ИВАН КАРИЋ , народни посланик посланичке групе Социјалистичке партије Србије ( Зелени Србије ) на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о  сету пољопривредних закона.

„Сматрамо и за то се залажемо да преображај српске пољопривреде треба да иде ка органској производњи. Мислимо да то треба да буде дугорочан план. Хоћемо само да помогнемо да Србија изгледа другачије и да помогнемо да ове измене закона брже заживе и да почну брже и боље да се примењују“.

„Колегинице и колеге, уважени министре, данас дискутујемо о сва три законска предлога, и о пољопривреди и руралном развоју, и у подстицајима у пољопривреди и руралном развоју и о изменама Закона о водама.

Посланичка група СПС и Зелени Србије, пре свега, хоће мало да промене ток и оно о чему је већина народних посланика говорила, о некаквој тржишној економији и о нечему чему ми треба да се прилагођавамо. Тржишна економија, нажалост или на срећу, не постоји више нигде у свету. Треба да размишљамо о зеленој економији и о циркуларној економији и на другим и бољим начинима да се спаси српска пољопривреда.

Наравно, посланичка група СПС и два посланика Зелених Србије ће подржати сва три законска предлога. Моје колегинице и колеге које буду говориле из наше посланичке групе, после мене, говориће о различитим сегментима пољопривредне политике, политике вода и политике природних ресурса уопште.

С обзиром да смо ограничени са временом, не бих сувише речи губио да говорим само о позитивним ефектима или да извлачим неке негативне ефекте, али у неколико слика хоћемо само да помогнемо да Србија изгледа другачије и да помогнемо да ове измене закона брже заживе и да почну брже и боље да се примењују.

На пример, ми у Зеленима Србије сматрамо и за то се залажемо да преображај српске пољопривреде треба да иде ка органској производњи. Мислимо да то треба да буде дугорочан план, да органска Србија може да буде 2022. године и можда сви имамо довољно времена, по годинама и по ономе што желимо да урадимо, да органска Србија постане двадесет друге. Ми нећемо сигурно ни пре тога ући у ЕУ. За то имамо потенцијала, имамо знање, законе, експерте и, оно што је најважније, убрзано интересовање и раст потражње подједнако и у Руској Федерацији и у ЕУ. Сваког дана у ЕУ 50 милиона грађана тражи да купи неки еколошки, органски или биодинамички производ. Сматрамо да и у току преговора са ЕУ органски производи немају квоте и да је то шанса за органску пољопривреду у Србији.

Оно што је јасно за Зелене Србије, Србија треба да буде земља квалитета, а не земља квантитета. Ми у квантитету не можемо да конкуришемо многим земљама, али у квалитету треба и можемо да конкуришемо и због тога сматрамо да Србија јесте земља квалитета и да на томе треба да радимо надаље.

Када говоримо о јавним набавкама, сматрамо да у школама, обдаништима и свим јавним установама за младе мора да постоје органски оброци. Не данас, не сад, али у наредне четири године можемо да оспособимо своју пољопривреду кроз овакву политику за тако нешто. Свим овим потезима Србија остаје земља без генетички модификованих организама и постаје земља без генетички модификованих производа. Не говоримо само о примарној пољопривредној производњи, него покушавамо да замислимо Србију са органским медом, са органским пекмезом, са органским ајваром, са органским вином, са органским соковима, са органским млечним производима. Сматрамо да је све у вашем министарству повезано, повезано кроз природне ресурсе, земљиште, воде, заштиту животне средине и да нам је оваква и можда још храбрија политика подстицаја потребна да уредимо и пољопривреду и заштиту животне средине.

Желимо да, као Зелени Србије, подржимо и меру бесплатног закупа државног земљишта за садњу енергетских брзо растућих засада и да вас можда охрабримо да кренемо у набавку мобилних септичких јама и да на тај начин заштитимо животну средину и да пољопривредне производе учинимо квалитетнијим и бољим на европском тржишту.

Када су у питању измене Закона о водама, ми констатујемо, као Зелени Србије, да је сам Предлог закон веома детаљан и исцрпан, и то је оно што је добро у овом материјалу, не долазе нам увек, и не долазе нам често овако припремљени закони. За нас, као Зелене Србије, је веома важно да и дајемо подршку за то, да је вода у јавној својини и да је вода јавно добро како се дефинише у Предлогу измена закона.

Водна подручја се деле према сливовима и то је унапређење, у односу на претходни закон, а сматрамо и да коришћење подземних вода за наводњавање може бити једно од добрих решења.

Сматрамо да рекултивација приобаља после вађења песка и шљунка је веома важна, али ми овде подсећамо и на уредбу коју је донело Министарство, чији је министар Зорана Михајловић, Уредбу о пепелу, и тражимо од вас да, у ствари много више користимо секундарне сировине и сировине које могу да се рециклирају, него да користимо природне материјале, и сматрамо да копање шљунка, можда и песка треба се да користи само уколико је нарушен водни режим или евентуално водни саобраћај.

Сматрамо, као Зелени Србије, да нам недостаје фонд за воде и да о томе треба да се размишља, као један инструмент из којег би смо брже и боље подстицали радове у пољопривреди.

Оно што Зелени Србије сматрају, с обзиром на климатске промене и тиме завршавам, да је можда Србији неопходан један национални фонд за осигурање и међународно реосигурање од последица штета проузрокованих великим загађењем и климатским променама. Сматрамо да би могла да се уведе и премија на свако посечено дрво, на сваки сок, или на било који производ, и да одатле можемо да уплаћујемо осигурање, да практично ови велики хазарди и велике еколошке катастрофе, које нам се дешавају не могу да нас изненаде или не смеју да нас изненаде.

Свакако да у дану за гласање, посланичка група СПС и два посланика Зелених Србије, подржаће предложене измене Закона, али очекујемо од вас, и ово о чему смо причали да храбрије, брже улазимо у неке промене и да Србију што пре учинимо попут Данске, земљом органске производње и да Србија буде земља квалитета, а не квантитета“.