СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ-БОШКОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о сету међународних споразума:

„Министарство пољопривреде и заштите животне средине је уз подршку експерата и заинтересоване јавности 2015. године припремило предлог о могућем националном доприносу смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште за период 2020 – 2030. година. Влада је предлог Mинистарства усвојила и Србија је била међу првих десет земаља света и прва у региону која је оквирној конвенцији доставила намераван национални допринос смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, а који је и усвојен на Конференцији у Паризу децембра 2015.године”.
Опширније…

​„Поштовани народни посланици, цењени грађани, даме и господо, пред нама је сет предлога закона којима се потврђују важни међународни споразуми, протоколи, конвенције из више различитих области, као што су заштита животне средине, образовање, наука, култура, социјална сигурност, полицијска сарадња и безбедност грађана.
​Међу предложеним законима је и Предлог закона о потврђивању Доха амандмана, на Кјото протокол уз оквирну Конвенцију УН о промени климе. Овај Предлог закона сматрам посебно важним, јер климатске промене представљају један од највећих глобалних изазова нашег времена, пошто се са последицама, најчешће у виду суша, поплава, тајфуна, торнада, ерозије земљишта, данас суочава читава планета. Проблем климатских промена је проблем који већ годинама и деценијама утиче, а не ретко и ремети и постизање циљева одрживог и економског развоја свих земаља света.
​Република Србија и сама се суочава са бројним последицама климатских промена. Процене су да је укупна материјална штета изазвана екстремним временским условима у Србији од 2000.године, већа од пет милијарди евра, од чега око 70% су штете изазване сушом и високим температурама. Сведоци смо и сами огромних материјалних штета изазваних катастрофалним мајским поплавама из 2014.године.
​Последице климатских промена могу бити толико озбиљне и далекосежне да свака земља мора допринети напорима да се клима наше планете стабилизује. Као главне покретаче климатских промена међународна, научна и стручна јавност означила је повећане атмосферске концентрације гасова са ефектом стаклене баште, а за повећане емисије гасова са ефектом стаклене баште угњендиоксида, метана, азотсубоксита, одговоран је човек, односно људске активности, тачније индустријализација и небрига о начину коришћења природних ресурса.
​Усвајањем оквирне Конвенције УН о промени климе 1992.године, чији је основни циљ био обезбеђивање механизама за стабилизацију атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште, започета је заправо, организована глобална борба против климатских промена. Начин постизања циља утврђен је Кјото протоколом, којим је утврђен и први обавезујући период 2008. – 2012. година, за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 38 индустријски развијених земља света.
​Амандманом из Дохе на Кјото протокол утврђује се други обавезујући период 2013. – 2020. година, за индустријски развијене земље, при чему је квантификована обавеза смањења емисија гасова за 18% у односу на референтну 1990. годину.
​Република Србија је од 2001.године чланица Оквирне конвенције УН о промени климе, једна је од 183. државе чланице, потписница је Кјото протокола и других међународних споразума у овој области које имају за циљ смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.
​Као земаља у развоју према Кјото протоколу и амандману из Дохе Србија нема квантификовану обавезу смањења емисија гасова ни у првом ни у другом обавезујућем периоду, али има обавезе у погледу успостављања и спровођења мера и активности за постизање циљева Конвенције.
​У том смислу желим да кажем да је Министарство пољопривреде и заштиту животне средине током 2014.и 2015. године, када сам ја била на челу тог Министарства, израдило први ажуриран двогодишњи извештај Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе.
​Овај извештај даје приказ активности у области климатских промена, укључујући информације о тренутним и очекиваним нивоима гасова са ефектом стаклене баште, о могућностима и начинима њиховог смањења, о мониторингу о извештавању и верификацији.
​Уз то, на бази спроведеног инвентара гасова, Министарство пољопривреде и заштите животне средине је тада дошло до важних информација, као нпр. да су укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште у Србији 2013. године биле за око 3,5% мање у односу на 2010. годину и за око 25,1% мање у односу на 1990. годину.
​Такође, утврђен је удео појединих сектора у укупним емисијама гасова са ефектом стаклене баште у нашој земљи, а то је енергетика 79,4%, пољопривреда 10,9%, сектор отпада 5,1% и индустријски процеси 4,8%.
​Захваљујући овако одговорном приступу проблему, Министарство пољопривреде и заштите животне средине је уз подршку експерата и заинтересоване јавности 2015.године припремило предлог о могућем националном доприносу смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште за период 2020 – 2030. година. Влада је предлог Министарства усвојила и Србија је била међу првих десет земаља света и прва у региону која је оквирној конвенцији доставила намераван национални допринос смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, а који је и усвојен на Конференцији у Паризу децембра 2015.године.
​Све ово говори да је Србија као чланица оквирне конвенције УН, Кјото протокола и пратећих међународних уговора, иако нема квантификоване обавезе смањења емисија гасова за период до 2020.године до сада начинила велике кораке укључујући се у глобалну борбу против климатских промена.
​У том смислу сматрам да је изузетно важно што се данас у скупштинској процедури нашао Предлог закона о потврђивању Дох-а амандмана на Кјото протокол. Усвајањем овог закона испуњавамо обавезе према међународној заједници, потврђујемо спремност свог доприноса смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и свог доприноса борби против климатских промена.
​Сада ћу се осврнути кратко на још један предлог закона. Ради се о Предлогу закона којим се потврђује Конвенција о Европском шумарском институту као међународној организацији. Ова конвенција потписана је у Финској. У примени је од 2003.године. До сада је ратификована од стране 25 држава чланица. Те 2003.године, тадашња Државна заједница Србија и Црна Гора приступила је овој конвенцији, а данас је потребно да Србија конвенцију ратификује, имајући у виду да су наше научне институције из области шумарства већ придружене чланице ове асоцијације.
​Чланство у Европском шумарском институту веома је важно за Србију као европску државу са аспекта активног учешћа у креирању европске шумарске политике, али и са аспекта могућности коришћења научних и стручних достигнућа ове међународне организације.
​Овде пре свега имамо у виду шумска богатства Србије, потребу да се заштите постојеће шуме и да се повећају површине под шумама. Шуме су, знамо, плућа планете и наш задатак је да користећи и своја и европска знања унапредимо стање и користимо овај природни ресурс на одрживи начин.
​У свом излагању осврнућу се још на неке предлоге споразума о којима се разговара на овој скупштинској седници. Ради се о споразумима из области образовања.
​Пре свега желим да се осврнем на предлог закона којим се потврђује Споразум о учешћу у средње-европском програму универзитетске размене CEEPUS III. Значај овог међународног пројекта из области образовања за нас је велики јер пружа широке могућности остварења и унапређења сарадње у погледу мобилности студената, наставника, сарадника, а у оквиру Мреже средње-европског програма универзитетске размене.
​Иначе, програм CEEPUS се у Републици Србији спроводи од 2005.године. У мају месецу 2011.године на снагу је ступио програм CEEPUS III. У овом програму Србија учествује на основу тумачења Бечке конвенције о уговорном праву, а не по основу ратификације потписаног споразума.
​Ратификацијом овог споразума обезбедиће се уклањање административних баријера за још квалитетнију и потпунију сарадњу у оквиру овог програма.
​Иначе, желим да истакнем да је посебна вредност овог програма у томе што пружа могућност стипендирања студената у средње-европском програму универзитетске размене како на основним, тако и на докторским студијама. Затим пружа могућност практичне обуке у привредним друштвима, истраживачким центрима, државним институцијама и то уз финансијску подршку државе домаћина.
​Поред бројних практичних и финансијских погодности за поспешивање мобилности студената и наставника, вредност овог споразума је и у томе што предвиђа формирање националних CEEPUS канцеларија које ће се бавити активностима припреме и доделе стипендија нашим студентима.​
​Пред нама је и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и осталих чланица Иницијативе за реформу образовања у југоисточној Европи о седишту Секретаријата иницијативе.
​Ова иницијатива иначе има за циљ актуелизацију образовних процеса, образовних реформи у југоисточној Европи, односно усклађивање образовних система и образовних стандарда са заједничким европским стандардима у области образовања.
​Србија је 2010.године када је ова иницијатива постала међународна организација изразила спремност да се прихвати улоге домаћина. Од 11.марта 2011. године Србија председава Управним одбором иницијативе. У то време значило је то за Србију велико признање када је образовање у питању, али и велико признање и велико поверење тадашњем Министарству образовања и науке, на чијем челу је био проф.др Жарко Обрадовић.
​Године 2013.потписан је споразум да седиште иницијативе буде у Београду на неодређено време и предлог овог закона заправо обезбеђује регулисање техничких услова које Србија мора да испуни као земља домаћин.
​Због тога је изузетно важно да и овај предлог закона буде усвојен, из разлога што се у пракси обезбеђује неопходна логистика за рад секретаријата иницијативе.
​На крају, врло кратко, осврнућу се на још један предлог закона који је на дневном реду данашње седнице, а то је Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Чешке о сарадњи у области културе, образовања, науке, омладине и спорта. Иначе, овај споразум је потписан 29.новембра 2016. године и представља правну основу за реализацију билатералне сарадње између две земље у предметним областима. Овај закон је важан и за унапређење свеукупних односа између Републике Србије и Републике Чешке, а посебна вредност Споразума је у томе што се припадницима српске националне мањине у Чешкој и чешке националне мањине у Србији обезбеђују правни услови да могу да раде на очувању и неговању матерњег језика, историјског наслеђа и сопствене културе.
​Ступањем на снагу овог закона престаће да важи раније потписан Споразум између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Чешке, који је ратификован 2009.године.
​Поштовани народни посланици, о овим али и другим споразумима из дневног реда данашње седнице говориће и други посланици Социјалистичке партије Србије.
​Желим на крају да потврдим да ће Посланичка група СПС подржати ратификацију свих споразума, протокола и конвенција о којима се расправља на овом скупштинском заседању“.