МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о министарствима:

„За време мандата министарке госпође Снежане Богосављевић Бошковић, десет закона је усвојено из области заштите животне средине, враћен је „Зелени фонд“, од 19 структурних пројеката значајних за животну средину, а који су финансирани средствима ЕУ и суфинансирани из буџета Републике Србије, решено је и завршено 16 пројеката“.
Опширније:

„Поштована председнице, даме и господо народни посланици, као члан Посланичке групе СПС, придружујем се подршци усвајању ових измена и допуна Закона о министарствима, са констатацијом да је врло корисно да имамо ове измене и кроз ове измене добијемо два министарства, која су веома значајна, и преко потребна за будући рад Владе, а то је министарство за европске интеграције и министарство за заштиту животне средине.
​Србија је већ у добром јеку, да тако кажем, и у процесу евроинтеграција, већ је узет замах и доста тога је већ урађено, и свакако да у таквом једном процесу који узима маха, потребно је да се ови послови сконцентришу и студиозније обаве у оквиру једног министраства, министарства за евроинтеграције. У томе видимо праведност свега овога.
​Што се тиче министарства за заштиту животне средине, ту би и више посветио пажњу овом министарству и сматрам да је оно веома, веома неопходно. Ипак, сматрам да ови послови, који се тичу заштите животне средине, су добро и квалитетно урађени у протеклом периоду, у оквиру Министарства енергетике, које је раније водила министарка Михајловић.
​Такође, је доста урађено и за време мандата министарке Снежане Богосављевић Бошковић, тада је овај део био при Министарству за пољопривреду.Тада, за време министровања госпође Снежане Богосављевић Бошковић, десет закона је усвојено из ове области, враћен је „Зелени фонд“, од 19 структурних пројеката значајних за животну средину, а који су финансирани средствима ЕУ и суфинансирани из буџета Републике Србије, решено је и завршено 16 пројеката. Према томе, и те како било је резултата из ове области.
​Ипак, сматрам, да је један искорак напред учињен овим предлогом да се уведе посебно министарство. Ми као посланичка група подржавамо, јер сматрамо да у оквиру посебног министарства ова питања, значајна у најширем смислу, могу квалитетније да се обаве.
​Животна средина представља свеобухватан ресурс за нормално функционисање и будућност цивилизације. Заправо, само у пуном капацитету и богатству живог света и биолошке разноврсности човек као посебна врста може дугорочно да нађе свој одрживи опстанак и будућност.
​Антропоцентристички приступ по коме је човек апсолутни господар природе, и господар над флором и фауном и над природом, је погубан за човека и његову будућност, али и за опстанак и трајање живота на земљи.
​Такође, важно је рећи да је очување животне средине глобално питање, питање број један, парекселанс, које постаје актуелно и због чињенице да је већ доста негативног учињено од стране човека на природу и на услове живота, а то значи да је учинио много и противусебе.
​Иначе, у политичком погледу ваља истаћи чињеницу да животна средина представља једну од најширих и најзахтевнијих области на путу придруживања Србије ЕУ. Заштити животне средине посвећено је посебно Поглавље 27, које подразумева хармонизацију националног законодавства са основним циљевима политике животне средине у ЕУ. Утицај човека на животну средину никада није био интензивнији, обухватнији и далекосежнији. Будућност наше планете, што значи укупан живи свет, као и сама људска цивилизација, практично зависе од човекових међуодноса са природом.
​Данас бројност светског становништва, уз рапидно смањење залиха приордних ресурса, нагомилавање загађивача, драматично упозоравају на озбиљност насталог стања.
​Само иступање из Париског споразума, недавно смо то имали прилике да пратимо, свакако забрињава и чини се да нема довољно свести, нити промишљања, о томе колико је ово важно.
​Многа од ових питања била су предмет расправе на првој конференцији о заштити животне средине 1972.године у Стокхолму, која је значила прекретницу у односу човека према животној средини.
​Веома је важно рећи да у глобалним акцијама очувања биолошке разноврсности разматра се, не само њен фундаментални значај, већ и њене естетске, културне, етичке и духовне вредности за прошлост, садашњост и будућност људи и човечанства.
​Велики број научника и филозофа се бави овим питањем. Вредно је поменути професора са Харварда, Едварда Вилсона, који сматра да постоји значајна психолошка релација у односу на потребу очувања природе и разноврсности у живом свету. Најбољи пример за ово што професор тврди, јесу искрене мисли и речи индијанског поглавице Сјетла, који је упутио америчком председнику Френку Пирсу 1854.године, на понуду председника да се откупи земља Индијанаца на којој су они живели.
​Рећићу и ово, да, заправо, човек у току своје еволуције је изникао и стасао у савршеном складу биолошке разноврсности, што је био савршен амбијент за његов еволутивни домет који је он данас достигао. Само у таквом једном промишљању, у таквом једном контексту, може се разумети важност очувања животне средине, не за развој једне државе и једног друштва, као што је Србија, која је мала земља, већ и, уопште, за опстанак живота на земљи.
​Из то гразлога истичем да је ово веома значајно, глобално, питање, а такође ћу рећи своје мишљење, то мислим да није нека велика мудрост, али мислим да је велика истина, да европска заједница, односно унија, као скуп држава, има најразвијенију легислативу, односно законодавство у овој области, а чини се и све по потреби очувања животне средине.
​Колико је то важно, завршићу, такође, једном изјавом и једним ставом, и једном мисли, професора са Харварда, професора Едварда Вилсона, које сам и раније, једном приликом у Скупштини овде истакао, а мислим да је вредно овде истаћи.
​Он хипотетички каже – уколико би се планета Земља нашла у истраживачком фокусу биолога са неке друге планете, ја верујем, каже он, да би он посматрајући и анализирајући нас овде на земљи закључио да је тамо, дакле да је на земљи доминанта једна врста у средњој фази свог сопственог уништења. Из тих разлога, свакако је важно продубити свест о томе колики је значај животне средине, али у склопу онога што је глобални покрет на плану очувања животне средине и зато ово питање, ова тема и овај проблем у контексту избора нове Владе заслужује свакако да нова Влада у свом саставу има министарство за очување животне средине. То је још један разлог због ког ће СПС са пуно задовољства гласати за ове измене и допуне Закона о министарствима“.