Проф. др Снежана Богосављевић-Бошковић, народна посланица СПС на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине у 2016. години, проф.др Снежана Богосављевић Бошковић, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, о сету закона из области пољопривреде и руралног развоја

„Пре неколико година један велики тим од око четири стотине пољопривредних стручњака и научника из читавог света био је окупљен на пројекту који је финансирала Светска банка и УНЕСКО на тему Међународна процена пољопривредног знања науке и технологије за будућност. Њихов закључак јесте – будућност пољопривреде је у малим пољопривредним газдинствима. Многе међународне организације, укључујући и УН, Међународну организацију рада, Међународну организацију послодаваца, подржале су овај закључак, тј. да су пољопривредна газдинства, посебно она која се баве органском производњом на малим поседима, један од четири главна стуба и два главна сектора за отварање милиона нових радних места“.

​“Поштовани председавајући, поштовани министре, уважени народни посланици, данас говоримо о важним изменама и допунама Закона о водама, као и о изменама и допунама Закона о пољопривреди и подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. Предложени закони представљају континуитет у раду два кабинета, кабинета који сам предводила ја у претходном периоду и кабинета који предводи сада мој наследник господин министар Недимовић.

​Предложеним изменама и допунама закона из области пољопривреде чини се важан корак у спровођењу усвојене дугорочне Стратегије пољопривреде и руралног развоја и важан корак у постизању стратегијом постављених циљева. Да се подсетимо, 2014. године Влада Републике Србије, на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине, усвојила је Стратегију пољопривреде и руралног развоја 2014 – 2024. година. Желим овом приликом да нагласим да је на изради ове стратегије радило готово 200 експерата, научних радника и стручњака из области пољопривреде.
​Данас се могло чути да Србија нема план, нема стратегију. Ово су подаци који јасно говоре да Влада, она претходна, а и ова сада, има стратегију коју су израдили најумнији људи и из Србије, али и из иностранства. Овај кровни документ српске пољопривреде прописао је јасне циљеве који су саставни део предложених измена и допуна Закона о пољопривреди и руралном развоју, а о којима данас говоримо.
​Навешћу само неке од постављених циљева садржаних у члану 3. Предлога закона, а то су: раст производње и стабилност дохотка произвођача, раст конкурентности, техничко-технолошко унапређење сектора, унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва, одрживо управљање ресурсима, заштита животне средине. Важни инструменти помоћи пољопривредницима у достизању стратегијом прописаних циљева су средства која се исплаћују као подстицаји из аграрног буџета, подстицаји за пољопривреду и рурални развој из буџета локалних самоуправа и, наравно, средства из предприступних фондова ЕУ. ​
​

Пољопривреда је изузетно динамичан сектор, захтева континуирано праћење ефеката мера у спровођењу аграрне политике. Тако можемо констатовати данас да је предложеним изменама и допунама Закона о подстицајима свим до сада важећим мерама додата и нова мера – подстицаји за краве за узгој телади за тов, што значи практично један шири круг корисника директних плаћања за сточарску производњу.
​Имајући у виду значај сточарства за српску пољопривреду, као и мере које су предузимане у претходним годинама и са њима у вези постигнуте резултате, сматрам да је ова допуна закона добра и да је свакако треба подржати. Као једну од мера из претходних година, када смо имали доста вишкова млека, коју желим да поменем данас, да све подсетим, је мера увођења прелевмана. И о њима се данас говори. То су заштитне таксе којим смо штитили мале домаће пољопривреднике, мале произвођаче млека од великих количина које би нам стигле на тржиште, с обзиром на велике вишкове који су се појавили на европском тржишту. Увођење прелевмана, данас се о њима говорило, није једноставно и није лако. Тачно је да постоји могућност по ССП споразуму, али је тачно и да је потребно јако пуно аргумената, статистички образложених података да би Европска комисија одобрила увођење ове мере.
​Не смемо заборавити ни чињеницу да је у протеклим годинама, када је било пуно проблема, Влада опредељивала и додатна средства како би се откупили вишкови млека из млекара и како би се млекаре ослободиле да могу да свакодневно, редовно откупљују млеко од произвођача и да им за њихов производ надокнаде адекватном ценом.
​Желим да кажем да је посебна важност предложених закона свакако чињеница да се ИПАРД програм уводи у домаћу правну регулативу и њиме се чини још један значајан корак у обезбеђивању доступности ових средстава за српску пољопривреду. Као што је познато и као што сам и данас рекла, желим још једном да вас подсетим, ИПАРД програм припремило је Министарство пољопривреде и заштите животне средине 2014. године. Програм је презентован Европској комисији. Захваљујући чињеници да је програм био квалитетан, да је био добар, Европска комисија га је врло брзо и усвојила крајем јануара 2015. године. На основу овог програма, кога су припремили запослени у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, а дужна сам да кажем да су озбиљно, одговорно и предано радили, Европска комисија нам је ставила на располагање 175 милиона евра. Крајњи рок, пошто се и о њему данас говорило, за повлачење ових средстава је 2023. година. Шта то практично за српску пољопривреду значи? То значи да уз ових 175 милиона евра и обавезно кофинансирање из националних средстава, из националног буџета, за српску пољопривреду на овај начин биће опредељено и обезбеђено готово 220 милиона евра бесповратних средстава.

​Данас се говорило и томе да ли је овај програм добар, да ли смо могли и боље га сачинити. Па вероватно да и јесте, али постоји могућност да се у току саме имплементације неке од ставки, неке од мера и мењају. Наш циљ јесте био да програм буде усвојен, да га Европска комисија финансијски подржи, јер то су средства која ће доћи српској пољопривреди. Ми сви знамо и то смо нашим пољопривредницима све време на терену и говорили, дакле, не могу сви да конкуришу за ова средства, али они који буду конкурисали за ова средства неће моћи да добију средства из националног аграрног буџета. Зато смо били мишљења да је добро да она дођу у нашу пољопривреду. Да ли ће бити малим, великим, није важно, нека буде великим, али зато ће за мале бити више новца из националног буџета.
​

Одмах након усвајања програма, држава, надлежна министарства, Министарство финансија, морам да поменем Канцеларију за европске интеграције и посебно желим да поменем и да се захвалим министарки задуженој за европске интеграције, сви су предано и вредно радили на успостављању неопходних оперативних структура за повлачење средстава из овог фонда.

​У том правцу, као што сам и рекла и као што знате, ми смо извршили пресељавање Управе за аграрна плаћања из Шапца у Београд, па сад питање – да ли је то морало? Морало је, због тога што је то један од услова за акредитацију оперативне структуре. Зато што се ова средства не класирају само преко Управе за аграрна плаћања и Министарства пољопривреде и заштите животне средине. За реализацију читавог овог програма изузетно је важна координација надлежних министарстава, а ту су и Министарство финансија и Канцеларија за европске интеграције. Не треба имати никакву сумњу да је то морало да се уради.
​

Желим да кажем да је Влада нашла могућност у сарадњи са министарством да обезбеди додатно запошљавање, дакле, 103 нова човека која ће бити ангажована на програму, односно на реализацији ИПАРД програма. Након доста мука како да дођемо до ових 103 човека који ће радити на овим пословима, успели смо да пронађемо начин и крајем 2015. године ово запошљавање је и одобрено. Као што смо чули данас у расправи, запошљавање је започето почетком ове године, траје и надам се да ће врло брзо бити и завршено.
​

Желим да кажем и то, да ли је могло брже? Могло је, да је овај закон прављен у марту, али није касно ни сада. Ми треба да знамо да смо многе године претходне пропустили. Сада, када имамо закон и када имамо запослене, верујем да ћемо успети да у априлу повучемо и прва средства из овог фонда.

​Изменама и допунама Закона о пољопривредном и руралном развоју заправо стварамо сада и правну основу за акредитацију децентрализованог система управљања и да део оперативне структуре буде Управа за аграрна плаћања. Овим изменама уређује се процедура рада Управе у погледу трансфера средстава из ИПАРД фонда ка нашим корисницима.
​Желим овом приликом да истакнем да неоправдано о српској пољопривреди говоримо недовољно аргументовано. Ево, због чега ћу то и рећи. Српска пољопривреда је привредна делатност која дуги низ година бележи позитиван спољно-трговински биланс. У 2014. години суфицит у размени пољопривредних и прехрамбених производа био је око милијарду и 100 милиона евра. У 2015. години овај суфицит био је рекордни, милијарду и 260 милиона евра, што значи сваки динар уложен у нашу пољопривреду вишеструко је враћен српској економији. Наравно, ми знамо да је стратешки задатак наше пољопривреде да обезбеди још већи извоз. Због тога смо се у претходним годинама и Влада и министарство упорно трудили, радили напорно на томе, да отворимо врата светских тржишта и то смо успели тржишта ЕУ и тржиште Руске Федерације.
​Желим да истакнем да је размена пољопривредних и прехрамбених производа са Русијом 2015. године била 11 пута већа него 2005. године. У првих шест месеци ове године позитиван тренд је настављен. На пример, 2005. године на тржиште Русије извезли смо 11.000 тона јабука, а 2015. године 135.000 тона, а само за првих шест месеци ове године 95.000 тона, што је 64% више у односу на исти период претходне године. Овај позитиван тренд мора да буде настављен.
​

Морам да похвалим рад и Управе за заштиту биља и Управе за ветерину Министарства пољопривреде и заштите животне средине који су у претходним годинама вредно радили на успостављању неопходних процедура у сарадњи са Европском комисијом и ми данас можемо да извозимо и у Европу и у Немачку и у Русију и на сва друга тржишта. То је резултат њиховог рада.
​Врло је неодговорно и неозбиљно када данас чујемо да ми радимо реекспорт. То апсолутно није тачно и подсећам вас да је и премијер, овде када је образлагао програм Владе рекао – дајте, молим вас, кажите ко је тај ко ради реекспорт.
Сада, ја исто кажем, дајте да чујемо ко су ти људи, јер они угрожавају нашу економију. Па, молим вас лепо, 2014. године у Москви сам гарантовала да Србија то неће дозволити. Гарантовала сам пред министром Фјодоровим, гарантовала сам пред министром Крачевим и ми до сада нисмо имали тих проблема, јер смо успоставили процедуре строгог праћења пошиљки.
​

Значи, када ми немамо примедби од њих, а верујте да бисмо имали да је другачије, ми данас чујемо неозбиљне и неодговорне изјаве. Да ли знате шта то може да значи? Шта иза тога може да уследи? Наравно, то неће уследити из разлога што смо ми изградили изванредан однос поверења и што смо заиста успели да направимо такав систем где не може доћи до оваквих превара. И, да је то тако не бисмо имали оволике количине извеженог и пласираног воћа. Што се тиче меса, 2014. године био је одличан пласман, а 2015. године мањи, али зато што цена нашим извозницима 2015. године није одговарала.
​Ми морамо радити и даље на нашој прокламованој стратегији, а то је борити се за Три К српске пољопривреде. Имамо знање, имамо потенцијале и можемо и хоћемо. То су дакле квалитет, квантитет и континуитет. Важно је наставити са аграрном политиком коју смо започели, а то је да подстичемо произвођаче да повећавају производњу, да се удружују у задруге и друге групе ради организованог откупа и пласмана, да применом савремене агротехнике и органском производњом достигну квалитет који ће наћи купца и на најзахтевнијим тржиштима. Све то чинимо државним подстицајним мерама које су садржана у закону о чијим изменама и допунама и данас говоримо.
​Имам обавезу још да кажем, јер се често помиње и тај фамозни проценат за аграрни буџет. Да ли је 5 или 4 или 3%, за 2014. и 2015. годину исплаћена су сва потраживања према пољопривредницима. Дужност ми је да кажем да је Влада Републике Србије и Министарство финансија имало слуха и 2014. године репрограмом, односно ребалансом буџета определило је за пољопривреду додатних готово пет милијарди динара. Године 2015. још додатних 9,7 милијарди, а није морало. Просто, определили смо ова средства да бисмо одговорили на сваки захтев нашег произвођача. Поштено је рећи да бисмо сада све те бројеве сабирали и одузимали, видели бисмо да ли је 5,5 или је 6%, то није важно, важно је да су добили сви пољопривредници који су аплицирали за подстицаје.
​

Не треба заборавити чињеницу да је пољопривреда та која готово три деценије носи најтеже бреме и социјалних и друштвених и политичких и традиционалних и економских и свих других терета. Не треба заборавити ни то да су у свим претходним турбулентним годинама мала пољопривредна газдинства опстала и остала синоним традиције српске пољопривреде и због тога ова газдинства завређују посебну пажњу, подршку и помоћ.
​

Претходне пољопривредне стратегије мала газдинства су третирале као социјалну категорију тј. став је био – подржавамо само комерцијална. Стратегија коју је усвојила Влада Републике Србије 2014. године имала је други приступ који каже да пољопривреда има развојну али и социјалну функцију у контексту одрживости.
​

То практично значи – важан је сваки хектар обрађене земље, сваки хектар засађеног воћа, важна су газдинства и са две и са три и са пет крава, дакле, подршка и малим и средњим газдинствима. То је Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије. Мала газдинства ће и убудуће носити примарну производњу и надам се, пре свега, органску.
​С тим у вези, желим да истакнем да су изузетно важни закључци умних људи из ове наше струке, из области пољопривреде, из науке. Желим да укажем да је пре неколико година један велики тим од око четири стотине пољопривредних стручњака и научника из читавог света био окупљен на једном пројекту који је финансирала Светска банка и УНЕСКО на тему Међународна процена пољопривредног знања науке и технологије за будућност, њихов закључак јесте – будућност пољопривреде је у малим пољопривредним газдинствима. Многе међународне организације, укључујући и УН, Међународну организацију рада, Међународну организацију послодаваца, подржале су овај закључак, тј. да су пољопривредна газдинства, посебно она која се баве органском производњом на малим поседима, један од четири главна стуба и два главна сектора за отварање милиона нових радних места“.