НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о министарствима:

„Србија пролази кроз успешан реформски процес и то како у погледу усаглашавања законодавства државе Србије са законодавством Европске уније, тако и у погледу свих других процеса који се дешавају, како у привреди, тако и у науци, тако и у просвети, тако и у здравству.Управо због тога, потребно је министарство, Министарство за европске интеграције, где ће на једном месту бити испраћен цео процес који прати наш улазак у Европску унију“.
Опширније…

​„Имајући у виду да је овлашћени представник СПС-а, наш друг Ђорђе Милићевић, истакао да ће СПС, односно наш посланички клуб безрезервно подржати измене и допуне Закона о министарствима, могу само да потврдим тај став и да у старту изнесем чињеницу да се нећу, у својој дискусији, превише везивати за оно што ће моје колеге да у својој дискусији истичу, а то су чињенице које оправдавају измене и допуне овог Закона, када је у питању увођење новог министарства, а то је министарство за заштиту животне средине.
​С тога ћу се у својој дискусији више осврнути на разлоге који оправдавају устројство једног новог министарства, а то је министарство за европске интеграције. Евроинтеграциони пут Србије је превасходно државни интерес и он је потврђен кроз две чињенице, прва чињеница је да већ Србија пролази кроз успешан реформски процес, и то како у погледу усаглашавања законодавства државе Србије са законодавством Европске уније, тако и у погледу свих других процеса који се дешавају, како у привреди, тако и у науци, тако и у просвети, тако и у здравству. Дакле, свуда где се држава Србија појављује као неко ко је респектабилан кандидат за улазак у чланство Европске уније.
​Друга чињеница јесте неспорна чињеница, а то је да је Европска унија најважнији трговински, инвестициони партнер Србије, а самим тим фактор економске стабилности. Када кажем партнер Европске уније, ту пре свега мислим на државе чланице Европске уније, а о томе је данас говорио предлагач закона, господин Мартиновић, који је изнео бројне податке, проверљиве наравно, статистички проверљиве, који се односе управо на спољно трговинску размену између чланица Европске уније и државе Србије.
​Оно што је јако важно истаћи, и то смо данас и дотакли у дискусији, јесте чињеница да је управо ова Скупштина, потврдила Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, да је након тога потврђивање тог истог Споразума са Србијом била спроведена процедура верификације тог истог Споразума у Парламентима чланица Европске уније и да је након тога Европски парламент потврдио тај Споразум који је ступио на снагу 01.септембра 2013. године.
​Шта то значи? То значи да је управо потписивањем тог Споразума о стабилизацији и придруживању држава Србија преузела и одређене обавезе, а те обавезе су управо оно што ми данас радимо – прилагођавање свему ономе што обезбеђује једноставнији, релаксиранији пут за улазак у ЕУ.
​Наравно, ради грађана, треба истаћи да држава Србија води мудру политику и ова Влада ће ту политику наставити, а то подразумева да истовремено ми гајимо, одржавамо и одржаћемо изузетно добре, пријатељске и братске односе са Русијом, државом која нам безрезервно помаже, државом пријатељем, на коју увек можемо да се ослонимо.
​Што се тиче измена и допуна овог закона, потребно је истаћи још једну чињеницу. Данас се те чињенице нисмо дотицали, а то је једна нова надлежност која се устројава у односу на Министарство спољних послова, које, између осталог, морамо истаћи искрено, изузетно успешно ради, јер се управо преко тог министарства негује нешто што је већ у дужем временском периоду присутно, а то је заштита интереса државе Србије.
​О чему се ради када су у питању новине и надлежности овог министарства? Пре свега, ради се о организацији цивилног друштва и учешћу цивилног друштва у мултинационалним операцијама, јер су управо структуре цивилног друштва, можемо слободно рећи, резервоар цивилне експертизе и да цивилна друштва пружају стручну подршку државним институцијама током креирања спровођења политике безбедности. Добро је што ће Министарство спољних послова у склопу својих надлежности имати и ту нову надлежност.
​Друга улога коју имају организације цивилног сектора, односно грађанског друштва, односи се на надгледање примене политике безбедности. Нарочито је то битно због учешћа цивилног сектора у мировним споразумима, јер су мировне операције данас нешто што подразумева и те како значајно место где држава Србија проналази себе, где држава Србија жели да учествује, где држава Србија и преко цивилног сектора има и те како значајну улогу.
​Подсећања ради, још 1982. Године хуманитарне активности у Конгу су биле и те како значајне, где је и наша држава, тадашња Југославија, пронашла своје место. Данас су те хуманитарне активности и манифестације и те како потребне у многим деловима света, конкретно у Сирији, у граду Алепу, граду који је град страдалник, граду у коме становништво вапи за помоћи. Подсећања ради, држава Русија, наша братска држава, је позвала Србију да учествује у хуманитарним активностима. С једне стране, постоји једна врста помало и апсурда, да држава Сирија као држава која је подржала Србију у настојањима да се спречи улазак Косова у УНЕСКО, је гласала за Србију и гласала је против уласка Косова у УНЕСКО. Нажалост, ми смо тој истој Сирији увели санкције, односно придружили се санкцијама које је увела Европска унија. Ово није због тога што је то жеља државе Србије, већ због тога што је политика Србије таква да учествује само у мировним мисијама УН и ЕУ. Саглашавајући се са политиком Европске уније и Уједињених нација, ми смо тај концепт и устројили и тај концепт одржавамо.
​Зашто ово говорим? Искључиво из разлога што сматрам да и у овом делу измене и допуне Закона о министарствима завређују пажњу.
​На крају, желим да истакнем само да је очекивање СПС било да се, када већ говоримо о изменама и допунама Закона, а које се односе на област правосуђа, можда размисли о томе да се правна регулатива стечаја коначно врати тамо где је тој регулативи место, а то је Министарство правде, а ни у ком случају Министарство привреде, имајући у виду да је срце стечаја привредно правосуђе, имајући у виду чињеницу да се привредни судови у највећој мери баве стечајем и да у највећој мери решавају питање стечаја, на крају крајева, својим одлукама.
​На крају, у име СПС и нашег Посланичког клуба желим још једном да истакнем да ћемо у Дану за гласање подржати овај законски акт“.