ЉУБИНКО РАКОЊАЦ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о потврђивању Конвенције о Европском шумарском институту:

„Конвенција о Европском шумарском институту има вишеструку корист за земљу потписницу, јер поред научне сарадње која се већ увелико одвија између научника већег броја земаља, будућност и сарадња између министарстава тих земаља, као и подршка научном деловању, ЕФИ својим аплицирањем у научним пројектима код европских научних фондова остварује са својим интернационалним партнерима, земљама потписницама конвенције, а то смо у овом случају и ми, а посебно је значајан овакав приступ сарадње међу земљама у транзицији и сарадња и учешће у научним пројектима“.
Опширније…

„Поштована председнице, даме и господо народни посланици, поштовани министре, данас ћу говорити о Закону о потврђивању Конвенције о Европском шумарском институту. Моја уважена колегиница проф. Др Снежана Богосављевић је детаљно о томе говорила и рекла је суштину и значај Европског Шумарског Института, а ја ћу говорити о оним аспектима у којима сам непосредно учествовао од почетка рада Европског шумарског института на овим просторима, на простору Западног Балкана и Југоисточне Европе.
​Мислим да досада није било разлога да се не усвоји овај Закон и потврди ова Конвенција о Европском шумарском институту, јер је то морало да се деси знатно раније, још 2003.године, када је ЕФИ фактички дошао на подручје Западног Балкана.
​Европски шумарски институт је међународна организација у области шумарства, која је основана 1993.године у финском граду Јоенсу, Покрајина Карелија, са циљем унапређења истраживања у области шумарства. Оснивачки акт потписан је 09.септембра 1993. године од стране 14 представни ка образованих и научно-истраживачких организација из десет европских земаља, а то су: Чешка, Немачка, Мађарска, Норвешка, Пољска, Португалија, Русија, Шведска, ВеликаБританија и Финска.
​Сврха овог Института је да на паневропском нивоу предузима истраживања у области шумарске политике, укључујући и њене аспекте у вези са животном средином, екологијом.
​Европски шумарски институт, 20 година касније, 2013.године, окупио је око 30 међународних образовних и научно-истраживачких организација, као и представнике удружења приватних власника шума и предузећа из области шумарства и заштите животне средине. Чланови Европског шумарског института су и представници из 36 земаља, међу којима су и САД, Јапан, Кина и Канада.
​Интернационализација Европског шумарског института започела је 1998.године на Петој годишњој конференцији, одржаној у Зволену у Словачкој. Наредних година дефинисана су начела Конвенције о „ЕФИ-ју“. Конвенција је ступила на снагу 28.августа 2003. године, а Европски шумарски институт постаје међународна организација основана од стране европских држава.
​Србија, односно тадашња државна заједница Србија и Црна Гора, 27.новембра 2003. године потписалаје Споразум о приступању Конвенцији. Да би постала пуноправни члан Европског шумарског института, потребно је да ратификујемо ову Конвенцију. Ја мислим да је то требало урадити знатно раније, већ одмах после 2003. године и да је било времена за то.
​Говорићу о значају и утицају Европског шумарског института на овим просторима и његовом доприносу за земље западногБалкана и југоисточне Европе, јер је он присутан већ од 2003.године, са бројним пројектима. Један од најзначајнијих пројеката је Пројекат ФОПЕР, из области шумарске политике и економике. У ствари, то је студијски програм који се одвијао на Шумарском факултету Универзитета у Сарајеву и Шумарском факултету у Београду и курсеви су организовани на начин да постојећи предавачи на шумарским факултетима, заједно са еминентним међународним предавачима, учествују у наставном процесу. Досада је из тог ФОПЕР пројекта 45 студената из земаља западног Балкана завршило мастер програме, 2008, 2009.године и раније, 2007. и 2008. године, а он је направио и урадио један напредак, да је учествовао у формирању докторских студија све до 2013. године.
​Европски шумарски институт окупља своје чланове и има више регионалних пројектних центара, као што су: Бордо и Нанси у Француској, Барселона у Шпанији, Фрајбург у Немачкој, Улме у Шведској, Беч, Аустрија, Петербург у Русији, Цирих у Швајцарској и сви ти центри на једним заједничким пројектима „Костаксија“ су учествовали у реализацији пројеката из области шумарске политике и економике.
​У том смеру, институције из области шумарства на подручју западног Балкана су 2008.године формирале такође регионални центар Европског шумарског института. Та оснивачка скупштина је била у Вараждину, где је формиран ЕФИСЕК, регионална канцеларија Европског шумарског института за земље западног Балкана и тада је потписан уговор о оснивању регионалног научног часописа за истраживања из области шумарства СИФОР.
​Желим да истакнем допринос бројних људи који су учествовали у оснивању регионалне канцеларије, то су др Мирослав Бенко, др Радован Невенић, проф.др Мерсудин Ардибеговић, проф.др Дијана Вулетић, проф.др Зоран Говедар, проф. др Антон Кадовић, проф.др Мира Медаревић, др Љубинко Ракоњац, проф. др Коле Колевски, др Мишо Анђеловић и др Хајри Хаска.
​Конвенција ЕФИ-ја ратификована је од стране 26 земаља чланица и њен значај се заснива на одлукама о шумама које су донесене на конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју, која је одржана током 1992.године и Предлогу акција међувладиног панела о шумама и форума о шумама, као и Проширеног програма рада шумског биодиверзитета.
​Морам истаћи да ЕФИ није само научна организација, већ има конотацију и политички значај, посебно Европске уније, односно Европске комисије. Значај ЕФИ института у првом реду се огледа у организовању и окупљању великог броја истраживача, научних радника са неколико континената, који заједно раде на велики мпројектима у домену шумарства и заштите животне средине.
​Могу са задовољством да истакнем да је Република Србија веома активна у Европском шумарском институту и наше три институције из Србије – Шумарски факултет, Институт за шумарство и Институт за низијско шумарство су од почетка укључени у пројекте Европског шумарског института. Истраживачи Републике Србије и сада учествују на бројним пројектима, са запаженим резултатима.
​Због тога, ЕФИ баш у том погледу има успеха, јер је заступљен велики број земаља, а што има одјека и у политичком смислу. ЕФИ институт има сталног представника у Европској комисији у Бриселу, тако да и на тај начин има утицаја на догађања у домену шумарства и заштите животне средине.
​Нешто бих рекао и о самом значају ЕФИ-ја, иако је моја уважена колегиница то напоменула у уводном излагању. Наиме, ЕФИ конвенција има вишеструку корист за земљу потписницу, јер поред научне сарадње која се већ увелико одвија између научника већег броја земаља, будућност и сарадња између министарстава тих земаља, као и подршка научном деловању, ЕФИ својим аплицирањем у научним пројектима код европских научних фондова остварује са својим интернационалним партнерима, земљама потписницама конвенције, а то смо у овом случају и ми, а посебно је значајан овакав приступ сарадње међу земљама у транзицији и сарадња и учешће у научним пројектима, као што сам малопре нагласио – ФОПЕР пројекат. Надамо се да ће ЕФИ на овим просторима, на подручју западног Балкана и југоисточне Европе имати још значајних пројеката.
​Усвајање ове конвенције као закона представља велики значај за Србију, тако да ћемо ми, Посланичка група СПС и Зелени Србије, који су у њој, у Дану за гласање гласати за усвајање ових закона о конвенцијама и међународним споразумима“