НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник посланичке групе Социјалистичке партије Србије на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о избору судија Уставног суда.

„Посланичка група СПС је посвећено и одговорно , управо у циљу да се допринесе квалитету рада Уставног суда преко судија који ће тај суд оличавати, дала кандидата за кога сматра да испуњава све ове услове и да по квалитету може да одговори позиву судија Уставног суда.

​Данас када расправљамо о једној изузетној значајној теми улазимо у оспоравања а нарочито дела опозиције када су у питању кадровска решења на потпуно не аргументован начин.
​Овде се оспорава нешто што не може бити предмет оспоравања. Зашто? Због тога што се избор судија по свим тачкама дневног реда о којима ми расправљамо, како за Уставни суд, тако и за судове опште надлежности, води по законом прописаном поступку. Да ли се тај законски поступак некоме свиђа или не свиђа? Да ли га треба мењати или не треба? То не може да буде тачка дневног реда и не може да буде предмет расправљања.
​

Ми имао процедуру која је прописана. Она може из нечијег угла посматрања да се сматра мањкавом. Може чак и да буде оспоравана, али је она прописана како Уставом тако и Законом о Уставном суду, нарочито одредбама Закона о Високом савету судства и осталим процесно, правним и материјално-правним прописима који се односе на ову материју.
​Овде се оспоравало и нешто што по мом дубоком убеђењу не може такође бити предмет оспоравања, а то је легитимација овлашћеног предлагача. Ја ћу се фокусирати на оно што подразумева кандидатуре, односно предлоге за судије Уставног суда.
​

Чули смо овде одређене коментаре да Уставни суд није највиша судска инстанца. Може и тако да се протумачи, али у сваком случају, у неком фигуративном смислу речи, Уставни суд је врх пирамиде српског правосуђа. Зашто? Па, због тога што он доноси одлуке по уставним жалбама и на одлуке, односно против одлука чак и Врховног касационог суда, који је суд највише судске инстанце када су у питању судови опште надлежности.
​

Ако је тако, а тако је, онда морамо да овој материји приступимо крајње озбиљно и крајње одговорно, због тога што у Уставном суду морају бити изабрани, односно именовани они који су најбољи и који на наше поверење могу одговорити стручношћу, професионалношћу, посвећеним и одговорним радом.
​Овде је такође било оспоравања у погледу тога који су то критеријуми за именовање, односно избор судија Уставног суда. У Уставу Републике Србије ти су критеријуми постављени са два аспекта. Један аспект су године живота, други аспект су године радног стажа, односно боље рећи радног искуства.

​Да ли је то довољно или није довољно, то опет не може да буде предмет данашње расправе, због тога што ми говоримо о кандидатима. Свако онај ко има 40 година живота, односно више од 40 година живота и најмање 15 година искуства у правној струци може да буде кандидован. Где је ту онда предлагач погрешио? Није нигде. Овде имамо два законом овлашћена предлагача, један је председник Републике, други је парламент, и опет са исправном легитимацијом предлагача.
​Што се тиче критеријума, када говоримо о истакнутим правницима, онда је ваљда логично да под тим критеријумима треба да се подразумева оно што је неопходно потребно да би се неко уопште кандидовао, односно квалификовао за једну тако високу судијску функцију. А када говоримо шта је то истакнути правник, то је онај који има несумњиву достојност, несумњиве стручне референце, дакле, висок степен професионалности, моралност и буквално да га квалификују његови резултати рада, и то резултати рада у минулом периоду.
​

Оно о чему смо ми говорили и на ресорном одбору, Одбору за законодавство и правосуђе, било је управо у правцу због чега међу кандидатима, а има их 18, дакле, десет на листи парламента и осам на листи коју је предложио председник Републике као овлашћени предлагач, нема више заступљених кандидата из унутрашњости, односно зашто је огроман број кандидата управо из Београда.
​Посланичка група СПС у том правцу жели да да свој допринос у том смислу што ће истаћи још једну чињеницу, а то је чињеница да међу кандидованим правницима, јер нису све судије, мора бити значајно већи број оних који су директно из судова, који полазе из судова и долазе из судова. Зашто? Због тога што се и пред Уставним судом спроводи један поступак доношења одлука, нарочито по уставним жалбама на одлуке судова, где је потребан посебан и степен знања и искуства управо и у процесној материји и у материјално-правној материји, где ће се утврђивати повреде одређених права.
​

Зато су предлагачи, а има их више, то су посланичке групе које су дале своје предлоге, уверен сам, дале најбоље предлоге. У том смислу, посланичка група СПС је посвећено и одговорно управо у циљу да се допринесе квалитету рада Уставног суда преко судија који ће тај суд оличавати, дала кандидата за кога сматра да испуњава све ове услове и да по квалитету може да одговори позиву судија Уставног суда. Зашто? Због тога што је надлежност Уставног суда с једне стране специфична због тога што Уставни суд, између осталог, у склопу своје надлежности решава и сукоб надлежности између судова, државних органа, решава неке друге сукобе надлежности, оцењује или испитује законитост и уставност аката, закона, општих аката, организација или институција којим су поверена јавна овлашћења, али немојмо заборавити једну чињеницу, једну чињеницу коју треба грађани да знају, а то је чињеница да је до недавно Уставни суд расправљао о повреди права које је елементарно право странке у поступку, а то је повреда права на суђења у разумном року.
​

Доношењем Закона о повреди права на суђење у разумном року Уставни суд је растерећен огромног броја предмета где су се управо уставне жалбе односиле на повреде права на суђење у разумном року. Зашто? Због тога што су странке биле незадовољне не само у дугогодишњим, него и у не малом броју случајева вишедеценијским поступањем од стране судова или поступајућих судија или су на други начин чињене повреде које управо указују да је дошло до повреде права на суђење у разумном року, а шта је то имало за последицу? Па, имало је за последицу да након што је Уставни суд као последња баријера такве повреде када је у питању домаће правосуђе странка имала право да иницира поступак пред судом у Стразбуру и да тражи накнаду штете у случају да се утврди повреда таквог права.
​Тренутно је Уставни суд остао када су у питању уставне жалбе надлежан за повреду права правичности у поступцима о којима странка ту повреду трпи. Међутим, оно што ми у посланичкој групи СПС посебно истичемо јесте да се Уставни суд и до сада, а сигурни смо и од сада, одређивао према таквим повредама на адекватан начин. Да ли је некад од стране јавности то посматрано другачије, да ли је јавност то доживљавала као лош рад Уставног суда или не, то је ипак неко питање које излази из оквира онога о чему ми данас расправљамо, јер ми морамо имати у виду чињеницу да је Уставни суд увек стао у циљу заштите повреде права слобода Уставом загарантованих и зајемчених свих тих права и слобода и начела и да у том правцу су углавном већина одлука које су донете, донете у корист странке која је то право тражила да јој се заштити.
​Овде је било доста коментара око тога како то да се сад спроводи поступак на начин како се спроводи. Па, зато што не може другачије. Чак је било предлога да се овај поступак обустави, што је апсолутно недопустиво. Ми имамо регулисан поступак који морамо да испоштујемо и ван тога не можемо да се крећемо. Шта то значи обуставити поступак избора судија Уставног суда? Па, сада имамо ситуацију у којој Уставни суд сачињава тренутно само шест судија јер је за девет судија престала функција из одређених разлога, што значи да смо обавезни као парламент да допринесемо да се Уставни суд што пре комплетира и да се Уставни суд што пре појави у функционалном смислу речи, односно да може радити и по закону и по Уставу и доносити одговарајуће одлуке.То је наша обавеза, то је наша дужност и ми ту обавезу и дужност морамо испунити што пре, и због тога се данас и води ова расправа.
​Што се тиче овлашћених предлагача, ту се апсолутно ништа не може замерити. Председник Републике је користећи своје право предложио осам кандидата, од којих ће четири изабрати Скупштина Републике Србије, тј. ми народни посланици. С друге стране, ми ћемо, сигурно је, потврдити листу од 10 кандидата које је предложио овај парламент, а са те листе ће председник Републике, користећи своје право, именовати пет судија Уставног суда.
​Оно што ми у посланичкој групи СПС сматрамо недопустивим то је данас био покушај дела опозиције да се користећи именима и презименима тактички доприноси дисквалификацији кандидата који су предложени за судије Уставног суда. Заиста је то један неморалан, нецивилизован и лицемеран чин који ничим не доприноси да се овај поступак спроведе на законит начин, да буде правичан и да буде ефикасан и квалитетан.
​Захваљујем се свим посланицима који нису користили такву могућност која је апсолутно неприхватљива из свих разлога које сам изнео да се говори о именима и презименима. Кредибилитет и професионални дигнитет људи који су предложени се не може доводити у сумњу на тај начин, јер свако од предложених кандидата има своје стручне референце, свако од предложених кандидата у својој радној биографији има своје резултате и успехе у раду, без обзира којим се послом баве, без обзира да ли сад посматрали са аспекта да ли је он професор државног факултета, односно факултета на државном универзитету из области Устав. Наравно, да би сви били задовољни када би било искључиво све било везано за ту материју, али није, нити може. Зато је и предлог нашег кандидата био управо у том правцу да кандидат буде из реда правосуђа, да буде из суда и да долази из суда, да има резултате рада који су проверљиви, да има резултате рада који су и те како значајни и да су ти резултати рада оставили траг у правосудном систему.
​Према томе, ми у посланичкој групи СПС немамо апсолутно ни један једини разлог да не допринесемо и у делу владајуће коалиције, а и као законом овлашћени да можемо предлагати да се либимо тог предлога, јер сматрамо да је предлог јако квалитетан.
​Оно што је веома важно истаћи јесте чињеница да тешко ко у овој Скупштини, барем на начин како је то данас покушано, може да оспори квалитет било ког кандидата и они са листе које је предложио председник Републике, господин Томислав Николић, несумњиво завређују пажњу.
​

Господин Мартиновић је истакао имена и презимена људи који неспорно имају изузетно висок професионални дигнитет и зато су њихове радне биографије изузетно обимне, али не што су обимне, него што је у тим радним биографијама садржано оно што подразумева њихове резултате, њихове успехе у обављању посла којим се баве, како у области професуре, тако и у области правосуђа, јер на листи кандидата, које је предложио господин Томислав Николић, имамо и председника Привредног апелационог суда који је несумњиво један од најуспешнијих судова, генерално посматрано, у систему правосуђа Републике Србије. Значи, ничим, апсолутно ничим, ни једним јединим аргументом, ни једном једином релевантном чињеницом се не може оспоравати оно што подразумева квалитет предлога оба предлагача.

​Овде немамо трећег предлагача. Немамо Врховни касациони суд који је по Уставу трећи предлагач кандидата за судије Уставног суда, што на крају крајева није могло, нити имало потребе, али су зато два предлагача која су овлашћена у законом прописаној процедури изнела предлоге и ја сам уверен да ће међу тим предлозима они најбољи, они најквалитетнији бити судије Уставног суда.
​

Што се тиче предлога које је господин Томић у име ВСС изнео, заиста би било крајње непримерено да ми са ове тачке гледишта оцењујемо и процењујемо и валидност и квалитет тих предлога. Увек сам истицао да ВСС својим одговорним приступом, када је у питања избор носилаца правосудних функција, изналазио најбоља решења и у овом случају је тако нешто присутно и у овом случају, када разматрамо о тој тачки дневног реда, постоји пуно поверење у рад ВСС и сматрам да је оно што је предложено, како у односу на судије које се први пут бирају на судијску функцију, тако и у односу на остала кадровска решења, добро и квалитетно предложено.
​

Овде имамо једну ситуацију, надам се да нећу погрешити, господине Томићу, која је била нужност, а то је утврђивање престанка функције председника Привредног суда у Београду. Зашто? Да то нисмо урадили имали би правне последице, како за Привредни суд у Београду, тако и даље, управо због чињенице да је тај исти председник Привредног суда у Београду изабран за судију Привредног апелационог суда у Београду. То је само један доказ да Привредни апелациони суд у Београду представља суд у који треба имати поверења и суд који је до сада својим резултатима рада показао да се то поверење ни у ком случају не може доводити у сумњу.
​

На крају, желим само још једну чињеницу да истакнем. Данас смо, а и јуче, на Одбору за законодавство и уставна питања констатовали нешто што треба да оде одавде као порука према грађанима, али порука која не подразумева дисквалификацију, која не подразумева да се именима и презименима људи, пежоративно речено, испирају уста, не подразумева да се неко ко не зна много ни о судству, ни о професији која је у судству заступљена бави, кроз интриге, кроз сплеткарења, кроз било шта што не доликује Народној скупштини и нама посланицима који представљамо Народну скупштину и на тај начин урушава углед кандидата који ће, барем неки од њих сигурно, бити судије Уставног суда и судије судова опште надлежности.
​Зато се придружујем свему ономе што је речено на Одбору за законодавство и уставна питања и ономе што је од стране овлашћеног предлагача, чија се опет, кажем, легитимација не може доводити у сумњу без обзира колико то ко оспоравао, сматрам да је то квалитетно, добро решење и због тога ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати превасходно утврђење листе коју је предложила председница Скупштине Републике Србије, Маја Гојковић, са 10 кандидата за судије Уставног суда и сматрам да ћемо сигурно успети да изнађемо најбоља од најбољих решења која се налазе на листи предлога које је предложио председник Републике, господин Томислав Николић“.