Најновије

Триван: Напредак Србије уско везан за животну средину Вести

Питање напретка Србије је уско везано за животну средину, можемо да обезбедимо много радних места, искористићемо економске и политичке аргументе. Свака општина мораће да издвоји средства за пројекте о животној средини, каже министар заштите животне средине Горан Триван.

Србији су у области заштите животне средине потребне инвестиције од око 15 милијарди евра, процена је Министарства за заштиту животне средине. Део тих средстава могле би да буду америчке инвестиције, а делегација америчких привредника, који послују у области заштите животне средине, требало би да пре краја године посети Србију, што ће омогућити нова улагања. Министар Горан Триван је недавно био у вишедневној посети САД.

“Одлазак у САД је наставак контаката, примљени смо код помоћника секретара и отворено смо разговарали и наставићемо сарадњу. Део се мора валоризовати кроз улагања, Србија има потребе да се у њу инвестира, инвеститори из САД су изразили спремност да дођу и улажу. Тешко је фокусирати се на једну тачку, различита су интересовања, улагање у управљање отпадним водама, отпадом, заштиту природе, широка лепеза могућности. Очекујем да дођу до краја године и онда ћемо конкретније да причамо. Да се инвестира 15 милијарди евра, постоје компаније које располажу чистом технологијом, нећемо дозволити да уђу прљаве технологије, Србија озбиљно мисли о овој области. Они имају знање, чисте и добре технологије, располажу капиталом, а нама капитал недостаје”, каже Триван.

Знамо какав ваздух удишемо, али када се деси неки ексцес немамо уређаје свуда по граду који могу да мере опасне супстанце. Мењаћемо прописе, али које ћемо уређаје да купимо зависи од новца, у граду чинимо све у складу са законом, морамо то мало боље да контролишемо.

Говорећи о Париском климатском споразуму, Триван каже да Србија по прорачуну емијија гасова није земља која прелази ограничења и да ту имамо простора. Додаје да “Србија лежи на угљу” и да се можемо ослонити на ту енергију.

“Постоје технологије које производе гас из угља, постоје пилот пројекти у свету и то ћемо пратити, то је један од путева. Користићемо угаљ у мери у којој је то потребно. Да користимо угаљ, али да емисију штетних гасова и оно што се пушта у воде контролишемо. Нове инвестиције ће ићу у правцу да не могу да загађују животну средину”.

Из ЕУ нам поручују да будемо ефикаснији у коришћењу средстава, а Триван каже да нисмо довољно ефикасни, али да смо тек на почетку. Он наводи да ниједна земља није потрошила новац из фондова ЕУ, јер није било довољно пројеката.

“Мантра нашег рада ће бити пројекти, радићемо на томе. Основаћемо посебан сектор за пројекте, где ћемо помоћи свима. Можете имати новца, али ако немате пројекат ништа вам не вреди. Морамо се посветити изради пројеката, треба нам две до три године да бисмо стигли до реализације пројекта. Објаснићемо локалним самоуправама шта морају да имају и ми ћемо да им помогнемо”, рекао је он.

Триван истиче да имамо врхунске стручњаке за управљање отпадом, као и у другим областима, али треба да гледамо “шта су комшије урадиле паметно”, као и упутства ЕУ.

За доделу уговора за јавно-приватно партнерство за третман и одлагање комуналног отпада на депонији у Винчи стигла је понуда француско-јапанског конзорцијума Суез – Итоцху.

“Разговарали смо са преко 70 компанија и у разговорима отпадају поједине компаније које немају капацитет, неке нису могле да уложе свој новац и то је био главни фактор. Пеглали смо услове који су били у реду за све и на крају смо дошли до једне компаније која то може да уради”.

Власт у Београду пре три године смањила је границе водоизворишта и површину која је некада била зона заштите претворила у грађевинске парцеле.

“Није еколошка одлука, трудимо се да будемо препрека тој врсти угрожавања водоизворишта. Читав Београд лежи на водоизвориштима, питање је где бисте онда могли да градите. Београдске електране имају резервоаре на Новом Београду, који су усред водоизворишта и то је наслеђе прошлости, а то не значи да тако треба да буде у будућности, ми сад ту спроводимо неке поступке. Ту промену обима водоизворишта је урадио институт Јарослав Черни који је компетентан. Ниво подземних вода се смањује, а то значи да су се сузиле зоне заштите водоизворишта и ту се могу наћи аргументи за смањивање. Водом морају да се бави и комуналци, али и људи који се баве здравством, негде смо се ту сударали у Београду, али уверелили су нас у Черном да је то то”.

Извор: Н1

Категорије: Вести|Министри