ВЕСНА ИВКОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу Закона о основама система образовања и васпитања и Предлогу Закона о високом образовању.

“Реформе у савременим условима подразумевају образовање за нова занимања и нове вештине. Да би се то постигло потребне су даље реформе  основног, средњег стручног и универзитетског образовања, у чему Република Србија доста напредује последњих година, посебно од доношења Стратегије образовања. У том смислу и доношење ових закона сматрам даљим унапређењем система образовања”.

Поштовани председавајући, поштовани господине министре са сарадницима, поштоване колегинице и колеге, данашња парламентарна дебата недвосмислено потврђује да је образовање међу најважнијим темама  нашег друштва, а да су предложени закони из ове области и овог пута повод за широку и садржајну расправу.

21. век је век савременог друштва које подразумева низ економских и социјалних промена, као и брзу транзицију друштва у друштво знања. Сходно томе јављају се и нови изазови и потреба за новим приступом васпитању, образовању и учењу. Услед све бржег развоја друштва, термин о коме се све више говори јесте учење током целог живота са циљем сталног унапређивања знања, вештина и способности на пољу личне, грађанске, друштвене и пословне перспективе.

Образовање нам нуди не само знање из различитих области и наука, већ и начин да се тако изградимо као личности и чинимо свет бољим за живот. Неко много мудрији од мене је рекао – највећа нада сваке земље лежи у примереном школовању младих. Зато образовни систем мора стално да се мења, јер знања се стално обнављају, иновирају, и прилагођавају потребама тржишта рада.

Реформе у савременим условима подразумевају образовање за нова занимања и нове вештине. Да би се то постигло потребне су даље реформе  основног, средњег стручног и универзитетског образовања, у чему Република Србија доста напредује последњих година, посебно од доношења стратегије образовања. У том смислу и доношење ових закона сматрам даљим унапређењем система образовања.

Предлогом закона омогућава се систематичан, рационалан и поступан приступ променама образовано-васпитног система уз свеобухватно сагледавање процеса од почетка до краја школовања. Навела бих најпре неке од промена и новина у закону о основама система  образовања и васпитања које сматрам важним.

Овај предлог закона ствара услове и даје могућности за оснивање установа по моделу јавно-приватног партнерства за области образовања и васпитања. Затим, овим законом се успоставља модерни и ефикасни јединствени информациони систем у образовању и васпитању. Прописује се већа одговорност директора, секретара и органа управљања установе, али и обавеза веће укључености родитеља и других законских заступника ученика.

Ствара се законски основ за увођење дуалног образовања у средњем стручном образовању и васпитању у складу са европском праксом, што треба да доприноси бржем укључивању младих у свет рада.

Оно што је такође важан циљ закона је повећање образовног нивоа становништва Србије који још увек није задовољавајући.  То је један од најважнијих циљева стратегије образовања, а показатељи нивоа образованости становништва директно су повезани са степеном  друштвено-економског развоја.

Веома је важно укључивање маргинализовних  група, лица са сметњама у развоју и инвалидитетом у систем образовања и васпитања путем оснивања ресурс центра.

Битно је да се законом прецизније регулише статус запослених у просвети, статус наставника, васпитача и стручних сарадника који обављају образовно васпитни рад, при чему ће се питање плата регулисати посебним законом.

Наша посланичка група је поднела неколико амандмана са жељом да се прецизирају неке одредбе и унапреде решења. Поменућу амандмане којима смо предложили да у Националном просветном савету буду представници друштва школских библиотекара Србије, као и представници актива наставника који предају у нашим допунским школама у иностранству.

Када је у питању Закон о високом образовању, истакла бих неколико ствари. За квалитет високог образовања изузетно је важно што се значајно унапређује систем акредитације факултета кроз оснивање националног тела за акредитацију и увођење нових стандарда и процедура за издавање дозволе за рад и упис студената.

Желим да похвалим предлог за успостављање јединственог информационог система просвете, који између осталог подразумева и регистре акредитованих студијских програма, запослених и студената. Верујем да ће се тиме значајно олакшати праћење постигнутих резултата и напретка у високом образовању, као и да ће овај систем бити база за утврђивање објективних критерија финансирања.

Циљеви предлагача су јачање веза факултета и привреде, и унапређење функционалних знања наших студената како би се што већи број њих по завршетку студија запослио у струци. То  је и разумљиво, јер нека испитивања кажу да чак 56% наших стручњака по завршетку студија није запослено на позицији за коју се школовало. Због тога је изузетно важно да се успостави и ојача спона између факултета, тржишта рада и привредних и друштвених субјеката.

У том смислу, предлог закона нуди решења попут формирања савета послодаваца на факултетима, могућност ангажовања у настави експерата из привреде, као предавача ван радног односа, увођење кратких програма студија и студија уз рад који омогућавају стицање практичних знања и вештина у складу са потребама тржишта рада.

Питање ефикасног студирања је такође један од проблема нашег система високог образовања. Како болоњски принцип студирања подразумева континуиран рад на праћењу и провери усвојених знања у току школске године, то практично значи да су студенти максимално оптерећени обавезама текуће академске године, па уколико се свему томе дода још један или два предмета из претходне године, јасно је са каквим оптерећењем се суочавају наши академици.

Би била изузетно корисна свестрана анализа овог проблема, како би се утврдили разлози због којих је 60 бодова често за наше студенте недостижан циљ. Тек на бази овакве детаљне анализе, могле би се предложити и адекватне мере за повећање ефикасности студирања и успеха наших студената.

У том смислу верујем да ће нови Закон о високом образовању дати довољно јасан правни оквир за унапређење ефикасности студирања и унапређење квалитета високог образовања. Јер, Србија има квалитетно високо образовање, што доказују наши универзитети који су већ стекли светску репутацију, како рангирањем на Шангајској листи, тако и знањима наших стручњака који су након завршетка студија запослење пронашли у данас водећим светским компанијама.

Подсетићу да је Шангајска листа једна од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете света. Позиционирање на овој листи, која обухвата свега 2% светских универзитета, доказ је конкурентности и квалитета нашег високог образовања.

Београдски универзитет је и ове године међу 300 најбољих универзитета у свету. Рангиран је у чак 17 ужих научних области. У појединим областима, као што су математика и прехрамбена технологија, резултати Београдског универзитета су још бољи.

Ове године на Шангајској листи нашла су се још три наша универзитета – Универзитет у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу. Светски реноме нашег високог образовања изградили су и многи наши стручњаци, који су радили или и данас раде на престижним местима у свету. Неки подаци кажу да само у Америци и Канади има готово 5.000 студената са Београдског универзитета који раде у многим великим компанијама. Они су пренели славу из свог универзитета и Србије.

Искористила бих на крају прилику да дам и неке предлоге за даље унапређење универзитетског образовања. Наиме, на свим факултетима и високим школама изучава се један или више страних језика, предмет информатике и информатичке писмености. Али, по завршетку студија, студенти не добијају никакве сертификате о нивоу стечених знања страних језика и познавања  одређених информатичких језика, односно информатичких програма.

Наш предлог је да се на крају студирања, у оквиру ових предмета на факултетима, организује провера знања од стране релевантних институција из ових области и да студенти заврше студије са сертификатима о нивоу информатичке писмености и знању страних језика, јер знамо да данас ниједан конкурс за запослење не пролази без ова два услова. Зашто да не омогућимо младим људима да у оквиру редовних студија добију сертификате и за ова знања и тиме им помогнемо да брже дођу до посла.

И да завршим реченицу коју је пре пет векова изрекао филозоф и државник Френсис Бејкон – знање је моћ. Моћ коју нам нико не може узети. Инвестиција у знање никада није изгубљена инвестиција. Зато наше друштво мора да улаже у знање, али и да га цени.

У Дану за гласање Посланичка група Социјалистичке партије Србије гласаће за оба ова закона.