СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије на Четвртој седници Првог редовног заседања у 2017. години о предлозима закона о осигурању депозита, о Агенцији за осигурање депозита и зајмовима за енергетски сектор:

„Овакво предложено решење представља флексибилан модел чијом применом се постиже брже реаговање на промене банкарских политика иностраних банака, као и потпуно адекватну заштиту средстава којима управља Агенција за осигурање депозита кроз спречавање смањења ових средстава због негативних каматних стопа у страним банкама“.
Опширније…

„Поштовани председавајући, уважени министри са сарадницима, поштоване колеге посланици, данашња скупштинска расправа односи се на сет финансијских закона чије спровођење треба да се рефлектује позитивно, пре свега, на привредни сектор. То су најпре допуне Закона о осигурању депозита и допуне Закона о Агенцији за осигурање депозита.
​Као што смо чули у образложењу министра, њихова примена треба да допринесе одговорном управљању средствима Фонда за осигурање депозита и Фонда за заштиту инвеститора.
​Други сет закона јесу споразуми о зајмовима код иностраних банака за енергетски сектор. Први се односи на модернизацију система за опепељивање ТЕНТ А, а други на реализацију регионалног програма енергетске ефикасности у преносном систему електричне енергије, чији ће корисник бити АД „Електромреже Србије“. Обе ове инвестиције треба да допринесу ефикаснијем раду енергетског сектора, али и ефикаснијем спровођењу мера заштите животне средине, на шта нас обавезују и прописи ЕУ.
​Најпре бих се осврнула на допуне два уско повезана закона, на Закон о осигурању депозита и Закон о Агенцији за осигурање депозита. Као што се види, предложене допуне ових закона су комплементарне и представљају усклађивање одредаба Закона о осигурању депозита са Законом о Агенцији за осигурање депозита. Измене се односе на унапређење модела управљања средствима Фонда за осигурање депозита и средствима Фонда за заштиту инвеститора.
​Средства ових фондова се, по важећим законима, држе на посебним рачунима код Народне банке како би била доступна за коришћење за законом утврђене намене. Док су на чекању за коришћење, како би се заштитила и увећала, она се улажу у корисне финансијске трансакције.Тако се динарска средства улажу у дужничке хартије од вредности, које издаје Република Србија или Народна банка Србије, а девизна средства се улажу у стране хартије од вредности или у стране банке које дају најповољније камате. Ово чини Народна банка на основу уговора и по одобрењу Агенције за осигурање депозита.
​Међутим, све је присутнија политика страних банака на западу, и то у еврозони, да не дају више позитивне камате на чување девизних средстава, већ напротив многи наплаћују чување иностраних девизних средстава на својим рачунима. У том случају се наша средства не би увећавала за износ приписане камате, већ смањивала за износ негативне камате за чување средстава.
​Дакле, ако се банкарска камата на депонована девизна средства у иностранству замени накнадом за депоновање и чување девиза, онда за депонента настаје трошак, а не добитак. Како би се овај проблем решио и смањили губици нашег новца, Влада и Министарство финансија, допунама ова два закона предлажу заштиту наших средстава којима располаже и управља Агенција за осигурање депозита.
​Заштита се обезбеђује на начин што ће се у случају увођења негативних банкарских камата на иностраном банкарском тржишту, девизна средства којима располаже Агенција моћи да улажу, не само у динарске, већ и у девизне дужничке хартије од вредности које издаје Република Србија или Народна банка Србије.
Овакво предложенорешење представља флексибилан модел чијом применом се постиже брже реаговање на промене банкарских политика иностраних банака, као и потпуно адекватну заштиту средстава којима управља Агенција за осигурање депозита кроз спречавање смањења ових средстава због негативних каматних стопа у страним банкама.
​У том смислу, неспорно је да су допуне два наведена закона један добар корак ка још одговорнијем управљању средствима Агенције, односно средствима наших пореских обвезника.
​Када су у питању споразуми о зајмовима, који су на дневном реду, хтела бих да истакнем да су у питању развојни кредити чијим средствима ће се унапредити један од носећих сектора економског развоја Србије, а то је енергетски сектор. Србија има озбиљне енергетске ресурсе и ослања се на домаћу производњу, па и на извоз, располаже производним капацитетима који су у претходном периоду обезбеђивали енергетску стабилност земље, чак и у веома отежаним условима производње. О томе се овде доста говорило, заправо, министар је у неколико наврата објаснио вредност свега тога.
​Енергетика је сектор који захтева стално одржавање и модернизацију и развој, дакле то подразумева и једно озбиљно инвестирање. Енергетски производни системи, као што су хидроцентрале и термоелектране, али и преносни системи, захтевају непрекидна улагања како би се производња повећала и била безбедна. Развој подразумева модернизацију не само ради повећане производње, већ и ради штедње ограничених природних ресурса и њиховог ефикасног коришћења.
​Оно што је важно рећи јесте да је незаобилазна и брига о заштити животне средине, јер је познато да енергенти, поготово производња и употреба угља представљају фактор ризика за здравље животне средине и за људе. Споразумом о зајму који је потписан између „Електромреже Србије“ и Немачке развојне банке треба да се обезбеде кредитна средства у висини од 15 милиона евра за реализацију обавезе из регионалног програма енергетске ефикасности у преносним системима.
​Примарни циљ овог програма је обезбеђење националне енергетске безбедности Републике Србије, кроз обезбеђење безбедног и ефикасног преносног система. Конкретно, ово би значило да ће се овим зајмом вршити замена дотрајале мреже нижег напонског нивоа од 220 кв, системом који је многоструко већег капацитета и вишег напонског нивоа, односно од 400 кв.
​Развојни циљ овог програма, у суштини, јесте допринос одрживом економском развоју Републике Србије усклађивањем преносних система са основним постулатима енергетске ефикасности, али и допринос глобалној заштити климе путем смањења емисије угљендиоксида. Финансирањем овог програма, од националног и регионалног интереса, омогућиће се и транснационални пренос електричне енергије на великим растојањима и то уз минималне губитке. На тај начин ће се спајати енергетска тржишта источне и западне Европе.
Оно што је најважније ова инвестиција ће гарантовати сигурно и стабилно снабдевање домаћих потрошача довољним количинама квалитетне електричне енергије.
​Када је у питању други споразум, односно Споразум о зајму закључен са Немачком развојном банком, зајмопримац је ЈП „Електропривреда Србије“, а износ зајма је 45 милиона евра. Република Србија такође даје гаранције у корист Немачке развојне банке, а средства зајма ће бити употребљена за пројекат модернизације система за одпепељивање ТЕНТ А.
​Циљ овог пројекта је реконструкција система за прикупљање, транспорт и одлагање пепела и шљаке у ТЕНТ А. Није тајна да је то, пре свега, највећа термоелектрана у Републици Србији, са највећим обимом производње, а самим тим и са највећом емисијом пепела и шљаке. Постојећи системи ће бити реконструисани, тако да се добије унапређење перформансе за поступак одпепељивања, а све у складу са међународним стандардима заштите животне средине.
​Разлози за реконструкцији налазе се у намери да се добије поуздан техничко-технолошки систем којим ће се пепео, шљака и гипс из ових блокова ТЕНТ депоновати, уз задовољење услова заштите животне средине, а тиме и заштите здравља становништва. Новим техничко-технолошким решењима спречиће се разношење пепела ветром, недозвољено загађивање подземних и површинских вода, пре свега реке Саве, спречиће се загађење околног тла, као и решавање отпадних вода које су у систему одпепељивања.
​Реконструкцијом ће се, такође, обезбедити испуњење захтева, како домаће, тако и европске законске регулативе из области заштите ваздуха, воде и земљишта. Да подсетим да је усклађивање домаћег законодавства са комунитарним правом, али и праксе у сектору заштите животне средине, један од важних услова за чланство у ЕУ. Конкретно говорећи, реконструкцијом система за одлагање пепела и шљаке, односно применом нове технологије за одлагање пепела, драстично ће се смањити утицај одлагања пепела на квалитет површинских и подземних вода, а загађење ваздуха биће смањено на прихватљив ниво. Дакле, примениће се еколошки пожељније и прихватљивије технолошко решење.
​Имајући у виду какве све последице по здравље грађана који живе у ободу термоелектране, као и по здравље природе може произвести пепео и шљака из тетермоелектране, сматрам неопходним реконструкцију постојећих система за отпепељивање који ипак почива на застарелим технологијама.
​Са друге стране, нетреба уопште занемарити чињеницу да је пепео из термоелектрана значајан ресурс који се може користити у грађевинарству, градњипутева и у друге сврхе те је процена да овај ресурс вреди чак милијарду евра.
​О еколошком аспекту одпепељивања ће шире говорити мој колега Иван Карић, а у контексту ефекта које очекујемо након реализације пројекта за који се узимају зајмови код Немачке развојне банке потврђујем да ће Посланичка група СПС подржати ратификацију ова два споразума јер се ради о развојним пројектима у области енергетике.
​У Дану за гласање Посланичка група СПС подржаће и ове споразуме, али и остале законе о којима је парламент расправљао на овој седници“.
​