Најновије

Стручна, професионална и ефикасна јавна управа Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о Националној академији  за јавну управу и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима

 Закључци који се могу извести из анализе ових закона о којима данас расправљамо, то је да државна и јавна управа морају бити заснована на два принципа или два начела. Први принцип или прво начело јесте професионалност, а други принцип или друго начело јесте деполитизованост.

 

Поштовани министри, чланови Владе, уважени народни посланици, поштовани грађани Србије, пре почетка моје дискусије желим да истакнем да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати предлоге закона о којима данас расправљамо, јер то ови закони у сваком случају заслужују.

У овом, да кажем, делу дискусије који се односи на овлашћене представнике посланичке групе, ја ћу се најпре одредити према закону који се односи на статус Националне академије за јавну управу, а касније, наравно, дотаћи и осталих предлога закона који су тема данашње расправе.

Опширније…

 

Данас смо чули много изјава везаних за Националну академију за јавну управу.Чули смо и оних који су конструктивни и оних који су, најблаже речено, несувисли.

Уважени министре Ружићу, овај потез који се везује за статусну правну ствар, а то је статус Националне академије за јавну управу, је један изузетно одговоран потез Владе Републике Србије и у сваком случају доприноси немерљиво ефикасности и рационалности јавне управе у целини.

Морамо да кажемо за све оне „неверне Томе“ да је ово један начин који подразумева наставак већ започетог поступка свеобухватних реформи јавне управе. Зашто говорим свеобухватних реформи?Па, ми смо већ у реформском процесу. Тај реформски процес се већ неколико година уназад, чак и дуже, спроводи кроз рационализацију јавне управе смањењем броја запослених у складу са преговорима и закључцима који се усвајају заједно са Међународним монетарним фондом и Светском банком и ту постоји одговорност Владе Републике Србије коју грађани Србије препознају, а то је да се смањење броја запослених ни у ком случају не доведе у ситуацију да то постане социјални терет, односно да то буде контролисано смањење запослених у јавној управи и да се на тај начин дође до нивоа оптималног броја запослених у јавној управи са компетенцијама које запослени у јавној управи морају да имају.

Ова два закона, о Националној академији, као и Закон о измени и допуни Закона о државним службеницима и те како имају рефлексију у односу на процес који се везује за смањење броја запослених, а то је свакако реформски процес.Зашто ово говорим? Једноставно, из разлога што тек када јавна управа достигне онај број запослених који је оптималан за обављање послова управе, тек тада можемо приступити једном правом начину, једној правој методологији усавршавања, стручног усавршавања, едуковања, односно стицања одређених знања и искустава који побољшавају квалитет рада јавне управе.

Чули смо доста конструктивних предлога. Један од њих је био тај да се едукација може спроводити и на индивидуалан начин, а то значи да је свако ко је запослен у јавној управи дужан да на сам себи ради, да се едукује, да се надограђује што се тиче својих знања и искуства и то је у свакој случају предлог који је за уважавање.

Међутим, оно што је била критика јесте – ако је то тако, а за шта ће нам онда једна институција као што је Национална академија за јавну управу? Један од разлога јесте управо тај што, без обзира да ли је законодавац прописао да се институционализује један орган управе, у овом случају то јесте орган управе, свако од запослених у јавној управи, без обзира да ли је у јавној управи или у неким другим секторима, мора водити рачуна о свом стручном оспособљавању и истицању нових знања и искустава.

То далеко ефикасније и лакше може да оствари управо преко једне институције која се тиме бави, јер ако се то препусти индивидуално, долазимо до волунтаризма, долазимо до кампањског рада, долазимо до онога што сад већ има.Па, и сада су и до сада могли сви запослени у јавној управи сами себе да едукују, да раде на свом стручном оспособљавању, на стицању нових знања и искустава.Зашто то до сада нису чинили?Па, ако до сада нису чинили, како да верујемо да ће убудуће да чине?Онда је, с једне стране, у духу хармонизације са законодавством ЕУ стварно наша обавеза да помогнемо том процесу срицања знања вештина, искустава запосленим у јавној управи управо преко Националне академије и онда ту постоји оправданост Националне академије.

Осим тога, овај закон је, господине Ружићу, са правне природе статусни закон.Зашто?Па, због тога што он регулише само статус једне институције.

Примедбе које су вам упућене данас желим да не прихватите и сигуран сам да их нећете прихватити када је у питању организациона структура Националне академије.

Наиме, органи, нарочито руководећи органи Националне академије, не могу бити дефинисани овим законом.Зашто?Зато што су регулисани Законом о државној управи.По одредбама Закона о државној управи, директора Националне академије поставља Влада Републике Србије, такође и његовог заменика.Директор даје одговарајућа овлашћења заменицима.

Данас смо чули сијасет разно разних изјава које немају ни чињенично, па ни правно утемељење.Управо се спречава оно што нам се импутира као владајућој коалицији.Неће овде бити партократије, неће овде бити страначког утицаја, нити билло чега, због тога што се на пиједестал ставља струка и запошљавање на заслугама.

Запошљавање на заслугама подразумева да сваки запослени, без обзира да ли је кандидат за запошљавање или жели да напредује у својој професији, мора то заслужити. Мора то заслужити, превасходно, кроз вредновање његовог рада, а вредновање његовог рада подразумева и вредновање његове мобилности на раду. Ако је то тако, а јесте тако, онда се даје једна свеобухватна оцена да ли он уопште може да ради у јавној управи, како би сервисирао потребе грађана. Зашто? Због тога што је јавна управа један од основних сервиса грађана Републике Србије и сваке државе која на јавној управи заснива задовољење потреба грађана. То нису само еколошке и комуналне потребе, то су и потребе које се везују за просторно планирање, за санитарне потребе итд, итд. Ми морамо, хтели, не хтели, да водимо рачуна о задовољењу таквих потреба и ова два закона управо у том правцу чине делотворним јавну управу.

Следеће што се мора истаћи и што нико данас у дискусијама није истакао а, како би се то рекло пежоративно, из авиона се види, ако ништа друго, доношењем ових закона се уједначава управна пракса. Као што имамо неуједначену судску праксу, тако смо имали још више неуједначенију управну праксу, јер се на један начин поступа у Београду, на други начин у Смедереву, на трећи у Нишу, четврти у Ужицу итд, итд.

Значи, имамо ситуацију у којој ако не дође до уједначавања управне праксе и ако не дође до стандардизације рада када су у питању службе државне, односно јавне управе, онда ћемо долазити до тога да грађани изражавају и даље оправдано незадовољство према оном сегменту државе, односно институција државе, према коме то незадовољство не сме да се испољава због тога што потребе грађана морају да се задовоље.

Иначе, оно што ове законе чини квалитативним законским решењима подразумева још нешто, а то је да се, када су у питању државни службеници, ни у ком случају не фаворизују само запослени, већ сви они који претендују да у систему државне, односно јавне управе, остваре некакав свој потенцијал. Превасходно стручни, искуствени, заснован на знању, а после тога и онај који се везује за тзв. лични, етички став према грађанима Србије, а то је да грађани Србије не могу бити дискриминисани у остварењу својих права. То оваквим системским решењима свакако неће бити дозвољено.

Када су у питању програми и када су у питању програмски савети, односно савети који ће се као делови организације националне академије устројити овим законом, у сваком случају треба истаћи да национална академија за јавну управу није високообразовна установа, нити је то тенденција законодавца, нити то треба да буде. Национална академија служи само за стручно усавршавање и образовање, односно стицање нових знања и искустава.

На националној академији се не добија диплома факултета. На националној академији се добија одговарајућа потврда да је запослени достигао онај ниво знања и искустава који га кредибилише да може да обавља своју функцију, односно да ради свој посао.

Оно што се везује за високообразовне установе, остаје на високообразовним установама и ту апсолутно нема никаквих додирних тачака, осим једне, а та једна подразумева да национална академија за јавну управу може да ангажује и високостручне установе, дакле и факултете и високе школе и научно-истраживачке институције у циљу омогућавања што лакшег стручног оспособљавања запослених и то је апсолутно легитиман начин како се долази до стручног знања, усавршавања или оспособљавања. Зашто? Нарочито због тога што је у самом почетном стадијуму рада националне академије за јавну управу, неће имати национална академија за јавну употребу онај потребан кадар са оним профилом који је неопходно потребан да се што пре спроведе овај поступак едукације, односно стручног оспособљавања и усавршавања.

Даље, национална академија у остварењу свог циља због којих се устројава и систематизује има обавезу да сарађује и са онима за које се може веровати и за које се са сигурношћу може оценити да такође дају подстрек у стручном оспособљавању и усавршавању.То су сами запослени.Њих никако не треба заборавити и њих никако не треба елиминисати из овог едукационог процеса.Због чега?Због тога што управо службеници у јавним управама, који су већ достигли одређени ниво знања и искуства, та знања и искуства могу да преносе на оне који та знања немају.

Стара мудра изрека Јована Јовановића Змаја каже: „Није знање знати, већ је знање знање дати“, а у овој ситуацији управо овим законима се омогућава да и они који су запослени у јавној управи то знање могу да пренесу на оне којима је то знање неопходно.

Рекао сам већ да, када је у питању Закон о измени и допуни Закона о службеницима, то је у сваком случају комплементаран закон овом Закону о националној академији за јавну управу. Комплементаран је због тога што ова два закона морају један другог пратити, јер се и службеници морају у сваком случају подвести под едукацију која се овде устројава, односно која се овде систематизује и онда је овим одредбама закона врло јасно и прецизно дефинисано шта то подразумева обавезе запослених, шта то подразумева обавезу руководилаца да се едукују, да се и они подведу под програм даљег стручног усавршавања и образовања. Мислим да у том правцу ни у ком случају не треба имати критички став када су у питању измене одредаба Закона о службеницима, односно о службеницима у јавној управи.

Господине Ружићу, ми смо недавно, пре неколико дана као припадници, односно чланови делегације присуствовали једној интерпарламентарној конференцији у Црној Гори, која се бавила државном управом и јавном управом у земљама које су кандидати за чланове ЕУ.Ту смо дошли до нечега што су у ствари закључци који се могу извести из анализе ових закона о којима данас расправљамо, а то је да државна и јавна управа морају бити заснована на два принципа или два начела.Први принцип или прво начело јесте професионалност, а други принцип или друго начело јесте деполитизованост, односно елиминисање онога што овде као мантра у Скупштини Републике Србије постоји већ дуже време, а то је партократија.

Земље које вреднују управо те принципе су дале и те како могућности у својим законодавствима да препознамо шта је то што је добро и да применимо у нашем законодавству и ми то данас и чинимо и због тога имате подршку оба министра која су представили у уводним излагањима ове законске пројекте онаквим какви јесу.

Што се тиче Закона који је у уводном делу образложио министар Љајић, а односи се на Закон о електронском документу, о електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, ја у име посланичке групе СПС морам да кажем да је то један квалитативан помак напред, да се на тај начин омогућава да се још ефикасније, а нарочито кроз електронску управу, побољшају услови да се грађанима задовоље све оне потребе које грађани траже, односно које од нас захтевају. Зашто?Због тога што та електронска идентификација, о којој сте ви, господине Љајићу, говорили, чини нешто што до сада нисмо имали у систему државне управе. И електронски потпис и електронски печат у сваком случају представљају решења која су не само авангардна решења, већ решења која у практичном смислу омогућавају знатно бржи саобраћај, неупоредиво бржи начин сервисирања потреба према грађанима, а самим тим олакшавају, поједностављују посао у јавној управи и оно што је најважније када је у питању циљ овог закона, а то је смањење трошкова, о чему сте детаљно дали и разлоге где је то што се везује за рационализацију, односно економичност и смањење трошкова, тако да то заиста не бих понављао и никад се не понављам и то не желим ни данас да чиним.

Оно што желим на крају да истакнем јесте следеће.Ово је само почетак једног даљег рада и уверен сам да ће и Министарство за државну управу и локалну самоуправу, као и ваше министарство, господине Љајићу, на овом послу наставити још интензивније.Ово је само почетак нечега што ми морамо да прихватимо као нашу обавезу.

Након усвајања овог закона ви као министар у сваком случају ћете имати обавезу да донесете низ подзаконских аката, нарочито када је у питању Национална академија за јавну управу, подзаконских аката који се везују за оно што омогућава успешнију организациону структуру Националне академије, подзаконских аката којима ће се дефинисати начин како доћи до што бољих решења када су у питању персонална решења у програмском савету, где ће нарочито бити потребно извршити правилну селекцију оних који са становишта струке могу да буду члановима програмског савета и осталих тела у оквиру Националне академије.

Мислим да ће то бити један задатак који, у сваком случају, завређује највећу пажњу искључиво из разлога што управо они који имају највиши кредибилитет у струци, морају бити ту заступљени, без обзира да ли се ради о појединцима или се ради о високообразовним институцијама, односно научно-истраживачким институцијама и другим оним факторима који се могу наћи у овом систему стручног оспособљавања и образовања.

Још једном понављам да ови закони не завређују ништа друго него да буду подржани и биће подржани, надам се, од свих посланика који о овим законима размишљају на начин који подразумева прагматично размишљање.Због тога сам сигуран да ће ови закони бити усвојени у дану за гласање.Захваљујем.

 

Категорије: Посланичка група