Како би се ускладио са постојећим законима, а и смањила злоупотреба приликом регистрације мањинских странака, Министарство државне управе и локалне самоуправе планира да до краја године размотри измене Закона о политичким странкама.

Како каже државни секретар у овом Министарству Зоран Касаловић, намера је да се до краја године формира радна група и издради нацрт измена и допуна Закона о политичким странкама које су, каже, неопходне и због немогућности примене појединих одредби.

– Код оснивања политичких странака биће размотрене све опције у вези са обавезним присуством делегата на оснивачким скупштинама. Дешавало се да политичка странка поднесе 10.000 потписа оснивача, што је предвиђено законом, али да се оснивачка скупштина одржи уз присуство десет делегата – рекао је он.

Како је навео, од укупно 113 активних политичких странака у Србији, 69 је мањинских партија, а изменама закона би требало омогућити транспарентнији начин регистровања мањинских партија.

Каже да су се у пракси дешавале злоупотребе, и да је било случајева да се у последњих неколико година у изборним циклусима региструју мањинске политичке странке само зато што је за њихово оснивање потребно 1.000 оснивача. Али, истиче Касаловић, када се прецизније и ближе погледа програм тих политичких партија, види се да оне немају план да се баве мањинским темама и проблемима, већ нечим другим.

– У овој ситуацији ми смо од њих захтевали да своје програме ускладе. Они који су ускладили су регистровани – рекао је Касаловић, и додао да 2012. године три захтева за регистровање мањинских патија нису усвојена, а ове године један.

Подсетио је на одлуку Уставног суда Србије да одређени чланови Закона о политичким партијама нису у складу са Уставом, пре свега одредбе да се оне политичке партије које у року од осам година немају народне посланике бришу из регистра, односно да морају поново да поднесу захтев за регистрацију.

– Те одредбе које је Уставни суд оценио као неуставне потребно је брисати – додао је Касаловић.

Када је реч о Закону о општем управном поступку, наводи Касаловић, тај пропис се већ фактички примењује када је у питању оснивање политичких партија.

Објаснио је да је Закон о општем управном поступку донео револуционарну промену у смислу поступања управе, те да у овом тренутку приликом оснивања политичких партија није потребно доставити потврду о упису оснивача у јединствени бирачки списак јер, по службеној дужности, управа има те податке.

– Дакле, потребна је само изјава, 10.000 оснивача за политичке партије, а за мањинске партије 1.000 и то је већ велика уштеда у трошковима за осниваче и за будуће политичке партије, али уштеда и у самом времену приликом оснивања политичких партија – рекао је Касаловић.

Прецизирао је да је оне одредбе које нису у том смислу у сагласју са Законом о општем управном поступку потребно изменити.

Навео је и да је неопходно успоставити одређену координацију када је у питању брисање политичких партија из регистра, и то између Агенције за привредне регистре и Министарства финансија како би имали адекватне информације.

Касаловић је рекао да је потребно дефинисати и реалније поставити одредјене рокове у поступању управе јер, објашњава, у овом тренутку одредјени рокови не остављају довољно простора да се одређено поступање управе реши на адекватан начин.

Извор: Блиц