МАРЈАНА МАРАШ народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, поставила је посланичко питање Министарству финансија и Министарству пољопривреде и заштиту животне средине.

„Оно што охрабрује, што поздрављамо и због чега постављам питање Министарству пољопривреде и господину Недимовићу јесте засновано на његовој изјави да убудуће накнаде за одводњавање неће обрачунавати пореска управа, већ ће то чинити надлежна водопривредна предузећа“.

„Даме и господо народни посланици, желим данас да поставим посланичко питање Министарству пољопривреде и заштите животне средине и Министарству финансија. Претходних недеља грађанима су путем поште уручена решења накнаде за одводњавање за 2015. и 2016. годину. Ситуација слична оној од прошле године, када су им такође уручена решења за наплату за протекле две године које морају да плате у року од 15 дана. Поред тога што је дат кратак рок од 15 дана, веома често су та решења заснована на нетачним подацима који су увећани, тако да у коначном решењу износ накнаде буде и већи неколико пута.
​Свесни смо да је накнада прописана законом и да је као таква обавеза за плаћање. Свесни смо колики је њен значај, нарочито за одбрану од поплава. Али, управо због свега тога, неопходно је да се она обрачуна на тачним подацима. Због тога своје питање постављам Министарству пољопривреде и заштите животне средине – на основу којих података ће се вршити обрачун накнада, да ли ће се решења добијати почетком године, средином године, да ли ће се добијати за једну календарску годину или ће се плаћати квартално.
​

Истовремено, своје друго питање постављам Министарству финансија – шта грађани могу да учине за решења која су погрешно обрачуната и који је најефикаснији и начин да се њихови проблеми реше?
​

На крају, навела бих само тужбу једне грађанке која је поднела и која се позвала на битне повреде материјалног права и неправилне примене прописа. Наиме, чланом 169. Закона о водама регулисан је основ плаћања накнаде за одводњавање и у истом се наводи да се накнада за одводњавање плаћа за уређење водног режима земљишта на мелиорационом подручју, односно да подручја одвођењем сувишних вода системима за одводњавање којима управља јавно водопривредно преузеће. На основу овог члана, оспореним решењем незаконито је задужена накнадом за одводњавање, пошто кућа, двориште, налази се у строгом центру града које не спада у подручје, нити постоје системи за одводњавање којима управља јавно водопривредно предузеће. Једина вода која се појављује у дворишту је киша која пада и упија је земља или одлази кроз канализацију, која се уредно плаћа јавном комуналном предузећу у Врбасу, што значи да не постоји законски основ за плаћање накнаде за одводњавање.
​Она се овом приликом позвала и на члан 170. став 1. тачка 3) Закона о водама, којим се регулише појам обвезника и плаћања. Наиме, поред куће, испред куће постоји атмосферска канализација у којој се слива сав вишак воде и исто је изграђено пре двадесетак година из средстава самодоприноса, на истом месту целом дужином улице са једне и друге стране претходно је био јарак који је затрпан и у који се сливао вишак воде који је земља после упијала. Поставља питање, и оно на шта се она позвала је сходно наведеним одредбама, њу искључује као обвезника накнаде за одводњавање“.