ЉУБИНКО РАКОЊАЦ, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о водама

„Интегрално управљање водама заснива се на управљању водним подручјима у сливовима река. Тако имамо водна подручја слива реке Дунав, Морава, Сава, Ибар, Лепенац итд. Обзиром на важност оваквог управљања водом као природним ресурсом, неопходно је и оснивање министарства за екологију и природне ресурсе, управо због потребе интегрланог управљања свим важним природним ресурсима, као што је вода“.

„Поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, поштовани министре, Зелени Србије, као чланови посланичког клуба СПС, подржаће предложене законе који су данас били на дневном реду.

Оно што сам приметио јесте да је данас било мало речи о Закону о изменама и допунама Закона о водама. Мислим да то није добро. На неки начин то је сигнал да треба формирати ново министарство заштите животне средине, односно природних богатстава и заштите животне средине, где ће вода као ресурс бити у том министарству.

Иако у образложењу за доношење закона стоји да је примарни циљ за доношење овог закона усклађивање са прописима ЕУ, мислим да је исто тако важно било да се разјасне недоречености и непрецизности неких чланова старог закона. Такође, тежња овог закона је да се избегне преклапање надлежности између јавних предузећа која управљају водама и да се обезбеди интегрално управљање овим ресурсом.

Овај закон не директно, али индиректно утиче да се развија привредна делатност у водном подручју. Проучавајући анализу ефеката закона и процедуру која је била заступљена у јавној расправи, сугестије и предлоге других министарстава, јавних предузећа, дирекција, невладиних организација, да се закључити да је законописац овог текста водио рачуна о свим аспектима да се не наруше интереси струке и државе, а да се истовремено омогући и привредни развој на водним подручјима.

У току саме расправе, као што је законописац описао у тексту, било је и различитих предлога. Било је предлога као да, на пример, за пројекат изградње објеката у водном подручју не треба сагласност Јавног водопривредног предузећа које управља водним подручјем, већ је потребна само грађевинска дозвола. Међутим, законописац није прихватио такав предлог и остао је при свом ставу да је то неповољно за водопривреду.

Социјалистичка партија Србије и Зелени Србије дају значај овим изменама и допунама и кажу да је у томе што се њима Закон о водама усаглашава са законима и прописима који су донети после њега, те се тиме стварају услови да се боље газдује водама са циљем што боље заштите вода, коришћења вода и заштита вода. Овим изменама и допунама стварају се услови за убрзање процеса издавања грађевинских дозвола у сектору вода. Такође, доношењем овог закона уређује се располагање и управљање водним земљиштем, што је веома битно, имајући у виду да се на водном земљишту обављају значајне привредне делатности.

Социјалистичка партија Србије и Зелени Србије мисле да се овим законом предлаже добро решење на тај начин што се укида водно подручје Београд, што је позитивно, због тога што на постојећем административном подручју града Београда није било могуће интегрално управљање са водним подручјима Сава, Дунав и Морава и да се није могло управљати у складу са водопривредним прописима, директивама ЕУ и домаћом праксом.

У пракси се видело да одсуство интегралног функционисања ствара проблеме. Ово може бити осетљиво питање у погледу управљања водама између града и Републике, али то је сад такво решење и мислимо да је то добро решење које ће даље функционисати и профункционисати и да ће све стране у овом делу бити задовољне, јер овим законом се стварају само два водопривредна предузећа, Јавно предузеће „Војводинаводе“ и Јавно предузеће „Србијаводе“. Овакво решење постоји и у шумарству, где су за газдовање шумама на територији целе Републике квалификована само два јавна предузећа – Јавно предузеће „Србијашуме“ и Јавно предузеће „Војводинашуме“.

Зелени Србије врло позитивно оцењују ове измене у закону и да ће надлежно министарство обезбедити израду два врло значајна документа, а то је карта ерозије Србије и одређивање ерозионих подручја. Прва карта ерозије Србије и једина која је досад урађена је рађена у периоду од 1968. до 1974. године, штампана је 1975. године. Карту је израдио Институт за шумарство, а карта ерозије је врло значајан показатељ стања и губитка земље.

Ерозија земљишта утиче на животну средину и сматра се за једног од највећих загађивача вода. Последица ерозије земљишта су бујични токови и бујичне поплаве. Због свега тога је битно да свака земља има карту ерозије и добро је решење да и наша земља уводи обавезну израду карту ерозивних подручја и управљање тим подручјима. Законско решење је да се на сваких шест година преиспита урађена карта ерозије и на сваких десет година да се иновира. Малопре је био од једне посланице предлог да се у буџету издвоје средства од десет милиона динара за израду карте ерозије, то је добра жеља као амандман, с тим да су та средства веома мала, а карта ерозије је озбиљан посао и она не би могла да се уради, скоро ни десети део карте ерозије.

Карта ерозије је помогла, поред осталих подлога, за израду значајних развојних планова, просторних планова, урбанистичких планова различитог нивоа и инвестиционих пројеката. Због тога је врло важно да свака општина усвоји план издвајања ерозивних подручја на којима ће власници земљишта користити своје парцеле у складу са прописаним начином за спречавање појаве ерозије.

Израда ових планова, уз израду оперативних планова за одбрану од бујичних поплава општина, представља важан предуслов за превенцију бујичних поплава. Још једном да поновим само да ће Зелени Србије и посланичка група СПС у дану за гласање гласати за ова три закона“.