Марјана Мараш, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама:

„Не смемо занемарити значај јединствене мреже канала Дунав-Тиса-Дунав чија пловност износи око 600 километара и која повезује токове реке Дунава, Тисе и око 80 насеља у Војводини. Канал Дунав-Тиса-Дунав представља добар хидротехнички потенцијал не само за наводњавање и одводњавање унутрашњих вода за одбрану од поплава, већ и за пловидбу, односно за речни транспорт путника и роба. У општини Врбас, из које сам ја, налази се три канала хидросистема Дунав-Тиса-Дунав и то Врбас-Бездан, Бечеј и Нови Сад-Савино село, укупно 31,5 километара у општини Врбас и има једно седам километара који није плован, који пролази кроз сам центар града Врбаса“.
Опширније…

„Поштовани председавајући, уважена министарко са сарадницима, поштоване колегинице и колеге народни посланици, данашња скупштинска расправа односи се на два закона из области саобраћаја.
Ја ћу се овом приликом осврнути на Предлог закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама.
Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама уређује услове и начин за безбедну пловидбу на унутрашњим водама Републике Србије, регулише водне путеве и пловидбу, услове за пловила и пловидбу, услове за посаду, трагање и спасавање, дефинише луке и пристаништа, регулише надзор и друга питања која се односе на пловидбу на унутрашњим водама.
Ове измене и допуне закона о којима данас расправљамо представљају даље усаглашавање наше регулативе са праксом ЕУ у области водног саобраћаја не само због обавезе коју имамо, већ пре свега због потребе да се даљи развој водног саобраћаја у Србији одвија у складу са међународним стандардима и принципима.
Чињеница је да Република Србија, кроз коју протиче Дунав, једна од најдужих европских река, поседује повољне економске и географске карактеристике како за међународни, тако и за унутрашњи водни саобраћај који се сматра и једним од најјефтинијих и најисплативијих видова транспорта путника и роба.
Укупна дужина пловног пута у Србији износи 1.680 километара и зато је овај вид саобраћаја изузетно важан.
Водни саобраћај има посебан значај и због чињенице да представља најчистији вид саобраћаја који обезбеђује висок степен заштите животне средине и не угрожава еколошку равнотежу биљног и животињског света, како то нажалост чине горива која се користе у друмском саобраћају.
Полазећи управо од природних ресурса Република Србија је донела и Стратегију развоја водног саобраћаја који има за циљ оптимално коришћење ових водних потенцијала како у области транспорта, тако и у области туризма, али и укупног развоја свих локалних средина које се налазе у приобаљу ових великих река.
Основе стратегије чине три главна пловна пута у дужини од 960 километара, а то су три велике међународне реке, пре свега Дунав, затим Тиса и Сава. Такође, не смемо занемарити значај јединствене мреже канала Дунав-Тиса-Дунав чија пловност износи око 600 километара и која повезује токове реке Дунава, Тисе и око 80 насеља у Војводини.
Канал Дунав-Тиса-Дунав представља добар хидротехнички потенцијал не само за наводњавање и одводњавање унутрашњих вода за одбрану од поплава, већ и за пловидбу, односно за речни транспорт путника и роба.
У општини Врбас, из које сам ја, налази се три канала хидросистема Дунав-Тиса-Дунав и то Врбас-Бездан, Бечеј и Нови Сад-Савино село, укупно 31,5 километара у општини Врбас и има једно седам километара који није плован, који пролази кроз сам центар града Врбаса.
На Дунаву се налази више теретних лука и три путничка пристаништа и то у Новом Саду, Београду и Доњем Милановцу. Најважније луке у Републици Србији у највећем обиму су повезане са главним друмским и железничким саобраћајним чворовима, што олакшава транспорт роба, посебно опасних материја. За сада су једино Лука Београд и Лука Панчево опремљене контејнерским терминалима.
Три путничка пристаништа и то у Новом Саду, Београду и Доњем Милановцу свакако нису довољна за развој путничког саобраћаја, али колико ми је познато развојни документи предвиђају изградњу путничких пристаништа на све три пловне реке и то у још 16 општина. Ова пристаништа ће омогућити пре свега већи туристички промет, односно омогућиће свим локалним заједницама које леже на нашим пловним рекама да брже валоризују своје туристичке потенцијале и привредне ресурсе, што је у крајњој линији и циљ развоја водног саобраћаја у Србији.
Србија је једна од најагилнијих земаља у реализацији великог међудржавног пројекта Дунавске стратегије, што подразумева и велики напор како би се потенцијали Дунава максимално користили с обзиром на висок проценат удела у искоришћавању водних путева у укупном обиму саобраћаја који се свакодневно обавља у Европи.
Овом приликом желим да истакнем и да је општина Апатин, на чијем челу је био сада већ бивши председник др Живорад Смиљанић, урадила идејно решење изградње међународне јавне луке Апатин и са студијом економске оправданости изградње у оквиру логистичког центра. Студију су радили Факултет техничких наука и Факултет саобраћаја из Београда. Робно-транспортни центар Апатин би тада изашао на Дунав и то би била прва лука у безцаринској зони у Европи. Укупна инвестиција за изградњу луке и логистичког центра процењени су на 34,6 милиона евра.
Постоје заинтересовани инвеститори. Након процене очекиваних прихода луке Апатин са интермоделним терминалом спроведена је динамичка оцена економске оправданости пројекта изградње. Оцена је показала исплативост јер је интерна стопа рентабилности износила 6,42 и указује на сигуран и брз повраћај уложених средстава.
Међутим, овај важан пројекат градње међународне луке у Апатину није још увек прошао све процедуре неопходне за почетак реализације, али се надам да ће бити ускоро реализован, а вас бих госпођо министарка замолила да ви у складу са вашим могућностима, с обзиром да имам нека сазнања да Агенција за луке није расписала међународни тендер, а постоје заинтересовани инвеститори који би уложили управо за реализацију овог пројекта.
Из свих ових разлога које сам навела, које је наша овлашћена представница Стефана Миладиновић навела, које ће и колегинице народне посланице из Посланичке групе СПС навести у својим излагањима, ми ћемо у дану за гласање подржати оба предлога закона“.