Звонимир Стевић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије на Трећој седници Дргуог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016.години о Предлозима закона о потврђивању међународних уговора и споразума:

„Мудра, проницљива, прагматична и рационална политика значи да дијалог и разговор немају алтернативу. Наравно да најбољи суд о свим политикама, када је у питању КиМ, јесте народ и даће народ. Желим да вас подсетим да је на парламентарним изборима за Скупштину Републике Србије 2008.године на КиМ СПС победила. Садашња Влада на челу са премијером Александром Вучићем и потпредседником Ивицом Дачићем води такву одговорну политику и сигурно ће заштитити националне и државне интересе Републике Србије, као и интересе Срба на КиМ“.

„Поштована председнице, уважени министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, подстакнут преподневном расправом, као човек са КиМ, ја ћу кренути у расправи од Предлога закона о потврђивању Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан. Такође, као човек са КиМ, не сматрам да је КиМ више моја, него ваша, оно је наше.

Опростите, морам нешто да вам кажем, лако је говорити о Космету из Београда, из топлих фотеља, треба обићи и видети шта је на КиМ изграђено, направљено за протеклих 17 година. Ја разумем бригу и забринутост око КиМ која често служи за добијање некаквих политичких поена, али исто тако мислим да код појединаца не постоји довољно бриге за стање на КиМ, сложићете се, које је нажалост и даље тешко, сложено, бременито, са свакодневним притисцима, како на српски народ на простору КиМ, тако и на читав наш државни апарат, на Владу, на Скупштину, на све државне органе.

Морам да констатујем да у досадашњој расправи нисам чуо ниједан конструктиван и коректан предлог за решавање укупне ситуације на КиМ. Нажалост, не решава се, нити оно може бити решено данас. Камо среће, била би срећа и за овај дом, и за ову државу, а посебно за народ на КиМ, да ми можемо једном конструктивном расправом да решимо то питање.

Даме и господо народни посланици, не смемо да заборавимо, нити да се тако понашамо, да смо на КиМ ми сами, вероватно би га ефикасније и много брже решавали. Постоји албанска страна која потпомогнута од доброг дела земаља ЕУ и великих сила жели да ствара или створи независно Косово.

Ја овде имам преглед докумената од 1999.године, од Кумановског споразума, резолуције, па тако редом: Декларација о КиМ 2003. године, Резолуција о КиМ 2004. године, па формат државног преговарачког тима о будућем статусу КиМ од 2006. године, Резолуција о неопходности праведног решења питања АП КиМ, да не бих читао све, на крају, Споразум постигнут у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ од 2011. године, политичка платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини 2013. године, Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на КиМ од 2013. године.

Шта хоћу са овиме да кажем? Сви смо на неки начин били укључени око решавања питања КиМ, или кроз извршну или кроз законодавну власт.

Значи, уназад две, три деценије, борбу око КиМ можемо поделити у три периода или три фазе. Први период од 1999.године када се на КиМ ратовало, гинуло и када смо након тога бомбардовани. Свакако да је најтеже онима који су дали своје животе и остали без најдражих и најмилијих. Усвојен је Кумановски споразум и донета је Резолуција Савета безбедности 1244 који су дуго година називани издајничким документима, а у последње време, уназад неколико година, везујемо се за та документа као пијан плота.

Други период после 1999.године карактерише назови демократија. Тада смо прозивани због недостатка демократије и да ће проблем КиМ бити решен када наводно победи демократија. Прошло је 17 година, резултата нема и ту смо где јесмо.

Трећа фаза или трећи период подразумева мудру, проницљиву, прагматичну и рационалну политику, што значи да дијалог и разговор немају алтернативу. Наравно да најбољи суд о свим политикама, када је у питању КиМ, јесте народ и даће народ.

Желим да вас подсетим да је на парламентарним изборима за Скупштину Републике Србије 2008.године на КиМ СПС победила. Ова Влада на челу са премијером Александром Вучићем и потпредседником Ивицом Дачићем води такву одговорну политику и сигурно ће заштитити националне и државне интересе Републике Србије, као и интересе Срба на КиМ.

Поштовани народни посланици, Предлог закона о потврђивању Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан формулисан је по угледу на Вишеградски фонд Вишеградске групе. Фонд је организација чији је циљ промовисање сарадње пре свега у култури, науци, истраживању, образовању и размени младих, као и промовисање одрживог развоја. Србија је поднела Декларацију у којој се прецизира да се територија КиМ третира као саставни део Републике Србије у складу са Резолуцијом 1244, односно под међународном управом, те да привремене институције самоуправе на КиМ не могу деловати ван оквира овлашћења одређених Резолуцијом Савета безбедности и уставним оквиром за привремену самоуправу на КиМ.

Зарад јавности, прецизније дефинисано у члану 3, приликом потписивања Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан са статутом Фонда за западни Балкан Република Србија је поднела депозитуру, Декларацију следеће садржине.

Молим председавајућег да ми ово време не рачуна у време посланичке групе. Цитирам: „Будући да се територија КиМ у саставу Републике Србије и на основу Резолуције Савета безбедности УН 1244 од 1999. године налази под међународном управом, потписивање, изражавање пристанка на обезбеђивање Републике Србије и/или владе Косова на Споразум о оснивању Фонда за западни Балкан се не може тумачити као признање независности Косова, нити се тиме између Републике Србије и Косова формира уговорни однос у смислу правила Бечке конвенције о уговорном праву из 1969. године којим је регулисана материја закључења и извршења међудржавних уговора. Закључивањем и извршавањем Споразума о оснивању Фонда за западни Балкан се ни на који начин не прејудицира питање статуса Косова, као ни надлежности и овлашћења специјалног представника генералног секретара УН и КФОР-а, у складу са Резолуцијом 1244 и уставног оквира за привремену самоуправу на Косову, Уредба УНМИК-а број 201/9 од 15. маја 2001. године. Ни једна радња коју влада Косова, односно привремене институције самоуправе на Косову предузму, приликом закључења и спровођења овог споразума, се не може сматрати валидним, уколико прекорачује оквире овлашћења привремених институција самоуправе на Косову или задире у овлашћења и дужности које су резервисане за специјалног представника генералног секретара УН, како су одређени Резолуцијом Савета безбедности и уставним оквиром за привремену самоуправу на Косову.“

Намена Фонда и развој тешње сарадње и јачање њихових веза и интеграција у ЕУ, заједничко представљања у трећим земљама. Споразум о оснивању Фонда за западни Балкан се не може тумачити као признавање независности Косова, нити се између Србије и Косова формира уговорни однос. Такође се ни на који начин не прејудицира питање статуса Косова. Навођење Косова не утиче на позицију о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.

Тај став је Србија јасно заузела подносећи декларацију где се то наводи. То је познато свим странама. Када се ради о сету економских закона, први предлог закона односи се на потврђивање Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија за буџетску подршку који је потписан 4.октобра 2016. године. Уговор је намењен за финансирање буџетског дефицита и смањење трошкова задуживања, а пре свега за отплату доспелих обавеза по основу постојећих доларских кредита.

Треба напоменути да је већ приликом усвајања буџета за 2016.годину предвиђено задуживање до две милијарде долара, тако да се овај зајам не може посматрати као ново задужење. У краткорочној перспективи средства ће се користити за финансијску подршку буџету, али средњерочно гледано, пружиће подршку економском опоравку земље и наставку започетих реформи.

Многи циљеви у економији који су били постављени су испуњени, инфлација је смањена, смањен је буџетски дефицит, а уколико узмемо у обзир чињеницу да су се ранија задуживања одвијала по веома неповољним условима, онда ћемо се сложити да су, условно речено, јефтина средства предвиђена овим зајмом, којима се рефинансирају скупи дугови, веома добро за нашу земљу.

Такође средства која су свакако предвиђена буџетом за отплату кредита и камата по основу ранијих задуживања ће сада заправо бити ослобођена и моћи ће да се уложе у капиталне инвестиције, привредни развој, социјалну политику или било који други подстицај који Влада буде сматрала приоритетним.

Камата за овај зајам од око милијарду долара износи свега 2,25% годишње. Период доспећа зајма је 10 година, плус пет година грејс период и уз повлачење пет транши вредности приближно 200 милиона долара у размацима од најмање шест месеци.

Оно што овај зајам чини повољним, осим ниских камата и услова отплате, је свакако и могућност да Србија плаћа камату само на онај износ који је и реализовала, односно повукла, а не и за цео износ уговореног зајма.

Када је у питању Предлог закона о потврђивању оквирног споразума о зајму од 2014.године између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, представља још један споразум о зајму који је предвиђен буџетом за 2016. годину. Ради се о зајму Банке за развој Савета Европе у износу од осам милиона евра за пројекта санирања последица земљотреса у Краљеву.

Овај пројекат је настао из потребе решавања стамбеног питања за власнике станова чији су станови оштећени у земљотресу, који је погодио Краљево у новембру 2010.године. Усвајањем овог споразума трајно ће се решити стамбено питање за 366 породица.

Услови отплате овог зајма су врло повољни, узимајући у обзир чињеницу да Република Србија као зајмопримац има могућност да се определи између фиксне или варијабилне каматне стопе приликом повлачења транши.

Такође постоји могућност избора отплате зајма у полугодишњим или годишњим ратама, приступна надокнада и провизија на неповучена средства се не плаћа, док је рок отплате од 15 до 20 година, уз грејс период од 5 година.

Важно је напоменути да ће нове зграде бити изграђене у складу са начелима савременог дизајна и енергетске ефикасности, што је важно у складу са новим сеизмичким прописима.

Крајњи корисници ће добити приближно исту величину стана, а власници старих станова чија је величина испод минимума имаће могућност да откупе или да изнајме додатну површину.

Укупна вредност радова по наведеном пројекту процењена је на 14,2 милиона евра од чега се један део финансира из зајма о коме данас говоримо, а остатак ће финансирати Град Краљево, као и инвестициони оквир за западни Балкан.

Овај пројекат је веома важан за Град Краљево, јер ће утицати на опште побољшање услова живота становника Краљева чији су станови били оштећени у земљотресу.

Предлог закона о потврђивању финансијског уговора „Апекс“ зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете између Републике Србије и Европске инвестиционе банке и НБС. До сада је Европска инвестициона банка одобрила Србији наменска средства за мала и средња предузећа, приоритетне пројекте, предузетнике и локалну самоуправу у укупном износу од милијарду и 65 милиона евра.

Средства прва четири зајма у износу од 565 милиона евра у потпуности су искоришћена кроз реализацију 630 кредита по чијем основу је планирано отварање 6920 радних места.

Европска инвестицона банка је Републици Србији одобрила нови пети „Апекс“ зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете у износу од 500 милиона евра. Из прве транше 150 милиона евра, до краја септембра одобрено је 184 кредита малим и средњим предузећима, предузетницима и локалној самоуправи у износу од 148,4 милиона евра.

Влада Републике Србије је у циљу развоја предузетништва и конкурентности прошле године донела Стратегију за подршку развоја малих и средњих предузећа, за период 2015.-2020.године са акционим планом, како би остварила стратешку визију засновану на предузетничкој иницијативи и знању и иновативности.

Ова стратегија има за циљ унапређење пословног окружења, смањења пореских обавеза привреди, олакшан приступ изворима финансирања, развој људских ресурса, јачање одрживости конкурентности малих и средњих предузећа и што је најважније, подстицај предузетничког духа, женског предузетништва, младих и социјалног предузетништва.

Финансијски уговор о другој транши овог зајма је предмет данашње расправе. Закључен је 13.јуна ове године. Намењен је за мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације, као и приоритетне пројекте.

Предвиђена је могућност избора између фиксне и варијабилне каматне стопе приликом повлачења транши која омогућује да се за износе веће од десет милиона евра затражи конверзија каматне стопе, док је рок отплате 12, односно 15 година, уз четири односно пет година грејс периода. Приступна надокнада и провизија на неповучена средства се не плаћају.

Оно што је важно истаћи јесте чињеница да половина овог зајма, до 75 милиона евра може бити намењена за финансирање пројеката, послови за младе западног Балкана, што значи да ће мала и средња предузећа добијати врло повољне кредите уколико се определе за пројекат запошљавања младих што подразумева мању камату и дужи рок отплате до 15 година уз грејс период до пет година.

Ово је веома важно за нашу земљу, имајући у обзир чињеницу да без обзира на тренд смањене стопе незапослености у Србији, још увек званични подаци указују на то да је незапосленост највећа код младих између 20 и 29 година.

У дану за гласање Посланичка група СПС ће подржати све предложене споразуме“.