живота у судовима републичког ранга, како ће бити мотивисани за рад у судовима у којима су изабрани и на местима носилаца правосудних функција на којима се налазе?
Наравно да се мотивација губи. Долазимо у једну опасну ситуацију да ћемо имати у Београду, у Врховном касационом суду београдизацију судства, јер је логично да ће тада најмотивисаније бити искључиво судије из Београда.
Примера ради, у Привредном апелационом суду је негде отприлике до једне трећине судија из унутрашњости, сигурно најквалитетнијих судија. Уколико би се њима одузеле принадлежности које су им законом биле дефинисане, поставља се питање – ко ће те судије да замени по квалитету, по стручности, по свему ономе што дају у правосудном систему?
Наравно да је Министарство правде, раније на челу са министром Селаковићем, размишљало о томе и да је управо због тога била дефинисана накнада за одвојен живот судијама, као и трошкови превоза и све остало.
Уставни суд је донео одлуку какву је донео и у пресуду Уставног суда се неко не може упуштати, нити је смемо коментарисати, али оно што је битно, битно је зарад заштите интереса грађана Србије, зарад доступности правде, да задржимо судије на својим местима и то оне најквалитетније. Наравно да при томе треба имати у виду да се мора водити рачуна и о поштовању уставно загарантованог начела, забране дискриминације, јер би то исто право требало да имају и судије виших судова, путујуће судије, итд.
Али, уколико се у правосудном систему не поставе принципи који подразумевају заштиту оних најбољих, најквалитетнијих и најстручнијих, бојим се да ће и онако рањиво стање правосуђа постати још рањивије.
Ово Министарство и претходно министарство су дали значајан допринос да се такво стање поправи и да се исправе грешке из неких ранијих периода, нарочито периода од 2010. године па на овамо.
Уколико се овај проблем који сам данас афирмисао, заштите интереса судијама којима треба вратити накнаде за одвојени живот, не дефинише на позитиван начин, тај проблем се може продубити.
Због тога сматрам да сви које сам прозвао и од истих тражио обавештење у том правцу треба да допринесу да се судије републичког ранга, пре свега, Врховни касациони суд и Привредни апелациони суд у Београду заштите и то судије из унутрашњости у правцу омогућавања да и даље имају накнаду за одвојен живот и трошкове превоза“.