МАРЈАНА МАРАШ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.

„У претходних неколико година обезбеђена је исплата премија, подстицаја за квалитетна млечна грла, уведени су прелевмани за увоз млека и кисело млечних производа којима се штите домаћи произвођачи од нелојалне конкуренције, обезбеђен је интервентан откуп вишкова млека из млекара како би се ослободио простор за несметан пласман млека малих произвођача, повећан је извоз млека и млечних производа на тржиште Руске Федерације“.

„Поштовани председавајући, уважени министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, подржавајући све оно што је наша овлашћена представница Снежана Богосављевић Бошковић говорила и оно што је говорио народни посланик Иван Карић из Зелених Србије, ја ћу се у свом излагању пре свега осврнути на Предлог закона о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.

Поштовани народни посланици, буџет Министарства пољопривреде за 2017. годину је повећан за 8,11% и представља израз жеље да се настави са започетим реформама у пољопривреди. Фокус аграрног буџета за 2017. годину је на сектору инвестиција, улагања, давања субвенција за набавку опреме, механизације и објеката за изградњу и реконструкцију прерађивачких капацитета.

Пољопривреда је од изузетног значаја за економију Србије. Повећање конкурентности тог сектора јесте један од приоритетних циљева државе. Агро бизнис у целини учествује у стварању бруто домаћег производа са преко 20%. Додатна пољопривреда са прехрамбеном индустријом представља једину грану српске привреде која остварује позитиван биланс у спољнотрговинској размени и то у континуитету од 2005. године, уз стални тренд раста.

Аграр је најважнија компаративна предност и велика развојна шанса наше земље. Међутим, развоја нема без великих улагања. Да би се искористио огроман потенцијал српске пољопривреде, неопходно је било повећати аграрни буџет, што је и учињено. За субвенције у пољопривреди опредељено је 3,2 милијарде, а највећа повећање, како је и министар навео данас, за наредну годину је у делу подршке инвестицијама и то у износу од 2,2 милијарде, што је четири пута више него што је било у претходној години.

Подсетила бих да је Министарство пољопривреде и заштите животне средине на челу са министарком, сада већ бившом, Снежаном Богосављевић Бошковић, у току непуне две године, за 22 месеца предложило 22 закона, а све у циљу да се створи правни оквир, подстакне развој пољопривреде у Србији и успели смо да забележимо раст извоза пољопривредних производа за 50%.

Што се тиче сточарских производа, у последњих 15 година суочени смо са честим поремећајима на тржишту. Сточни фонд у Србији последњих деценија смањиван је за два до три посто годишње. На срећу, у прошлој години тај тренд опадања је престао. Кренули смо ка стабилизацији и расту сточног фонда, што је резултат и добрих подстицајних мера за сточаре, које су ова Влада и Министарство пољопривреде предузимали у претходним годинама.

Треба истаћи да уколико желимо стабилизацију на домаћем тржишту и повећан извоз, онда, поред повећаног сточног фонда, морамо обезбедити и квалитет. Наши произвођачи морају да знају да у Европску унију може да се произведе само млеко екстра квалитета, а код нас имамо само 35%. У 2015. години производња меса бележи повећање у скоро свим секторима, производња свињског меса за 8% у односу на 2014. годину, а производња овчијег меса виша је за 11%  него у 2014. години. Такође, производња млека у последње две године бележи благ пораст.

Захваљујући одлучним мерама Владе и Министарства пољопривреде и заштите животне средине, у претходних неколико година обезбеђена је исплата премија, подстицаја за квалитетна млечна грла, уведени су прелевмани за увоз млека и кисело млечних производа којима се штите домаћи произвођачи од нелојалне конкуренције, обезбеђен је интервентан откуп вишкова млека из млекара како би се ослободио простор за несметан пласман млека малих произвођача, повећан је извоз млека и млечних производа на тржиште Руске Федерације. Конкретно, извоз сира је у односу на 2014. годину повећан за 25% у 2015. години.

Усвајањем Предлога закона створиће се услови за усмеравање подстицаја у области директних плаћања за сточарску производњу на шири круг корисника, с обзиром да се предлажу и нове категорије и то подстицаји за краве и за узгој телади за тов.

Изменама и допунама закона прецизирају се дужности корисника подстицаја, а прецизиране су и одредбе које се односе на враћање новчаних средстава, плаћање затезних камата и умањење наредних исплата према кориснику подстицаја. Подстицај у сточарству се проширују на квалитетне товне бикове, краве за узгој телади за тов, квалитетне приплодне овнове, јарчеве и квалитетне приплодне нерастове.

Предлогом закона прецизира се да лице које је остварило подстицаје за краве за дојиље не може да остварује право на подстицаје за премију за млеко. Закон предвиђа да подстицаји за подршку програмима који се односе на унапређење конкурентности обухватају и подстицаје за успостављање и јачање удружења у области пољопривреде управо за мала и средња пољопривредна газдинства и повећање њихове конкурентности могло би да буде од изузетне користи за оснивање или приступање неком удружењу. Надам се да ће произвођачи то увидети и искористити.

Ја бих навела један добар пример. У насељеном месту Бачком Добром Пољу прошле године је засађено између 50 и 60 хектара малина, а ове године је већ то 80 хектара. Они су се организовали и направили су удружење. Успели су да организују дневни откуп и исплату на дневном нивоу, добили су цену која је десет динара била већа од оне која се налазила у окружењу. Када узмемо по оним подацима које сам ја од њих могла да добијем, да по једном хектару треба десет запослених у сезони брања, можете мислити колико је то значајно за средину из које ја долазим. Следеће године већ у другој години биће и више од 10 људи по хектару који ће бити неопходни да раде, а они планирају и да се из удружења формирају и задруге и тако остваре још веће добити када су у питању произвођачи малина.

У циљу предложених измена и допуна јесте и да се прошири круг корисника средстава из републичког буџета, као што сам рекла, а поред поменутих, подршку треба да добију и млади пољопривредници, нарочито у источној и јужној Србији, како је навео министар пољопривреде. У Србији данас има близу 4.600 села, а свако четврто или 1.200 је на путу нестајања. Села изумиру и треба искористити све потенцијале да се ови негативни трендови у српском селу зауставе. Могу да вам пренесем да је код нас у Војводини случај управо то да породична пољопривредна  газдинства су породице са највише деце и да у просеку имају троје до четворо деце, тако да ће ове законске одредбе, које подстичу младе пољопривреднике, допринети и популационој политици.

На крају, посланичка група СПС у дану за гласање подржаће све предложене законе“.