Најновије

Национални програм јавне железничке инфраструктуре води даљем развоју и модернизацији железнице Посланичка група

СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије о сету споразума из области саобраћаја

“Развијена инфраструктура нам је потребна, а оно што су Закон о железници и Закон о безбедности и интероперабилности железнице обезбедили као формалне услове за нови концепт управљања и развоја железничког система уткано јесте у овај Национални програм који води даљем развоју и модерне и безбедне железнице, што јесте циљ и Владе, а треба да буде циљ свих нас”.

“Поштована председнице, уважени гости и уважени министри и гости из министарстава, пред нама је 21 споразум међународни, који би требало да ратификујемо на овој седници.
​Моје колеге су говориле о многим споразумима, а ја ћу се укратко осврнути на споразуме који се тичу области саобраћаја.
​Пре свега, на ова два споразума из области авио саобраћаја, Споразум са административном регијом Хонг Конг Народне Републике Кине, који је практично класичан споразум у авио саобраћају и тиче се уређења односа са Хонг Конгом, чиме ће се омогућити, пре свега ближе повезивање Србије и Хонг Конга, као и јачање културне и економске сарадње.
​Други споразум је споразум о преносу надлежности за пружање услуга у ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Хрватске. Он је техничке природе и односи се на процедуре и пренос надлежности ваздушног саобраћаја везаног за контролу лета на територији обе државе.
​Овај споразум значајан је због потребе да се омогући безбедан и ефикасан проток ваздушног саобраћаја и безбедно спровођење процедуре слетања и полетања како на територији Републике Србије тако и на територији Републике Хрватске.
​Обзиром на преостало време моје посланичке групе, ја бих се у неколико минута осврнула на одлуку о националном програму јавне железнице, односно железничке инфраструктуре за период 2017-20121. година.
​Према досадашњој Стратегији развоја саобраћаја за период 2010-2015. година, железнички саобраћај је имао, као вид саобраћаја значајне и економске и еколошке предности у односу на друге видове саобраћаја и већу ефикасност масовног превоза путника и робе.
​Усвајањем новог Закона о железници 2013. изменама и допунама 2015. године, а потом и новог Закона о безбедности и интероперабилности железнице, ми смо успоставили нормативни оквир за један потпуно нови, савремен концепт управљања, управо у складу са овом стратегијом, али и у складу са планом Владе за наредни период. Јасно је било да ће ефекти примене ових нових прописа бити видљиви након неколико година.
​Управо национални програм јавне железничке инфраструктуре, који је данас на дневном реду, мора да одреди приоритете развоја, изградње и реконструкције, али и одржавања функционалности јавне железничке инфраструктуре и да пружи смернице за унапређивање услова за успостављање савременог концепта развоја железничког саобраћаја у Србији.
​Програмом су дефинисани циљеви, техничко-технолошки параметри развоја наше инфраструктуре и програмом су планирана како проширења инфраструктурне мреже, тако и програми којима ће се постићи део потребне модернизације наших пруга, посебно пројекат реконструкције и модернизације деоница Паневропског Коридора 10, кроз Републику Србију и магистралне пруге Београд – Бар.
​Укратко бих се осврнула и на поглавље које се односи на интермодални транспорт као посебан вид транспорта и који треба да представља развојну шансу наше железнице.
​Интермодални транспорт који се заснива на мултимоделном транспорту највећи део пута реализује железничким или водним путем, јер су ова два вида саобраћаја и економичнија и еколошки повољнија, а најкраће дистанце најчешће на почетку и на крају иду друмским саобраћајем.
​Железница као носилац интермодалног транспорта има шансу и мора да унапреди своје пословање и са другим видовима превоза и одговори све строжијим захтевима тржишта.
​У програму се препознаје развој интермодалних логистичких мрежа које јесу неопходне за укључивање Републике Србије у међународном интермодалном транспорту и ово је перспективно највећи транспортни потенцијал железнице за транспорт различитих врста и роба и производа, јер се ради о заједничком логистичком производу свих видова саобраћаја на савременом транспортном тржишту.
​У овом плану види се и изградња, односно планирање нових терминала, интермодалних комбинованих терминала за транспорт робе, изградња терминала у Београду, Новом Саду и Нишу, поред постојећих железничких теретних аранжираних станица као део железничке инфраструктуре.
​За привреду је такође важно и да је овим планом предвиђен пројекат изградње првог модерног интермодалног терминала, који ће бити у Батајници у Београду са свим потребним капацитетима и колосечном везом са железничком инфраструктуром као дела будућег логистичког центра.
​Развијена инфраструктура нам је потребна, а оно што су Закон о железници и Закон о безбедности и интероперабилности железнице обезбедили као формалне услове за нови концепт управљања и развоја железничког система уткано јесте у овај Национални програм који води даљем развоју и модерне и безбедне железнице, што јесте циљ и Владе, а треба да буде циљ свих нас.
​Свакако ће посланичка група СПС подржати и овај документа, а на самом крају желим можда и да ризикујем да изазовем реплику, али морам да злоупотребим ово време и да у своје име и у име мојих колегиница осудим непримерену и недоличну реторику колеге Зорана Живковића.
​Као жена и као политичарка није увређена само председница парламента, већ свака од нас. Од Зорана Живковића захтевамо у најмању руку да се извини пре свега председници парламента, ово му није био први пут, а од колега новинара очекујем да објаве протест којим смо овим поводом потписали ми народни посланици и народне посланице и овај протест су чак подржали и гости из Министарства и министри у Влади Републике Србије”.

Категорије: Посланичка група